Ni zid ni nagazne mine, a ni psi i žica nisu sprečili ljude da beže ka slobodi: Potresne priče iz hermetički zatvorenog grada (FOTO)

Berlinski zid gotovo tri decenije razdvajao je Istočnu i Zapadnu Nemačku.

Zid dugačak 155 kilometara i visok četiri metra podelio je dve države, dva sistema, i trebalo je da spreči bekstvo radnika i političkih neistomišljenika.

Ali, razdvojio je ljude, čitave porodice, i gotovo preko noći nametnuo nov način života mnogim ljudima, pogotovo u Istočnoj Nemačkoj. Izgrađen je 1961. godine, da bi se sprečila masovna emigracija iz Istočnog Berlina u Zapadni.

Sve do čuvenog rušenja, 9. novembra 1989. godine, veliki broj ljudi pokušao je da pređe sa istočne strane Zida na zapadnu strau, a neki od njih ušli su u istoriju.

Profimedia

Otkako je postavljen, ljudi su želeli da pređu na drugu stranu

Ida Sikman je žena koja se našla u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Njen "zločin" bio je u tome što je njen dom bio smešten u delu grada koji je preko noći, u avgustu 1961, postao nepoželjan. Istočni Berlin. A ulica i trotoar ispred ulaza postali su Zapadni Berlin.

Ova žena nije slutila da će postati prva žrtva Berlinskog zida. Jer, pokušavši da izađe iz svog stana kroz prozor ka Zapadu, zadobila je povrede i uskoro umrla u  bolnici.

Od kada je podignut, ljudi su konstantno pokušavali da pređu Berlinski zid.

U početku su ljudi koristili činjenicu da im se dom zatekao tik uz granicu, te su slično kao nesrećna Ida pokušavali da pobegnu na Zapad. Ove pogranične zgrade imale su vrata i prozore koji su se otvarali u Zapadni Berlin.

Međutim, uskoro su istočnonemačke trupe primorale stanovnike Istočnog Berlina da se presele, a zgradama koje su se nalazile uz granicu zapečatile prozore.

Zid je bio dugačak preko 155 kilometara i predstavljao je zapravo dva zida sa ničijom zemljom poznatom kao „traka smrti“.

Da bi se sprečio prelazak ljudi sa jedne strane Zida na drugi, od starta su postavljeni nagazne mine, bodljikava žica i psi čuvari, a istočnonemačke trupe redovno su patrolirale.

Ali neki su bili odlučni da odu po svaku cenu.

"Skok u slobodu" - simbol Hladnog rata

Dva dana nakon što je Zid podignut, Konrad Šuman, graničar iz Istočne Nemačke, fotografisan je kako skače preko bodljikave žice ka slobodi.

On je 15. avgusta 1961. godine pobegao preko žice i ušao u istoriju. Njegov prelazak zabeležen je kamerom i poznat je kao "skok u slobodu", a on je postao jedan od simbola Hladnog rata.

Šuman je godinama kasnije priznao koliko je ovaj događaj bio stresan za njega. Pušio je jednu cigaretu za drugom i razmišljao pola sata dok nije presekao. Brinulo ga je šta je iza, da li će mu se nešto desiti na Zapadu, da li će ponovo videti prijatelje i porodicu, ako uspe da pređe.

Ipak, dodao je i da je pravu slobodu osetio tek nakon što je Zid konačno pao, 1989. godine. Proglašen dezerterom, daleko od porodice, nije mogao da uživa u uspehu i slavi koje mu je doneo čuveni skok.

Skončao je tužno, oduzevši sebi život u 56. godini, te se čini da mir nije našao ni sa druge strane Zida, a ni u drugoj državi u kojoj je živeo.

Profimedia

 

Poslednji voz za slobodu

Hari Deterling, mašinovođa i inženjer, uhvatio je poslednji voz za slobodu.

On je sa suprugom i četvoricom sinova živeo u Istočnom Berlinu kada je odlučio da pređe na drugu stranu.

Deterling je za dan bekstva izabrao svoj 28. rođendan, 5. decembar 1961. Sa sobom je poveo kolegu Hartmuta Ličija, a najrizičniji deo akcije bio je izbor kome poveriti plan.

Deterling je ubedio svoje šefove da mu dozvole da upravlja dodatnom lokomotivom kako bi poboljšao svoje inženjerske veštine, a u međuvremenu su njegovi saputnici obavešteni da budu na železničkoj stanici u 19.33.

Kada je Deterling usmerio lokomotivu 234 na deo napuštene pruge, u vozu su bile 32 osobe, uključujući i putnike koji nisu imali predstavu o tome gde idu. Oko 20.50 Deterling je bez zaustavljanja prošao pored Albrehtšofa, poslednje stanice u Istočnom Berlinu.

Profimedi

Graničari su ostali u šoku, a sedmoro putnika koji su se slučajno zadesili u vozu kasnije se vratilo u Istočni Berlin.

Sutradan se prazan voz vratio u Istočnu Nemačku, a šine su sklonjene. Linija je vraćena tri godine nakon pada Zida, 1992. godine.

Deterling je sa porodicom smešten u izbeglički kamp Marienfelde, a tamo su mu svakodnevno pristizala pisma obožavatelja. Postao je zvezda za svoj rođendan, a novinarima je rekao:

 „Sloboda je moj najsrećniji rođendanski poklon!“

Tenkom kroz zid

Plan koji je imao devetnaestogodišnji Volfgang Engels zvučao je jednostavno. Trebalo je da ukrade oklopni transporter, doveze se do Zida, a zatim prođe pravo kroz njega i izbije na drugu stranu.

Uspeo je da ukrade ogromno vozilo i prođe kroz grad jer su u toku bile probe za prvomajsku paradu. Ipak, bio je dovoljno obziran da se usput nekoliko puta zaustavi i pita prolaznike da li neko želi sa njim. „Idem na Zapad, hoće li neko da ide?“, bile su reči koje je uputio grupi mladih ljudi. Međutim, oni su odbili njegovu ponudu, pa je dalje nastavio sam i uskoro došao do čuvenog zida.

Oklopni transporter nije u potpunosti probio Zid, pošto se zaglavio na pola puta na utvrđenoj granici, pa je Engels izleteo iz vozila. Nakon toga dvaput su ga upucali istočnonemački graničari dok je pokušavao da se oslobodi bodljikave žice.

Konačno su ga Zapadni Berlinci izvukli na sigurno. Kada se osvestio, video je etikete na flašama pića i tada je znao da je uspeo. Volfgang se tada oporavio u berlinskoj bolnici i ostao da živi u Zapadnoj Nemačkoj, gde je radio kao profesor biologije.

Nikada više nije video majku, koja ga je odbacila kao izdajnika i osudila njegovo bekstvo.

Kroz tunel na drugu stranu

Mnogi su se dosetil da prokopaju put na drugu stranu, a veliki broj tunela ostao je nedovršen, što zbog vremenskih uslova, što zbog nedovoljno dobrih planova ili nedostatka umeća. Ali bilo je i nekoliko uspešnih.

Godine 1962. grupa zapadnonemačkih studenata uz pomoć izbeglice iz Istočne Nemačke dobila je sredstva od NBC-a da bi iskopala tunel dug 40 metara ispod fabrike.

Plan je bio da se emituje specijal o ovom tunelu i uspešnom bekstvu. Dvadeset devet ljudi je pobeglo kroz njega pre nego što je otkriven.

Dokumentarni film "Tunel" prvobitno je trebalo da bude emitovan 31. oktobra 1962. godine, ali je datum emitovanja odložen pošto je NBC bio pod pritiskom da podupire tenzije sa Sovjetskim Savezom nakon kubanske raketne krize.

U jednom od najuspešnijih bekstava, kroz tunel je pobeglo 57 ljudi u dva dana. Nakon dva dana je otkriven, i toliko je razljutio tajnu policiju Istočne Nemačke da je pojačala kontrolu oko Zida, te nadgledala i tunel i Zid 24 sata dnevno.

 

 

Smrt na Berlinskom zidu

Mnogi nisu imali tu sreću da bezbedno pređu na drugu stranu. Prema Memorijalu Berlinskog zida, 140 ljudi je poginulo na njemu. Još 251 putnik je takođe preminuo tokom ili nakon prolaska kroz granične prelaze.

U avgustu 1989. članovi porodice Špicner poslednji su pobegli preko Zida.

U septembru iste godine izbile su demonstracije širom Istočne Nemačke, a vrhunac je usledio 4. novembra, kad se oko pola miliona demonstranata okupilo na trgu Aleksanderplac u Istočnom Berlinu.

Profimedia

Zid koji je razdvajao Nemačku 10.315 dana probijen 9. novembra 1989. godine, a Nemačka se ponovo ujedinila 1990. godine.

Rušenjem Berlinskog zida započeto je i rušenje jednog sistema i ideologije, te se neretko baš ova građevina uzima kao svojevrsni simbol Hladnog rata.

Bonus video:

 

 

 

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi