Ko je Đorđa Meloni, koja ima najveće šanse da bude premijer Italije? Desničarka problematične prošlosti, njeno ime vezuje se za Berluskonija

Liderka krajnje desnice Đorđa Meloni (45) od ove srede je korak bliže tome da postane sledeći premijer Italije, nakon što je njena desničarska koalicija postigla dogovor prema kom će lider stranke sa najvećim udelom glasova na predstojećim izborima dobiti najvišu poziciju.

Desničarska alijansa, koju čine njena Braća Italije (Fratelli d'Italia, FDI), Napred, Italijo Silvija Berluskonija i Liga Matea Salvinija, na putu je da osvoji 40 ​​odsto glasova 25. septembra, pri čemu prva nabrojana, prema anketi Politika, vodi sa 23 odsto.

Ova vrsta dogovora uobičajena je u italijanskom sistemu, koji teži širokim koalicijama. Ali, prema pisanju tamošnje "Republike", Berluskoni je interno tvrdio da bi Meloni i njena stranka, koja ima neofašističke korene, mogla biti minus za alijansu. Melonijeva je prošle nedelje insistirala da „nemaju čega da se plaše“ ako njena stranka bude na čelu države.

- Danas su Berluskoni i Salvini odlučili da se definitivno predaju Melonijevoj - rekao je novinarima lider Demokratske stranke Enriko Leta neposredno nakon saopštenja alijanse.

Prevremeni izbori raspisani su nakon što je Mario Dragi podneo ostavku na mesto premijera prošle nedelje, nedugo pošto je izgubio poverenje parlamenta, a na poziciji će ostati do rezultata izbora.

Armija pristalica i poštovalaca

Kada je krajnja desnica 2017. godine preuzela vlast u Ladipoliju, gradu na plaži u blizini Rima, okončavši 20-godišnju levičarsku administraciju, među njenim prioritetima bilo je imenovanje trga po Đorđu Almiranteu, ministru u diktaturi Benita Musolinija i osnivaču neofašističkog Italijanskog socijalnog pokreta (MSI).

AP Photo/Andrew Medichini, File

Protesti antifašističkih grupa nisu uspeli da osujete plan, a 2019. godine ploča je otkrivena tokom ceremonije koja je uključivala i blagoslov sveštenika crkve. Gradonačelnik Alesandro Grando, koji je osvojio drugi mandat u junu, Almirantea je opisao kao „oca italijanskog desničarskog socijalizma i referentnu tačku za mnoge Italijane“.

Sada mnogi glasači u Ladipoliju i širom Italije gledaju u Đorđu Meloni, osnivača Braće Italije, potomka MSI, dok se zemlja priprema za vanredne izbore 25. septembra.

- Italijani žele radikalnu, epohalnu promenu, a nama je potrebno da ona prođe kroz demokratski proces. Mislim da je Melonijeva prava osoba koja će doneti tu promenu - rekao je Karlo Moreli, bivši levičar koji sada planira da glasa za Braću Italije.

Đorđa Meloni mogla bi da ispuni svoju želju da postane prva žena na mestu premijera Italije. Njena politička partija je jedva dobila četiri odsto glasova na opštim izborima 2018, ali je od tada postala najpopularnija u Italiji, napredujući u anketama objavljenim nakon kolapsa vlade Marija Dragija.

Zapanjujući pad Dragijeve vlade mnoge je iznenadio, delom zato što Italija nikada nije vodila izbornu kampanju tokom leta. Italijani hrle na plaže, a politika im je poslednja stvar na umu.

I Moreli je bio među posetiocima plaže koji su ovog vikenda uživali u zalasku sunca na delu obale Ladipolija.

 

- Levica je napravila mnogo grešaka i nije imala veze sa ljudima. Desničarske stranke u međuvremenu imaju konkretne i sveobuhvatne ideje - izjavio je on, dok je za Melonijevu rekao da je veoma harizmatična, iskrena i da ne stvara iluzije.

Čak i oni koji ne planiraju da glasaju, kao Madalena Melapioni, priznaju da se dive Melonijevoj.

- Ona ima hrabrosti i njene reči su dobre, ali da li će se održati druga je stvar - smatra ona.

Ko je Đorđa Meloni?

Rođena 1977. u Garbateli, radničkom delu Rima, Đorđa Meloni pridružila se omladinskom krilu neofašističke partije Italijanski društveni pokret (MSI) kada je imala 15 godina da bi zauzela stav protiv krajnje levičarskog terora tog doba u Italiji. Kasnije je vodila studentski ogranak krajnje desničarske Nacionalne alijanse, bila je izabrana u Predstavnički dom italijanskog parlamenta 2006. godine, a dve godine kasnije postala je najmlađa ministarka Italije.

Tada je postavljena na mesto ministarke za mlade u Berluskonijevoj vladi 2008-2011. pre nego što je 2012. osnovala Braću Italije.

AP Photo/Andrew Medichini, File

Đorđa Meloni je lider stranke Braće Italije, koju vodi od 2014. Godine 2020. preuzela je i predsedavanje strankom Evropski konzervativci i reformisti (ECR), u kojoj je, između ostalih, i poljska vladajuća partija PiS.

Predsednica stranke evropskih konzervativaca i reformista od septembra 2020. nastojala je da preobrazi Braću Italije u konzervativnog šampiona patriotizma.

- Ovo je pomoglo da partija krene napred. Pomoglo je i to što su Braća Italije bila jedina stranka koja je ostala van Dragijeve vlade - rekao je Frančesko Đubilei, autor knjige „Đorđa Meloni: Revolucija konzervativaca".

Melonijeva ima tvrdokorne stavove o masovnim migracijama, opisuje abortus kao „poraz“ i protivi se istopolnim brakovima i roditeljstvu. U junu je otputovala u Marbelju da održi kontroverzan govor na skupu koji je održao španski desničar Voks.

- Da prirodnoj porodici! Ne LGBT lobijima! - vikala je ona.

Planira da krene u predizbornu kampanju sa populističkim sloganom „Italija i Italijani na prvom mestu!". Ona je pozvala na više beneficija za porodicu, manje evropske birokratije, niske poreze i zaustavljanje imigracije.

AP Photo/Andrew Medichini, File

Ona želi da ponovo pregovara o sporazumima EU i članstvu Italije u valutnoj zajednici evra. Njena stranka odbacuje abortuse i istopolne brakove. U ekonomskom i spoljnopolitičkom smislu relativno je neiskusna. Veći deo svoje političke karijere provela je kao narodni poslanik i partijski funkcioner.

Problematična istorija stranke

Da bi se razumelo za šta se ona zalaže, treba znati da njena partija ima veoma kontroverznu istoriju koju je energično nastojala da sanira. FDI je formiran 2012. godine, ali ima svoje korene u Italijanskom socijalnom pokretu, koji su 1946. godine formirali bivši pomoćnici Benita Musolinija.

Melonijeva je, otkad je postala lider FDI, pokušala da ublaži imidž stranke. Danas ona deli veliki deo evroskeptičnih, antimigrantskih, ekonomski populističkih i socijalno autoritarnih principa krajnje desničarske Lige.

U Evropskom parlamentu njena stranka sedi u desničarskoj grupi Evropskih konzervativaca i reformista, osnovanoj na nagovor Dejvida Kamerona 2009, kada se odvojio od evropskog hrišćansko-demokratskog mejnstrima. Liga se nalazi u otvorenijoj grupi za identitet i demokratiju kojom dominira Nacionalni skup Marin le Pen.

Melonijeva se ne ograđuje jasno od fašizma. U svojoj autobiografiji ona piše da je svesna toga da se nalazi u političkom minskom polju.

Profimedia

- Mi smo deca naše istorije. Cele naše istorije. Kao što je slučaj sa svim drugim narodima, put koji smo prešli je složen, mnogo komplikovaniji nego što mnogi žele da obznane - piše ona, i naglašava da odbacuje kult vođe koji je uobičajen za fašizam.

Međutim, kada Melonijeva drži konferencije za štampu u sedištu stranke, fašistički simbol je uvek istaknut - logo Braće Italije.

To je stilizovani plamen u italijanskim nacionalnim bojama, večni plamen koji figurativno gori na Musolinijevom grobu.

- Nemam za šta da se izvinjavam u svom životu. Ali u dve od tri televizijske rasprave trebalo bi da govorim o istoriji, a ne o aktuelnoj politici. Mislim da to nije u redu - kazala je ona.

Spremna da se brani i da promeni EU

Prošle jeseni, pripremajući se za izbornu kampanju koja je prethodila glasanju 25. septembra, Đorđa Meloni je poslala interne dopise stranačkim grupama u kojima im je naložila da prestanu da daju ekstremne izjave, da se uzdrže od pominjanja fašizma i, iznad svega, da se uzdrže od takozvanog rimskog salutiranja, pozdrava sa ispruženom desnom rukom koja podseća na Hitlerov nacistički pozdrav.

Profimedia

Političarka koja bi uskoro mogla da bude premijerka želi da pomeri stranku sa političke margine, sa ekstremne desnice na desni centar. Nastoji da preoblikuje stranku i da je predstavi kao konzervativnog šampiona patriotizma, kažu italijanski politički analitičari koji primećuju promene u Braći Italije.

- Ako je dogurala ovako daleko u Italiji, to je zahvaljujući svima koji su je „oprali" - od medija koji insistiraju da se Salvini i Melonijeva nazivaju desnim centrom do Berluskonija i Grilinija, koji su je doveli na vlast, i dezorijentisanog levog centra koji ju je potcenio i legitimisao. Melonijeva se nije iznenada pojavila niotkuda. Godinama se spremala da postane premijerka - kaže Alba Sidera, španska novinarka koja godinama istražuje italijansku krajnju desnicu.

Melonijeva je ostala hladna usred oštrih kritika levičarskog političkog tabora. Đinevra Bompani, spisateljica, rekla je za televiziju La7 da je „Melonijeva pravi kreten" i da je „okružena nacistima“, na šta je Melonijeva na Fejsbuku odgovorila da joj je dosadilo da je prikazuju kao „crnu damu".

Njeni protivnici su, kako je rekla, samo očajni jer je tako uspešna.

- Povezivanje sa Musolinijem, Hitlerom ili Putinom je smešno. Na kraju krajeva, ja podržavam Ukrajinu - kazala je jednom prilikom.

Profimedia

U jednom televizijskom intervjuu poručila je svojim kritičarima da pogledaju Francusku i Nemačku, gde su krajnje desničarske populističke partije bile uspešne i niko to nije pretvorio u skandal.

Liderka Braće Italije računa da će italijansko rukovodstvo transformisati EU u labavu ekonomsku uniju.

- Francuski predsednik Emanuel Makron je oslabljen gubitkom većine u parlamentu. Nemački kancelar Olaf Šolc nije samouveren - rekla je Melonijeva u nedavnom intervjuu italijanskom javnom servisu RAI, dodajući da Šolc sigurno nema istu snagu koju je imala njegova prethodnica Angela Merkel.

Kako je Italija skliznula u haos?

Iz dana u dan sve je veća verovatnoća da će sledeća italijanska vlada biti desničarska i da će je predvoditi upravo Melonijeva, što bi moglo da se desi već za nekoliko nedelja.

Ankete već neko vreme upućuju na to. Ono što joj je dalo priliku da trijumfuje jeste odluka aktuelnog premijera Italije Marija Dragija da podnese ostavku nakon glasanja o poverenju. Uvaženi centristički tehnokrata, bivši predsednik Evropske centralne banke zaslužan za spas zajedničke valute tokom krize u evrozoni, na funkciji je od februara 2021. godine na čelu vlade nacionalnog jedinstva koja obuhvata desnicu, levicu i populistički Pokret pet zvezdica.

AP Photo/Gregorio Borgia

Dragijeve ekonomske i administrativne reforme naišle su na političke poteškoće, a premijer je želeo da olakša proces, ali je Pokret 5 zvezdica, upleten u unutrašnja previranja s obzirom na opadanje podrške u anketama, najavio je da će bojkotovati glasanje. Dragi je ponudio ostavku italijanskom predsedniku, koji je to odbio i pozvao ga da pronađe novu većinu.

Zatim su desničarske stranke u koaliciji jedinstva, Napred Italijo i Liga, saopštile da će se pridružiti Pokretu u bojkotu novog glasanja o poverenju 20. jula. Bez drugih puteva do većine Dragi je ponovo ponudio ostavku 21. jula, koja je ovog puta prihvaćena. To je dovelo do raspuštanja parlamenta i najave opštih izbora, koji će se održati 25. septembra i koji bi mogli da dovedu desničarsku koaliciju na vlast i Melonijevu na mesto premijera.

 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi