Kad su Irci ginuli za Srbiju: Oko pet hiljada irskih vojnika položilo život braneći naš narod

Srbija je u decembru 1915. godine bila pred kolapsom. Neprijatelj je navirao sa svih strana: Nemci i Austrougari, ali i Bugari koji su se nešto pre toga priključili Centralinim silama. Srpska vojska se povlačila ka jugu zemlje očekujući pomoć saveznika, ali pomoć nije stizala, osim male formacije koja je došla da drži odstupnicu ka Albaniji. 

Bili su to francuski koji su gledali da budu najbliži ugroženim Srbima, štiteći im povlačenje i irski vojnici iz Desete irske divizije, koja je bila u sastavu britanskih trupa, sa ciljem da spreče prodor Bugarske vojske kroz jedini planinski prolaz u Vardarskoj dolini. 

Wikipedia

Kao i mnogo puta do tada perfidni Englezi su slali svoje trupe sastavljene od Iraca, Velšana i Škota tamo gde je bilo gotovo izvesno stradanje. Irci su stigli pravo sa Galipolja, gde su preživeli katastrofalne gubitke. Na položaje su došli krajem novembra, u letnjim uniformama, pa je još pre bugarskog napada više od hiljadu Iraca odneseno je u bolnice zbog promrzlina.

Simbolično, dva naroda, Srbi i Irci, koji su se vekovima borili protiv okupatora i osvajača, našli su se zajedno, rame uz rame.

Borili se protiv 12 puta brojnijeg neprijatelja

Pred Desetom irskom divizijom, koja je bila sastavljena od oko 8.000 dobrovoljaca, našao se gotovo nemoguć cilj. Trebalo je da, kod sela Kosturino, zaustave celu jednu bugarsku armiju od 99.497 ljudi.

Uz to, ni teren im nije išao u korist. Trebalo je braniti visoravan okruženu visokim vrhovima, koja je bila toliko kamenita da je najdublji rov mogao biti 60 centimetara, što nije bilo dovoljno da ih zaštiti od artiljerije a i snažne pešadijske vatre. Ipak, hrabri Irci nisu ustuknuli.

Wikipedia

Kada je žestoki bugarski napad počeo, samo u prvom udaru, u borbi prsa u prsa, 138 Iraca iz petog, dablinskog bataljona, ostavilo je svoj život na tada još uvek neokupiranom srpskom tlu. U tri dana borbi, taj irski bataljon je sa 1.042 spao na 565 vojnika. Ništa bolje nisu prošli ostale irske jedinice. 

Kada je komanda videla da je dalji otpor uzaludan, jer je ogromna brojnost omogućila Bugarima da se uvuku između dve savezničke vojske, ali i da zađu kroz razruđene spojeve irskih jedinica, naređeno je francusko-irsko povlačenje. Bugari su trijumf slavili uz trube i signalne rakete, Nemcima su u naredna dva dana obezbedili sigurno funkcionisanje pruge Berlin – Konstantinopolj. 

Srbi su nekako uspeli da se, uz nekoliko bravura sopstvenih snaga, domognu obale i nastave ka Krfu...

Srbi nisu zaboravili irske dobrovoljce

Na braniku Srbije, stradalo je oko pet hiljada irskih ratnika.

Spomenik poginulim Ircima/Printscreen/YouTube/Martin Staunton

U slavu Iraca koji su se borili da bi Srbija opstala - tamo negde kod Dojrana i danas stoji keltski krst. Na njemu piše: “U znak sećanja na one iz Desete irske divizije koji su pali na Galipolju, a dali živote u odbrani Srbije, a i u slavu svih Iraca koji su dali svoje živote u Velikom ratu”. Takođe, jedna od ulica u Beogradu ponela ime Irske desete divizije.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi