Ko je bila Rut Bajder? Skrivala trudnoću, borila se kao lav za prava žena, umrla samo sa jednom željom

Rut Bejder Ginsburg želela je da postane operska pevačica ali je završila pravo, čitavog se života borila protiv seksizma u karijeri koja ju je dovela na vrh američkog pravosuđa. Preminula je u petak u 87.godini života i biće upamćena kao jedna od najvećih boraca za prava žena.

Više od dvadeset godina borila se sa raznim zdrastvenim problemima, pet puta joj se vraćao rak, padala je i lomila rebra, ugrađivani su joj stentovi zbog začepljenja arterija ali je 27 godina ostala u stolici sudije Vrhovnog suda.

Skrivala trudnoću

Rođena u porodici jevrejskih imigranata u Bruklinu u državi Njujork 1933. godine u jeku Velike depresije. Pohađala je univerzitet Kornel, gdje je upoznala Martina Ginsburga na sastanku dogovorenom naslepo i ljubav je potrajala gotovo šest decenija do njegove smrti 2010. godine.

Par se venčao nedugo nakon njene diplome 1954. godine, a sledeće su godine dobili ćerku Džejn. Dok je bila trudna, Ginsburg je degradirana na poslu u uredu za socijalno osiguranje – diskriminacija trudnica još je bila legalna u 1950-ima.

To iskustvo ju je navelo da prikrije drugu trudnoću pre nego što je 1965. rodila sina Džejmsa.

Godine 1956. Ginsburg je postala jedna od devet žena primljenih na Harvardski pravni fakultet u generaciji od oko 500 studenata. Zabeleženo je da je dekan tražio da mu njegove studentkinje kažu kako mogu opravdati zauzimanje mesta muškaraca na njegovom fakultetu.

Fakultet je završila na pravnom fakultetu Kolumbija na koji se prebacila na zadnjoj godini studija.

Uprkos tome što je diplomirala kao jedna od najboljih u generaciji, Ginsburg nije dobila nijednu ponudu za posao nakon završetka studija.

– Nijedna advokatska firma u celom gradu Njujoku nije htela da me zaposli – rekla je kasnije, dodajući da je bola oči po tri osnove: „Bila sam Jevrejka, žena i majka.

Posvetila se projektu proučavanja građanskog postupka u Švedskoj pre nego što je postala profesorica na pravnom fakultetu Rutgers, gdje je predavala neke od prvih predavanja o ženama i pravu.

Poslovni put: Niko nije želeo da je zaposli a onda su se nizali uspesi

Godine 1971. godine Ginsburg je pred Vrhovnim sudom iznela svoj prvi uspešan argument u predmetu koji se bavio time mogu li muškarci automatski imati prednost nad ženama kao izvršitelji testamenta.

Sud se složio s Ginsburg, što je prvi put da je Vrhovni sud ukinuo zakon zbog diskriminacije na temelju pola.

Godine 1972. Ginsburg je postala suoosnivač Projekt za ženska prava pri Američkoj uniji građanskih sloboda (ACLU).Iste godine je Ginsburg postala prva profesorka na pravnom fakultetu Kolumbia.

Ubrzo je bila glavni pravni savetnik ACLU-a, pokrećući niz slučajeva polne diskriminacije. Šest ih je zastupala pred Vrhovnim sudom, od kojih je pet pobedila.

Uporedila je svoju ulogu s ulogom “vaspitačice u vrtiću”, objašnjavajući polnu diskriminaciju isključivo muškom sudskom veću.

Njen pristup je bio oprezan i vrlo strateški. Zalagala se za ukidanje seksističkih zakona i politika jedan po jedan, umesto da rizikuje tražeći od Vrhovnog suda da zabrani sve propise koji muškarce i žene tretiraju nejednako.

Kasnije je rekla da joj je vođenje pravne strane ženskog pokreta u tom periodu – decenijama pre dolaska u Vrhovni sud – najvažniji profesionalni rad.

 

Godine 1980. Ginsburg je nominovana za Apelacioni sud Sjedinjenih Država za okrug Kolumbija kao deo napora predsednika Džimija Kartera da diverzificira savezne sudove.

Iako su Ginsburg često prikazivali kao liberalnu pravnicu, njeni dani na tom žalbenom sudu bili su obeleženi umerenošću.

Važne poslovne odluke

Predsednik Bil Klinton 1993. nominovao ju je za Vrhovni sud i Ginsburg je postala druga žena u tom najvišem sudu, nakon Sandre Dej Okonor, koju je 1981. predložio predsednik Ronald Regan.

Među njenim najznačajnijim, najranijim slučajevima bio je “Sjedinjene Države protiv Virdžinije” koji je srušio politiku prijema samo za muškarce u vojni institut Virdžinija.

– Nijedan zakon ili politika ne bi trebali uskratiti ženama „puni status državljanstva – jednaku priliku da teže, postižu, učestvuju i doprinose društvu na temelju svojih individualnih talenata i sposobnosti – napisala je u tom predmetu Ginsburg.

Tokom rada na Vrhovnom sudu Ginsburg se znatno pomerila ulevo i ne jednom bez dlake na jeziku kritikovala stavove kolega na Vrhovnom sudu.

Ginsburg se 2015. godine priklonila većini u dva značajna slučaja – oba su predstavljala pobedu američkih liberala.

Bila je jedan od šest sudija koji su podržavali ključnu komponentu Zakona o pristupačnoj zaštiti iz 2010. godine, poznatog kao Obamacare.

U drugom slučaju, stala je na stranu većine 5-4, pe je legalizovala istospolne brakove u svih 50 država.

Za Donalda Trampa, pre nego što je osvojio predsednički mandat, rekla je da je “lažnjak”, no kasnije je izrazila žaljenje zbog tih reči, prenio je CNN.

Poslednja želja

Rut je, kako prenosi radio “NPR”, nekoliko dana pre smrti izdiktirala saopštenje unuci i u njemu piše da je njena najveća želja da je ne zamene do imenovanja novog predsednika, a na to je upozorio i čelnik demokrata u Senatu Čak Šumer.

Odlazak Rut daje šansu američkom predsdniku da imenuje trećeg sudiju Vrhovnog suda uoči predsedničkih izbora u novembru.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi