Šta sve treba da znate o Azerbejdžanu, zemlji u kojoj je glavna atrakcija "planina koja gori"

Jermenija i Azerbejdžan su države o kojima se ovih dana najviše govori. Nažalost, ne zbog onoga što krasi ove dve zemlje, već zbog borbi za prevlast sporne teritorije Nagorno-Karabah. Kako vreme prolazi, ne naslućuje se da će doći do smirivanja tenzija, a broj žrtava i povređenih vrtoglavo raste, pa po svoj prilici, ne bi čudilo da ovi međusobni napadi prerastu u sukob širih razmera.

Šesti dan od kada su počeli sukobi, više je nego očigledna zainteresovanost ljudi za ova područja, ali ne samo iz ugla naoružanja i geostrateškog položaja, već i za njihovu kulturu, istoriju…

24sedam je za vas već izdvojio stvari koje možda niste znali o Jermeniji, a sada je red da otputujemo u Azerbejdžan i vidimo šta sve čini ovu zemlju tako zanimljivom.

1. Azerbejdžanska kuhinja

Raznolika klima pomaže velikom izboru hrane na ovom tlu, pa su tako sveže bilje i začini kao što su: menta, korijandar, kopar, bosiljak, peršun vrlo popularni i često se stavljaju u glavna jela.

Kaspijsko jezero ima mnoge jestive vrste riba, uključujući jesetre, kaspijski losos, kutum, sardine, ciple i druge. Crni kavijar iz Kaspijskog jezera jedan je od najpoznatijih azerbejdžanskih delikatesa, koji su traženi u mnogim delovima sveta.

Glavna jela azerbejdžanske kuhinje su preko 30 vrsta supa, uključujući one pripremljene od jogurta. Jedno od najpoznatijih jela je plov. Plov (vrsta pilava) je pirinač sa šafranom, poslužena s različitim biljem. Azerbejdžanska kuhinja ima više od 40 različitih recepata plova. Riba jesetra je vrlo česta u Azerbejdžanu i obično se priprema na roštilju s umakom od krompira zvanim naršarab.

Kutabi, punjene palačinke, su nacionalno jelo Azerbejdžana. Punjene su bundevom, raznim povrćem, mesom ili su samo začinjene, pa preklopljene i tostirane.

Crni čaj je nacionalno piće i pije se nakon jela sam ili sa sušenim voćem. Još jedno popularno piće je šerbet, slatko hladno piće od voćnog soka pomešano ili kuvano sa šećerom, često zamirisano ružinom vodom.

2. Jedan od najboljih konja na svetu – Karabah konj

Konj se u Azerbejdžanu dugo smatrao simbolom časti, plemenitosti, uspeha i pobede. Čoveka u Azerbejdžanu su dugo vrednovali po oružju i konju.

Konji su uzgajani u Azerbejdžanu, od davnina, a ljubav prema njima je, kako kažu, u krvi naroda. Arheološki nalazi u Muganskoj nizini ukazuju na to da je Azerbejdžan bio jedna od prvih regija u kojoj su konji bili pripitomljeni.

Najpoznatija vrsta azerbejdžanskog konja je Karabah konj, čija je domovina istoimena regija. Karabaški konji simbol su nacionalne baštine i ponosa svakog Azerbejdžanca. Drevna konjička sportska igra “chovgan” na karabaškom konju uvrštena je na UNESCO-ov popis nematerijalne kulturne baštine 2013. godine.

Zanimljivo je da je 1956. godine prvi sekretar komunističke partije Sovjetskog saveza Nikita Hruščov predstavio kraljici Elizabeti II karabaškog konja “Zaman”, koji je ušao u istoriju kao prva azerbejdžanska žitvotinja koja se našla u londonskom dvorcu.

Ključni događaji iz azerbejdžanske istorije

1828. – Prema Turkmenhajskom sporazumu Rusije i Persije, Azerbejdžan se deli. Teritorija današnjeg Azerbejdžana postaje deo Carske Rusije, dok južni Azerbejdžan postaje deo Persije. Dvadeset godina kasnije, južno od Bakua nastaje prva naftna bušotina na svetu

1918. – Proglašena je Nezavisna Republika Azerbejdžan, ali zemlja postaje Sovjetska Socijalistička Republika svega dve godine kasnije kad u nju upada Crvena armija

1988. – Oblast Nagorno-Karabah želi da postane deo Jermenije. Etnički Azeri počinju da napuštaju Karabah i Jermeniju, a etnički Jermeni napuštaju Azerbejdžan. Etničke razmirice između Jermenije i Azerbejdžana 1992. godine prerastaju u pravi pravcati rat

1991. – Azerbejdžanski parlament izglasava povratak nezavisnosti

1994. – Jermenija, Azerbejdžan i Nagorno-Karabah potpisuju sporazum o primirju. Karabah ostaje pod kontrolom etničkih Jermena, baš kao i veliki delovi azerbejdžanske teritorije oko njega

3. “Planina koja gori”

Janar dag, “planina koja gori”, jedna je od najfascinantnijih atrakcija u Azerbejdžanu, sa deset metara dugačkim i tri metra visokim plamenom koji se nikada ne gasi. Neki tvrdi da ovaj plamen traje već 4.000 godina, a nisu uspeli da ga ugase ni kiša, vetar i sneg.

Janar dag se nalazi se na poluostrvu Abšeron i već hiljadama godina privlači pažnju posetilaca, turista i putnika.

Venecijanski istraživač Marko Polo pisao je o ovom misterioznom fenomenu dok je prolazio kroz zemlju u 13. veku. I drugi trgovci na Putu svile širili su priče o plamenovima iz tla.

S obzirom da Janar Dag gori bez obzira na vremenske uslove, meštani planinu smatraju svetom. Ona je mesto hodočašća za Azerbejdžance, ali takođe i za posetioce iz Indije i Irana. Prema jednoj lokalnoj legendi, “mnogi bolesni su ljudi videli planinu u svojim snovima. A kada su došli ovde, oni su ozdravili. S druge strane, zdravstveno stanje onih koji su posetili planinu u pijanom stanju se pogoršalo”.

Sa druge strane, nauka kaže da nema ničeg mističnog i magičnog na ovoj planini. Azerbajdžan je zemlja s ogromnim rezervama nafte i plina i Janar Dag nije jedina planina koja gori u ovoj državi – iako je najpoznatija jer najduže i najintenzivnije gori.

4. 85% stanovništva čine šiitski muslimani

Prema zvaničnim podacima muslimani čine između 93,4 % i 96% stanovništva Azerbejdžana od čega su 85% šiiti i 15% suniti. Hrišćani čine između 3% i 4% stanovništva od kojijh naviše ima vernika Ruska pravoslavna crkva i Jermenska apostolska crkva (Nagorno-Karabah).

Po istorijskom poreklu šiiti priznaju Muhamedovog nećaka Aliju i njegove potomke za jedine punopravne naslednike Muhamedove svetovne i duhovne vlasti (kalifi i imami). Smatraju da je Ali bio božanski imenovan kao naslednik Muhameda, i kao prvi imam. Šiiti takođe proširuju ovu doktrinu na Muhamedovu familiju, i neke osobe među njegovim potomcima, poznate kao imami, za koje se smatra da poseduju specijalni duhovnu i političku nadležnost nad zajednicom, nepogrešivost i druge božanski rukopoložene osobine. Mada postoje mnoge šiitske podsekte, moderni šiitski islam se deli u tri glavne grupacije: dvanaestnici, ismaili i zejditi, pri čemu su dvanaestoroimamci najveća i najuticajnija grupa među njima.

Šiitski islam se prvenstveno suprotstavlja sunitskom islamu, čiji pobornici veruju da Muhamed nije imenovao naslednika i smatraju Abu Bakra validnim kalifom.

Najviše šiita pored Azerbejdžana ima u Iranu, Iraku i Libanu.

5. Nafta – najistaknutiji proizvod azerbejdžanske ekonomije

Azerbejdžan ima privredu koja je okončala svoju post-sovjetsku tranziciju u glavnu naftnu ekonomiju. Prelazak na proizvodnju nafte doveo je do značajnih stopa rasta, jer su projekti došli dostigavši 26,4% u 2005  i 34,6% u 2006. godini (najviši na svetu) pre nego što se smanjio na 10,8% i 9,3% u 2008. i 2009. godini. Velike rezerve nafte imaju veliki doprinos ekonomiji.

Nafta je posle raspada Sovjestskog saveza ostala najistaknutiji proizvod azerbejdžanske ekonomije sa proizvodima od pamuka, prirodnog gasa i poljoprivrede koji doprinose njenom ekonomskom rastu u poslednjih pet godina. Više od 60 milijardi dolara uloženo je u azerbejdžansku naftu od strane velikih međunarodnih naftnih kompanija u AIOC konzorcijumu kojim upravlja Britiš petroleum.

Poznato da je i Azerbejdžanci posećuju naftne banje  kako bi se okupali u lokalnoj sirovini.

7. Baku – grad kontrasta

More, uređeni parkovi i pešačke zone, obilje zelenila, luksuzne zgrade, metro. To su prvi utisci svih posetilaca Bakua, glavnog grada Azerbejdžana. Poslednjih godina ta prestonica se sve više i brže razvija. Ipak, to je po mnogo čemu grad suprotnosti, pa se mogu videti i luksuz i beda.

U Bakuu turistima znanje engleskog ne znači mnogo. Osim na azerskom, mogu da se sporazumeju jedino na ruskom.

Do pre nekoliko godina ekskluzivnih restorana gotovo da nije ni bilo. Jelovnik je sličan srpskom, iako je stanovništvo pretežno muslimansko. Na ulicama Bakua skoro da nema zabrađenih žena.

Iako postaje moderan grad, Baku čuva svoje kulturno-istorijske spomenike. Uz to, sve više se ulaže u znanje.

Baku je po mnogo čemu grad suprotnosti. Može se videti siromaštvo i beda, ali i luksuz i glamur. Činjenica je da je Baku veliko gradilište, a, po mišljenju mnogih, Baku teži da postane novi Dubai.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi