Sirene iz vremena hladnog rata odjekuju Francuskom: Narod je i dalje uplašen, a razlog za uzbunu potpuno drugačiji

28.06.2022

07:18

0

Njihov ovaj zastrašujući zvuk ne uznemirava samo turiste, nego i lokalno stanovništvo

Sirene iz vremena hladnog rata odjekuju Francuskom: Narod je i dalje uplašen, a razlog za uzbunu potpuno drugačiji
profimedia-0584136116 - Copyright Profimedia

Svake prve srede u mesecu širom Francuske mogu se čuti sirene za uzbunu, prvobitno zamišljene kao upozorenja na bombardovanje iz vremena svetskih ratova i hladnog rata, koje su puštaju u oko 2.000 gradova i sela u zemlji.

Danas one predstavljaju upozorenje na prirodne ili industrijske katastrofe, ali sa ratom koji besni na istoku Evrope, francuske vlasti su izdale saopštenje kako bi podsetile Francuze da su 1 minut i 41 sekunda prodornog zvuka samo vežba.

- Da je došlo do rata, videli bismo to u vestima ili negde. Mislio sam da bi to moglo biti nešto važno, ali čak i da jeste, izgleda da ljudi nisu marili za to - rekao je za Si-En-En Ali Karali, turista iz Londona koji je ovog meseca čuo sirenu ispred pariskog Notr Dama.

Međutim, ovaj zastrašujući zvuk ne plaši samo turiste, nego i lokalno stanovništvo.

- Nije neuobičajeno da prefektura dobije pozive od pojedinaca, lokalnog stanovništva ili turista, koji su zabrinuti zbog sirene. Naš tim koji opremljen pravim alatima da odgovori na njihovu zabrinutost prve srede u mesecu brzo ih smiruje - rekao je Matje Pjaneze, šef međuresorne službe odbrane i civilne zaštite u Ivelinu, regionu zapadno od Pariza.

Konstantno na oprezu

Sirene koje se danas čuju imaju istu funkciju još od srednjeg veka. Od tada su administracije dužne da obaveste ljude o svakom incidentu koji bi mogao fizički da ugrozi stanovništvo.

 

 

Jedno od najčešćih zvona korišćenih u to vreme bilo je poznato kao "toksin", pronađeno je u crkvama i oglašavali ga sveštenici da bi upozorili stanovništvo na opasnost.

Kako bi se što više ljudi upozorilo na izbijanje Prvog svetskog rata 1914. godine, zvona su zvonila više od sat vremena u brojnim gradovima.

Posle Drugog svetskog rata sirene su postavljene da upozoravaju na potencijalne vazdušne pretnje. Njihovo raspoređivanje je ubrzano tokom hadnog rata i sada se mogu čuti širom Francuske.

U Mezon Lafitu, gradu od oko 23.000 stanovnika u zapadnom predgrađu Pariza, glavna sirena se nalazi na krovu gradske kuće. Samo policajci mogu da joj pristupe, a zaposleni u gradskoj skupštini imaju tu "privilegiju" da najglasnije čuju njen zvuk.

Način na koji rade relativno je jednostavan.

- Agenti prefekture mogu da je aktiviraju preko aplikacije kojoj je prilično lako pristupiti. Ovaj mesečni test nam omogućava da vidimo koje od naših 47 sirena su "bolesne" i moraju da se "odvedu kod lekara". Moramo da ih popravimo što je pre moguće kako bi bile spremne ako dođe do stvarnog hitnog slučaja - kazao je Pjaneze.

Zastareli sistem?

Mnogi su doveli u pitanje efikasnost ovog decenijama starog sistema upozorenja.

Profimedia
 

- Francuska je odlučila da zadrži sirene jer iza njih stoji određeno nasleđe, tradicija - kaže profesor geografije Džoni Duvine sa Univerziteta u Avinjonu.

Kao stručnjak za sisteme za uzbunjivanje stanovništva, on objašnjava da je nekadašnji predsednik Šarl de Gol naredio sadašnji sistem i da je „uprkos raznim promenama unutar ministarstva unutrašnjih poslova, prioritet sireni kao sredstvu uzbune do danas uvek davan".

Ne slažu se svi oko njihove korisnosti. Zvuk sirene poznat je Žaklin Bon (92), koja je bila tinejdžerka tokom Drugog svetskog rata.

- To što ih redovno slušam „na mene apsolutno ne utiče“, iako je zvuk isti kao pre skoro jednog veka. To bi me mnogo pogodilo tokom rata, jer su zvonili svaki put kada je bilo bombardovanja da bismo mogli da idemo u skloništa radi zaštite - kaže ona i dodaje da misli da su one sada „izgubile smisao".

Međutim, s obzirom na današnja geopolitička dešavanja, Duvine ističe da je povratak rata na teritoriju Evrope možda promenio mišljenje javnosti o sirenama.

- Rat u Ukrajini pokazao je da sirene možda nisu toliko beskorisne kao što su ljudi mislili. Jedno je jasno - kada se nešto desi, ljudi žele da budu obavešteni i upozoreni - kaže on.

Nakon kovida 19 i velikih događaja koje očekujemo, kao što su Svetsko prvenstvo u ragbiju 2023. i Olimpijske igre 2024, „želimo da udvostručimo upravljanje rizicima i krizom“, rekao je Pjaneze, šef civilne zaštite Ivelina.

Profimedia
 

I pored toga, pozivi za promenu sistema, za koji neki kažu da je zastareo, sve su brojniji.

Hemijska fabrika zapalila se 2019. godine jedne noći u Ruanu na severozapadu Francuske, a oblak crnog dima obavio je grad. Odlučeno je da se sirene koriste kao sekundarna mera upozorenja, i da se aktiviraju samo dve od njih nekoliko sati nakon izbijanja požara, kako bi upozorile ljude čim se ujutru probude.

U međuvremenu, vlasti su odlučile da komuniciraju preko Tvitera i medija.

U obraćanju vladi nakon požara prefekt regije Normandije Pjer-Andre Durand rekao je da misli da sistem ima mnogo prostora za poboljšanje i da „ne možemo da upravljamo krizama 21. veka pomoću alata iz 20. veka“.

Digitalizacija

Durandove želje mogle bi da se ostvare ove godine jer su sirene povezane sa novim, modernizovanim sistemom: Francuska testira izdavanje naređenja za uzbunu preko mobilnog telefona.

Ako se pokaže da su oni efikasni, trebalo bi da budu uvedeni širom zemlje do kraja. Iako su slični sistemi već uspostavljeni širom Evrope i u SAD, ova tehnologija je inovativna, prema Matjeu Pjanezeu, jer kombinuje mobilno emitovanje i SMS tehnologije zasnovane na lokaciji.

To znači da će svi u datoj oblasti, bez obzira na njihovu mobilnu mrežu ili telefon, dobiti upozorenje od vlasti.

- To mogu biti turisti koji samo posećuju oblast Ivelina, na primer. Zamislite kad bi u Versajskoj palati, gde ima mnogo turista, svi dobili upozorenje. I možda i na raznim jezicima - rekao je Pjaneze.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike