“Bog rata” se borio protiv komunizma: Nemac do kraja bio veran ruskom caru, sa Mongolima pokušao da odbrani monarhiju u Rusiji (FOTO)

Revolucija u Rusiji je bila krvavi građanski rat između monarhista ("belih") i boljševika ("crvenih"), koja je odnela više stotina hiljada žrtava. Ipak, tako teška vremena na površinu izbace zanimljive ličnosti na osnovu čijih života bi mogle da su pišu brojne knjige i snimaju filmovi.

Jedan od njih je svakako Nikolaj Robert Maksimilijan Freiher fon Ungern-Šternberg, poznatiji kao baron Ungern. On je bio antikomunistički general u ruskom građanskom ratu, a zatim nezavisni vojskovođa koji je intervenisao u Mongoliji protiv Kine.

Ungern je bio pripadnik baltičke nemačke manjine u Ruskom carstvu i ultrakonzervativni monarhista koji je težio tome da obnovi rusku monarhiju posle revolucije 1917. godine, ta da oživi Mongolsko carstvo pod vlašću Bogd-kana. Rođen je u Gracu, u Austriji, 10. januara 1886. godine u plemićkoj porodici baltičkih Nemaca. Porodica Ungern-Šternberg se nastanila u današnjoj Estoniji tokom srednjeg veka. Njegov prvi jezik bio je nemački, ali je tečno govorio francuski, ruski, engleski i estonski.

Mladi baron Fon Ungern-Šternberg/WikipediaWikipediaWikipedia

Iako ponosan na svoje nemačko poreklo, Ungern-Šternberg se snažno identifikovao sa ruskim carstvom. Jednom prilikom, kada su mu postavili pitanje da li se njegova porodica istakla u ruskoj službi, on je ponosno odgovorio: 

- Sedamdeset dvoje poginulih u ratu!

Tokom školovanja, nastavnici su zapazili njegovu inteligenciju, ali i nestašan duh, pa je u njegovoj školskoj evidenciji zabeleženo da je često bio neraspoložen i da je stalno bio u nevolji sa svojim nastavnicima zbog čestih tuča sa drugim pitomcima i kršenja drugih školskih pravila: pušenja, puštanja kose, odlaska bez dozvole itd.

Ungern 1905. godine napušta školu da bi se pridružio borbama u istočnoj Rusiji tokom rusko-japanskog rata, zbog čega je i odlikovan.

Oduševljenje budizmom i nomadskim narodima

Već 1906. godine Ungern je premešten na službi u Pavlovsku vojnu školu u Sankt Peterburgu. Baš u tom periodu počinje da iskazuje interesovanja za okultizam i, posebno, budizam. Njegov rođak, grof Herman fon Kejzerling, kasnije je napisao da je baron od tinejdžerskih godina bio veoma zainteresovan za tibetansku i hinduističku filozofiju. To je značajno uticalo na to da kasnije, u Mongoliji, Ungern postane budista, iako zvanično nikada nije napustio luteransku veru. 

Wikipedia

Posle diplomiranja služio je kao oficir u istočnom Sibiru, gde je postao oduševljen načinom života nomadskih naroda, kao što su Mongoli i Burjati. Zbog toga je Ungern tražio da bude stacioniran u kozačkom puku u Aziji, pošto je želeo da sazna više o azijskoj kulturi, što mu je i odobreno.

Tokom službovanja pokazao se kao prek, strog i pravičan oficir, ali je ponekad imao problema sa karakterom, pa je nekoliko puta upadao u incidente sa kolegama oficirima. Tako ga je u jednoj tuči jedan od oficira sa kojim se borio udario mačem po licu, ostavljajući mu prepoznatljiv ožiljak.

Na sopstveni zahtev, 1913. godine Ungern prelazi u rezervu. Tada se preselio u Spoljnu Mongoliju želeći da pomogne Mongolima u njihovoj borbi za nezavisnost od Kine, ali su ga ruski zvaničnici sprečili da se bori na strani mongolskih trupa. Stigao je u grad Hovd, u zapadnoj Mongoliji, i služio kao vanštabni oficir u odredu kozačke garde pri ruskom konzulatu.

Iskazao hrabrost u Prvom svetskom ratu

Ungern se, po izbijanju Prvog svetskog rata 1914. godine, pridružio ruskim snagama na austrougarskoj granici u Galiciji. Učestvovao je u ruskoj ofanzivi u Istočnoj Pruskoj, a od 1915. do 1916. godine bio je deo jedinica koje su vršile pozadinske napade na nemačke trupe.

Wikipedia

Tokom celog rata na Istočnom frontu stekao je reputaciju izuzetno hrabrog, ali pomalo nepromišljenog oficira bez straha od smrti. Kako su navodili njegovi saborci, činilo se da je najsrećniji dok lično predvodi konjičke juriše na prvoj liniji fronta. Zbog svoje hrabrosti odlikovan je sa više vojnih priznanja. Ipak, uprkos brojnim nagradama, on je na kraju otpušten sa jedne od svojih komandnih pozicija zbog napada na drugog oficira tokom izliva besa u oktobru 1916. godine, što je dovelo do toga da je izveden pred vojni sud i osuđen na dva meseca zatvora.

Posle puštanja iz zatvora u januaru 1917. Ungern je prebačen na front gde se Ruska imperija borila protiv Otomanskog carstva. Uskoro dolazi Februarska revolucija kojom je okončana vladavina Doma Romanovih, što je bio izuzetno težak udarac za Ungern-Šternberga, koji je revoluciju video kao početak kraja Rusije. 

Borba protiv komunizma do kraja

Na Kavkazu, Ungern-Šternberg je prvi put sreo kozačkog kapetana Grigorija Semjonova, koji je kasnije bio jedan od najpoznatijih ruskih antikomunističkih vojskovođa u Sibiru. Posle Oktobarske revolucije 1917. godine, njih dvojica su izjavila svoju odanost Romanovima i obećala da će se boriti protiv revolucionara do kraja. 

Wikipedia

Krajem 1917. Ungern i Semjonov su se, zajedno sa pet kozaka, proslavili kada su mirno razoružali grupu od oko 1.500 procrvenih boraca na železničkoj stanici u Mandžuriji na dalekoistočnoj železnici u Kini, blizu ruske granice. Ta stanica je jedno vreme bila njihovo uporište, gde su se spremali za rat protiv boljševika. Pored Rusa odanih caru, Ungern je u jedinice primao i Mongole i Burjate.

Baron je nešto kasnije otputovao u Mandžuriju i Kinu, gde je uspostavio kontakte sa monarhističkim krugovima želeći da zadobije njihovu pomoć u borbi protiv komunizma. U julu 1919. on se oženio mandžurijskom princezom Ji na pravoslavnoj ceremoniji u Harbinu. Princeza je dobila ime Elena Pavlovna.

Dolazak "boga rata” u Mongoliju

Iako su u početku ostvarili neke uspehe, sredinom 1920. godine "beli" su pretrpeli ozbiljne poraze, pa je Semjonov planirao povlačenje u Mandžuriju. Ungern je, s druge strane, u novonastaloj situaciji video priliku da sprovede svoj monarhistički plan. Zato je on 7. avgusta 1920. godine otkazao vernost Semjonovu i transformisao svoju azijsku konjičku diviziju u gerilski odred. 

Zajedno sa svojom vojskom on je prešao severnu granicu Spoljne Mongolije i stupio u pregovore sa Mongolima koji su želeli oslobađanje od kineske okupacije. Dogovor je brzo postignut, pa je duhovni i svetovni vođa Mongola Bogd-kan tajno poslao svoj blagoslov za proterivanje okupatora iz Mongolije.

Baron tada pokreće ofanzivu na Urgu (danas Ulan Bator). Njegova Azijska divizija je brojala 1.460 ljudi, dok je kineski garnizon imao 7.000 ljudi i moćniju artiljeriju i mitraljeze. Ipak, posle nekoliko dana Ungernova vojska je žestoko porazila Kineze. Prilikom zauzimanja Urge, Kinezi su izgubili oko 1.500 ljudi, a Ungernove snage su imale samo oko 60 žrtava.

Wikipedia

Mongolija je 22. februara 1921. godine proglašena nezavisnom monarhijom, a vrhovna vlast nad državom pripala je Bogd-kanu. U znak zahvalnosti, mongolski vođa je Ungernu dodelio visoku naslednu titulu u stepenu kana i druge privilegije. 

Ruski oficir brzo je zadobio simpatije mongolskog naroda. Lokalno stanovništvo, koje je konačno dočekalo proterivanje okupatora, Ungerna je posmatralo kao inkarnaciju boga rata.

Baron je za kratko vreme zaveo red u Urgi nametanjem čišćenja ulica i kanalizacije, promovisanjem verskog života i tolerancije u prestonici i pokušajem da reformiše privredu. Dok se u odnose među Mongolima nije mnogo mešao, prema Rusima koji su tamo živeli i iskazivali simpatije prema komunizmu, Ungern je bio nemilosrdan.

Baron je istovremeno radio i na jačanju svoje vojske, koju su neki videli kao bazu za buduću mongolsku nacionalnu vojsku. Diviziju su činili nacionalni odredi, kao što su kineski puk, japanska jedinica, razni kozački pukovi, mongolske, burjatske, tatarske i jedinice drugih naroda. Ungern je jednom prilikom rekao da je u njegovoj diviziji služilo 16 nacionalnosti.

Pokušaj ofanzive i konačni pad

Boljševici su počeli da se infiltriraju u Mongoliju ubrzo nakon Oktobarske revolucije, ali tek pošto su uspeli da se učvrste u Rusiji, izvršili su invaziju na novu nezavisnu Mongoliju. Želeći da preduhitri neprijatelja, Ungern je organizovao ekspediciju da se susretne sa snagama "crvenih" u Sibiru i da podrži tekuće antiboljševičke pobune. 

Uhapšeni baron fon Ungern-Šternberg/WikipediaWikipedia

Ungernove trupe, koje su brojale oko 3.000 ljudi, prodrle su duboko u sovjetsku teritoriju. Međutim, baron je brzo shvatio da mu se približavaju daleko brojnije i bolje opremljene snage "crvenih", pa je započeo povlačenje u Mongoliju. Tamo je objavio svoju odlučnost da se do kraja bori protiv komunizma. 

Ungern je kovao planove da se sa trupama povuče na Tibet i odatle nastavi borbu, ali je moral njegovih vojnika sve više padao. Na njega je čak pokušan i atentat. Ubrzo je baronova komanda doživela rasulo, a brigada mu se raspala. 

Baron fon Ungern-Šternberg pre streljanja/Wikipedia

Jedan sovjetski odred je posle kraće borbe, 20. avgusta 1921. godine, uspeo da uhvati Ungerna. Baron je izveden na sud 15. septembra i posle suđenja koje je trajalo šest sati i 15 minuta on je osuđen na smrt streljanjem, a kazna je izvršena iste noći u Novonikolajevsku (danas Novosibirsk).

Kada je vest o baronovom pogubljenju stigla do Bogd-kana, on je naredio da se službe u baronovu čast održavaju u hramovima širom Mongolije.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi