Kako je Bregzit odsekao Britaniji krila: Četiri premijera žrtvovana za postizanje cilja, Liz Tras je samo najkraće izdržala

Poslednja nada torijevskih desničara za okončanje Bregzita, Liz Tras, tinjala je svega 45 dana otkad je 6. septembra postala premijerka Ujedinjenog Kraljevstva.

Revolucija koja traje 11 godina koštala je Veliku Britanij čak četiri premijera, a tokom te decenije grupa malo poznatih političara, marginalnih istraživačkih centara i otvorenih medijskih ličnosti pomogla je da se torijevska stranka i nacija koju je vodila odvuku od vizije Dejvida Kamerona o takozvanom saosećajnom konzervativizmu do podržavanja Bregzita, slobodnog tržišta i niskih poreza.

Delovalo je da će Trasova zadati poslednji udarac nalaženjem srednjeg rešenja za Protokol o Severnoj Irskoj, ali već njen prvi potez bio je drastičan i koštao ju je pozicije.

- Osećali su da je njihov trenutak konačno došao. Ovo bi dokazalo da Bregzit nije bio užasna greška, već fantastična prilika. Ali, naravno, pošto je uvek bio zasnovan na fantaziji, morao je da se sukobi sa stvarnošću - rekao je Tim Bejl, profesor politike na Univerzitetu kraljice Meri u Londonu.

Trasova je izabrana za konzervativnog lidera, pa tako i za premijerku Ujedinjenog Kraljevstva, prošlog meseca, na osnovu glasova samo 81.000 članova stranke, grupe koja je bila dovoljno velika da porazi njenog više centrističkog protivnika, Rišija Sunaka, ali i dalje dovoljno mala da je održi na najvišoj pozciji u zemlji.

AP Photo/Alberto Pezzali

Ova grupa članova Konzervativne stranke poverovala je u njena obećanja o državi sa niskim porezima i niskom regulativom koja će iskoristiti mogućnosti koje pruža Bregzit, ali čim je premijerka počela da sprovodi svoja obećanja - putem „mini-budžeta" najaveljnog 23. septembra koji je uključivao desetine milijardi funti nefinansiranih smanjenja poreza uz masivnu šemu subvencija za struju - tržišta su počela da previru. U roku od nekoliko dana bilo je jasno da je Trasova izazvala ekonomsku krizu zbog koje je rejting konzervativaca pao zajedno sa vrednošću funte.

Njeni poslanici, suočeni sa mogućim izborima, bili su prestravljeni.

U nedeljama koje su usledile, Trasova je bila prinuđena da otpusti svog ministra finansija Kvasija Kvartenga i promeni veći deo svog ekonomskog programa u očajničkom pokušaju da stabilizuje tržišta. Ove nedelje njena ministarka unutrašnjih poslova Suela Braverman prva je okrenula leđa Trasovoj, njeni poslanici su se pobunili, a neki su javno tražili da podnese ostavku. Podrška koju je imala nestala je u treptaju oka.

U četvrtak ujutru ona je shvatila da će morati da se povuče, pa se već popodne sa tom vešću obratila javnosti, rekavši da će ostati na dužnosti dok njena stranka ne izabere osobu koja će je zameniti.

Pobednici i gubitnici

- Prilično sam uznemiren zbog toga - rekao je Mark Litlvud, generalni direktor Instituta za ekonomske poslove (IEA), jednog od desničarskih vestminsterskih istraživačkih centara koji su inspirisali agendu Trasove.

AP Photo/Kirsty Wigglesworth

- Zapravo je izgledalo kao da imamo novu vladu koja je, u veoma širokom smislu, delila procenu IEA o problemima naše privrede, ali koja nije dovoljno tržišno orijentisana - dodao je on.

Konzervativci objašnjavaju debakl Trasove na različite načine: nije joj bilo dovoljno jasno šta je radila i koji su razlozi za to, korake je vukla pogrešnim redosledom, odbila je da uskladi svoje smanjenje poreza sa ograničenjem potrošnje i nije uspela da pruži nezavisan dokaz da će njeni planovi uspeti. Retko ko žali što odlazi.

- Njeni pokušaji da sprovede promene bili su isuviše užurbani, nepromišljeni i na neki način naivni - istakao je Litlvud.

Bivši lider Stranke za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP) Najdžel Faraž bio je još jedan desničar koji se decenijama zalagao za ideale male države sa niskim porezom.

- Mislim da su se nadali da će Kvartengov budžet označiti veoma značajan trenutak. Sa tim je sada, kako izgleda, gotovo. Ljudi u Konzervativnoj stranci sa kojima razgovaram, koji razmišljaju na mojoj talasnoj dužini, odustali su od toga - rekao je Faraž.

Sa druge strane, torijevci koji se protive libertarijanskoj agendi oduševljeni su njenim neuspehom - ako ne i katastrofalnim posledicama, kako za državu, tako i za partiju.

- Blagi flert sa libertarijanizmom ugušen je u začetku i mislim da je za torijevsku partiju to dobra stvar - rekao je za Bi-Bi-Si sledbenik torijevaca Sajmon Hoare.

AP Photo/Kirsty Wigglesworth, File

- Moraće da se prilagode stvarnosti, kao i mi ostali. Oni ne mogu da ugroze tržište - rekao je jedan od ministara iz njenog kabineta.

Niki Morgan, bivša ministarka u kabinetu koja je ranije bila kopredsedavajući centrističkog kluba poslanika torijevaca „Jedna nacija“, rekla je da se njena stranka sada mora vratiti svom nekadašnjem širokom pristupu.

- Zadatak za krilo „Jedne nacije" jeste da skoro ignoriše libertarijansku desnicu i nastavi sa ponovnom afirmacijom politike jedne nacije i dokaže svima, od Liz Trus naniže, da ako želimo da ostanemo na vlasti, onda treba da budemo razumni, a razumno u sredini je mnogo bezbednije mesto - rekla je ona.

Jačanje bregzitovaca

Neki pripadnici konzervativne desnici samtraju da je takozvana Trasonomika bila neizbežna krajnja tačka marša ka deregulaciji koji je započeo pokretom za Bregzit početkom 2010-ih. Faraž je bio jedan od brojnih bregzitovaca koji su želeli da Ujedinjeno Kraljevstvo napusti EU u pokušaju da poveća poslovnu konkurentnost.

Bejl je rekao da je libertarijanska napetost u Konzervativnoj stranci zapravo prisutna decenijama, ali da ju je uzrok Bregzita ohrabrio i doveo u prvi plan.

Prekretnica je nastupila 2011. godine, kada se nekoliko desničarskih konzervativnih poslanika pobunilo protiv tadašnjeg premijera Dejvida Kamerona i glasalo za referendum o članstvu u EU.

AP Photo/Alberto Pezzali

- Tada su prvi put shvatili svoju snagu - rekao je Bejl.

Širom zemlje je raslo raspoloženje protiv EU, podstaknuto krizom evrozone i rastućim nivoom imigracije.

- Došlo je do trenutka „povuci-potegni". Što je UKIP bio jači, torijevci su bili ohrabreniji. UKIP je 2011. iznenada počeo da zauzima drugo mesto na dopunskim izborima. Grupa u torijevskoj partiji, i ova grupa izvan torijevske partije, naime moja grupa, uvek su imale veoma slične političke ciljeve - rekao je Faraž.

Kameron je bio uplašen, a pritisak iznutra i izvan njegove stranke primorao ga je da pristane na referendum o članstvu Britanije u EU. Osvojila ga je strana koja podržava istupanje iz bloka 2016. godine, uz navijanje veoma glasnog dela desničarske štampe u Velikoj Britaniji koja takođe podržava niske poreze i deregulaciju.

- Referendum im je omogućio da se svi udruže oko jednog pitanja - rekao je Dejvid Jeland, bivši urednik lista "San" koji je u vlasništvu Ruperta Mardoka, koji podržava Bregzit, a koji sada govori protiv uticaja desničarskih medija.

- Desnica Konzervativne partije i njihove pristalice u medijima i u svetu stručnjaka znali su da imaju pravo na ovo. Morali su da dobiju Bregzit, inače su gotovi. I jesu. I od tada ih je to ohrabrilo - dodao je Jeland.

Četiri premijera kao marionete za postizanje većeg cilja

AP Photo/Kirsty Wigglesworth

Pošto je Kameron primoran da ode sa funkcije, sledeća bitka grupe vodila se sa njegovom naslednicom Terezom Mej, evroskeptičnom političarkom koja je bila za ostanak u okviru Unije i koja je pokušala da pregovara o manje drastičnom obliku Bregzita koji bi ostavio Britaniju vezanu za mnoga pravila i propise Brisela.

Faraž je rekao da je „labav odnos“ između libertarijanaca koji se zalažu za Bregzit unutar i izvan torijevske partije zadržao kontrolu nad novom liderkom torijevaca, na kraju blokirajući njen predloženi sporazum o Bregzitu u parlamentu i primoravajući je na ostavku.

Boris Džonson se tada pojavio kao sledeći premijer, pravi borac za „glasanje za izlazak“, koji je uspeo da progura tvrdokorniji oblik Bregzita o kojem je grupa sanjala. Ali njegov lični brend unutrašnje politike bio je manje po njihovom ukusu.

- Osnovne pristalice Bregzita nisu bili ultralibertarijanci - objasnio je bivši poslanik torijevaca Stjuart Džekson, koji je izgubio posao kao ministarski nosač torbi da bi 2011. glasao sa pobunjenicima koji su bili za Bregzit.

- Bilo je nekoliko onih koji su želeli da London postane Singapur na Temzi, ali većina poslanika bregzitovaca i definitivno glasača bregzitovaca bila je sličnija onome što bih nazvao komunitaristima - kazao je on, i objasnio da je vakuum ideja o tome kako na najbolji način sprovesti Bregzit, čak i među mnogim pristalicama, ostavio prostora za libertarijance.

- Bila je to jedina opcija novog intelektualnog koncepta na kojem bi Ujedinjeno Kraljevstvo moglo da se konsoliduje, budući da je van Evropske unije - rekao je on.

AP Photo/Frank Augstein

Sa Džonsonovim odlaskom u julu nakon niza ličnih skandala, Litlvud i njegove kolege u drugim istraživačkim centrima iskoristili su priliku za uspon.

Njihove ideje podržala je Trasova, koja je, uprkos tome što nije bila zagovornica Bregzita na referendumu, bila sledbenik libertarijanskih stavova, kao i njen budući kancelar Kvarteng.

Ambiciozni par bio je među kolegama koje su napisale sada već ozloglašeni pamflet iz 2012. pod nazivom „Oslobođena Britanija“, koji nudi radikalna desničarska rešenja za britanske ekonomske probleme.

Manje od dva meseca nakon Džonsonovog odlaska, njihov ekonomski plan je konačno stavljen na test i odmah je pao u vodu.

Traženje nove žrtve i čekanje pravog trenutka

Dok se Trasova i Kvarteng čude zbog svojih kratkih mandata, desnica, koja se zalaže za Bregzit, pita se kuda dalje.

Šanker Singam sa Instituta za ekonomske poslove, koji je sklon libertarijanskim stavovima i blizak Trasovoj i IEA, insistirao je da je prerano da se kaže da li je program sa niskim porezima i ultrakonkurencijom previše oštećen eksperimentom "Trasonomike" da bi se ponovo pokrenuo u bliskoj budućnosti.

AP Photo/Alberto Pezzali

- Atmosfera je veoma grozničava i stvari moraju da se slegnu. Ovde postoji veliki luk istorije, a mini-budžet Liz Tras ne može iznenada da transformiše luk istorije - rekao je on.

Litlvud insistira da će se za manje od jedne decenije stvoriti još jedna šansa za sprovođenje libertarijanske politike, s obzirom na strukturne ekonomske probleme sa kojima se Britanija suočava.

- Da je mini-budžet prošao tako glatko kao što sam zamišljao u svojim snovima, a ne tako loše kao što je prošao u mojoj životnoj noćnoj mori, mislim da bismo sada mogli dosta toga da uradimo. Nažalost, veliki njegov deo je sada van razmatranja, ali mislim da će morati da se vrati - kazao je on.

Pristalice Bregzita imaju drugačije ubeđenje i nadaju se hitnoj promeni pravca.

- Vizija Bregzita kao „Davosa na Temzi“, koju je podržalo samo 10 odsto biračkog tela konzervativaca, mrtva je. Jedini put napred za Konzervativnu stranku sada je da se vrati onome što je Bregzit zaista bio za 90 odsto glasača i da se ponovo poveže sa svojim biračkim telom iz 2019. - napisao je Metju Gudvin, akademik koji je zacrtao uspon populističke desnice.

Sa druge strane, Bejl, sa Univerziteta kraljice Meri, veruje da će libertarijanska napetost među konzervativcima zauvek vrebati ispod površine, insistirajući da njihova radikalna rešenja za probleme nacije još nisu ispravno isprobana.

- Kada se svemirski brod ne pojavi, pripadnici kulta jednostavno kažu da su pogrešili datum i da će doći za dve godine - zaključio je on.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi