Svako gleda svoju korist: Kako je kriza u Ukrajini podelila Evropu

Zabrinutost zbog navodne ruske „invazije“ na Ukrajinu raste na Zapadu, dok mediji u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama bruje o „rastućem vojnom gomilanju“ duž zapadnih granica Rusije i bar jednom mesečno objavljuju skoro identične slike koje su napravili američki sateliti.

Zapadni mediji pišu o planu Moskve da „napadne iz tri pravca“, dok se političari pozivaju na neke obaveštajne izveštaje koji opisuju misteriozna kretanja 100.000 vojnika.

Rat bez rata

- Ako Rusija nastavi da se izvlači sa onim što radi u Ukrajini i pokuša da prekroji granice, ceo međunarodni poredak biće u opasnosti - rekla je Evelin Farkaš, koja je bila zamenica pomoćnika američkog sekretara za odbranu za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju tokom Obaminih mandata, ne razjašnjavajući šta to tačno Rusija „radi“. Farkašova je sada lobista u Atlantskom savetu NATO.

Ruski političari i diplomate ukazivali su nebrojeno puta da Moskva nije prekršila nikakva pravila i da nema želju da izvrši invaziju bilo gde, ali su zapadne zemlje ipak počele da pričaju o sankcijama. Raspravljalo se o tome da li bi ciljanje na nekoliko sektora bilo dovoljno ili bi Rusiju trebalo odmah odseći od SVIFT-a, čisto iz bezbdnosnih razloga.

Neminovnost rata se uopšte ne dovodi u pitanje u zapadnom javnom diskursu, jedino se postavlja pitanje kako će tačno početi i kakva bi trebalo da bude reakcija. Amerikanci i njihovi NATO saveznici evakuišu svoje građane iz Ukrajine, dok Kijev dobija neviđene količine vojne pomoći.

Profimedia

Sa druge strane, uprkos tvrdnjama da je ugrožena, Ukrajina nije pozdravila vest o evakuaciji stranih državljana. Vlasti otvoreno kažu da su takve mere preuranjene, ali zapadni stručnjaci veruju da će „bombardovanjem” sveta izveštajima o eskalaciji i stavljanjem trupa u stanje visoke pripravnosti Zapad obuzdati navodnu želju Rusije da započne rat.

Međusobne javne optužbe i pretnje navode javnost da veruje da je situacija izuzetno napeta i da nema povratka, dok SAD postepeno svoj fokus preusmeravaju na novo bojno polje - Kinu.

Evropska razmimoilaženja

Dok zemlje Evropske unije uporno ponavljaju priču o nezavisnoj, suverenoj Ukrajini, zapravo je ne smatraju potencijalnom članicom bloka niti veruju da je sve što se tiče bezbednosti Evrope njihova briga, kaže Dmitrij Suslov, zamenik direktora Centra za sveobuhvatne evropske i međunarodne studije Visoke škole ekonomije i saradnik Valdaj kluba. On smatra da se EU odrekla ovlašćenja po svim pitanjima vojne bezbednosti u regionu.

- Za njihovu bezbednost odgovorne su Sjedinjene Američke Države po NATO sporazumima, a ne lokalne snage. Kada EU kaže da treba da donosi odluke u vezi sa Ukrajinom, postoji jedna stvar koju možemo da se zapitamo: a kakve veze EU ima sa tim? - kazao je Suslov za RT.

Kada se postavi pitanje da li Zapadna Evropa može da pomogne u rešavanju trenutne krize, možemo pogledati kako je ona bila uključena u posredovanje u sporazumu o Donbasu, smatra Suslov.

Alexei Nikolsky, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Prošle nedelje, izaslanici EU iz Nemačke i Francuske razgovarali su sa Rusijom osam sati. Činilo se kao da je iskorak konačno postignut kada su se strane složile da se sporazumi iz Minska ne poštuju i da ih treba ažurirati, ali već sledećeg jutra EU se vratila priči o svojim planovima da uvede još sankcija Rusiji.

NATO je izuzetno javna i transparentna organizacija, što neki stručnjaci smatraju primarnim oružjem bloka, dok drugi to vide kao pukotinu u njegovom oklopu, jer su, zahvaljujući tome, sve unutrašnje nesuglasice takođe javna stvar. To uključuje nesuglasice među državama članicama EU. Ovo su nedavno priznali i predsednik SAD Džozef Bajden i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

Zapadne zemlje ne mogu, za početak, da se dogovore o tome šta bi predstavljalo invaziju. Zemlje članice EU nisu uspele da se dogovore oko toga da li bi odmazda bila u redu ukoliko Rusija pribegne „invaziji punog obima“ ili kao odgovor na „manji upad“. Čini se da se ne slažu ni oko toga da li bi „prerano" uvođenje sankcija Moskvi imalo željeni efekat.

Prema rečima Suslova, u ovom sporu postoje dve strane. Jedna strana (Velika Britanija, Poljska i baltičke države) insistira na konfrontaciji, dok je druga (Nemačka, Francuska i Italija) za pregovore.

Nedavni incident sa Nemačkom, koja je uskratila ulazak u svoj vazdušni prostor preletima Ujedinjenog Kraljevstva koje je isporučivalo oružje Ukrajini, dobar je primer koliko velike razlike u stavovima mogu biti. Britanski avion je na kraju leteo oko Nemačke, trošeći više vremena i novca. Kasnije su zvaničnici negirali da je to uopšte bio problem.

Hannibal Hanschke/Pool via AP

- Da bismo izbegli konfrontaciju, da ne bismo osramotili Nemačku, nismo zvanično zahtevali prelet. Rusija primećuje sve ove stvari, pa sam zbog toga zabrinut da će ih to podstaći da odu korak dalje - rekao je u intervjuu za „Vašington post" predsednik Odbora za odbranu u britanskom parlamentu Tobijas Elvud.

Crna ovca EU

Još jedan znak unutrašnjeg razdora bilo je odbijanje Nemačke da dozvoli Estoniji da isporuči Ukrajini 122-milimetarske haubice D-30. Za razliku od SAD, Britanije, Poljske i drugih saveznika, nemačka vlada je odlučila da ne izvozi direktno smrtonosno oružje. Ovo je bio pristup Berlina tom pitanju čak i pre najnovije krize oko Ukrajine: prošlog leta je bivša kancelarka Angela Merkel otvoreno rekla ukrajinskom predsedniku Zelenskom da će nastaviti da blokira isporuke oružja preko NATO-a.

Nemački zvaničnici ovu praksu objašnjavaju pozivanjem na staru politiku neisporučivanja oružja državama uključenim u oružane sukobe, koja je doneta nakon poraza te zemlje u Drugom svetskom ratu. Berlin se takođe protivi pozivima SAD da se proširi predstojeći paket sankcija i da se njime obuhvati i gasovod „Severni tok 2", kao i da se preduzmu mere za odsecanje Rusije od platnog sistema SVIFT. Sjedinjene Američke Države tvrde da bi njihovi evropski partneri uvek mogli da pronađu alternativu za ruski gas, ali Nemačka insistira na tome da energetski sektor treba da bude izuzet od sankcija.

Stav Nemačke već je izazvao oštre kritike, posebno iz Velike Britanije, Poljske i Estonije. SAD su se najviše uvredile, o čemu govori i članak „Volstrit žurnala" pod naslovom „Da li je Nemačka pouzdan američki saveznik? Nije”, u kom se nemačka vlada kritikuje zbog „nedelanja".

Reakciju Nemačke kritikovao je i Kijev, koji računa na široku podršku Zapada. Ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba otišao je toliko daleko da je rekao da su postupci nemačkih političara razočaravajući.

John Thys, Pool Photo via AP

- Nemački partneri moraju da prestanu da podrivaju jedinstvo takvim rečima i postupcima i da ohrabruju Vladimira Putina da pokrene novi napad na Ukrajinu - izjavio je on.

Neslaganje sa Vašingtonom i pritisci koji su usledili zbog toga već su uneli razdor u nemačku vladu, koja je sada podeljena po pitanju toga šta bi trebalo da bude ispravan odgovor na ukrajinsku krizu. Dok kancelar Olaf Šolc insistira na tome da „Severni tok 2" ne bi trebalo da bude političko pitanje, ministarka spoljnih poslova Analena Berbok spremnija je da se složi sa američkim kolegama, iako u praksi mora da se pridržava Šolcovih odluka.

Pomirljiva Francuska

Pariz podržava poziv Berlina na diplomatsko rešenje. Kancelar Šolc je 25. januara 2022. lično razgovarao o ovom pitanju sa predsednikom Makronom i oba lidera su se složila da uvođenje sankcija Moskvi treba da bude poslednja mera i da se zahtev Kremlja za pregovore ne sme odbiti, pogotovo zato što je Rusija deo brojnih međunarodnih mehanizama, uključujući pregovore o Normandijskom formatu.

Međutim, neki to vide kao znak slabosti, a ne kao trijumf diplomatije: jedan izvor „Politika" rekao je da neke od nemačko-francuskih ideja nisu prihvatljive za neke zemlje centralne i istočne Evrope. Konkretno, predložena ideja o potencijalnom samitu između Putina i lidera EU bila je šok za mnoge diplomate i zvaničnike, koji smatraju da Ukrajina mora biti „spasena“ slanjem velikog broja trupa protiv Rusije ili oduzimanjem pristupa Rusiji bilo čemu.

„Gardijan" je objasnio o čemu se radi, pišući da Francuska jednostavno nije videla nikakve znake planirane invazije. Da je Emanuel Makron to javno rekao, išao bi protiv NATO-a i SAD, što nije spreman da učini. Dakle, zvanično, Francuska je u skladu sa planom sankcija, a predsednik Makron se može čuti kako sasvim zvanično kaže: „Veoma jasno, danas se može samo primetiti da Rusija postaje remetilačka sila.“

Profimedia

Neki analitičari i stručnjaci, uključujući bivšeg francuskog obaveštajca Erika Denesa, smatraju da je Parizu bolje da izađe iz NATO-a nego da žrtvuje svoje interese mešanjem u tuđi rat.

Taktika očajnika

Za razliku od Berlina i Pariza, koji su, čini se, diplomatski nastrojeni, London se, zajedno sa svojim partnerima sa Baltika i iz Varšave, koji bi takođe radije zadali udarac Moskvi umesto da se upuštaju u dijalog, sprema da „nanese ozbiljan i hitan udarac” ruskoj ekonomiji.

- Mi u Velikoj Britaniji nećemo oklevati da pooštrimo svoje nacionalne sankcije Rusiji kao odgovor na sve što predsednik Putin može da uradi - rekao je britanski premijer Boris Džonson pričajući o paketu sankcija koji je već pripremljen.

Ujedinjeno Kraljevstvo trenutno predvodi snage od 1.200 vojnika u Estoniji, koje čini 830 britanskih i preko 300 francuskih vojnika. U Poljskoj je stacionirano 140 britanskih vojnih inženjera, a u Ukrajini oko 100 vojnih stručnjaka. London nerado šalje svoje vojne snage na rusko-ukrajinsku granicu, ali planira da poveća njihov broj u Estoniji na 1.800, da pošalje dodatno odbrambeno oružje i pruži vojnu podršku drugim članicama NATO-a.

Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Trus otvoreno je kritikovala Nemačku zbog njene zavisnosti od ruskih energetskih resursa i izazvala pometnju preteći sankcijama ruskim bankama, energetskim kompanijama i oligarsima „bliskim Putinu“.

To je začudilo analitičare, koji ističu da nije najbolja ideja ratovati sa svojim dobavljačem, naročito zato što se Britanija može „pohvaliti“ najmanjim rezervama gasa među zapadnoevropskim zemljama. Međutim, prema pisanju „Tajmsa“, London bi mogao ozbiljno da preispita svoju nezavisnost nakon uvođenja antiruskih sankcija: neki strahuju da će to biti bolno za Britaniju zbog gubitka ruskog „novca koji je poplavio London“. Zato se postavlja pitanje zbog čega Britanci igraju ovu igru ako im ne ide u prilog.

AP Photo/Frank Augstein, Pool

Suslov kaže da što je unutrašnja politička kriza gora, to više utiče na spoljnu politiku i da je spoljnopolitička retorika oštrija.

- Kada se vlade suočavaju sa domaćom političkom krizom, prinuđene su da zauzmu tvrdolinijski pristup, a njihovi putevi za kompromis su drastično smanjeni. Takođe funkcioniše i obrnuto: vlada će zauzeti tvrd stav u vezi sa spoljnim poslovima kako bi osvojila političke poene kod kuće - objasnio je on.

Britanska vlada zaista prolazi kroz težak period zbog skandala Borisa Džonsona. Prema izveštajima medija, premijer je pravio žurke u svojoj rezidenciji tokom strogih karantina u maju 2020, čime je praktično prekršio zakon. Iako je policijska istraga još u toku, deo britanske javnosti smatra da je njegova krivica dokazana i zahteva njegovu ostavku. Sam Džonson traži od javnosti da sačeka rezultate istrage i da se fokusira na „važnije pitanje“ ukrajinske krize, ali skandal sa žurkama privlači nacionalnu pažnju.

Nacionalni interesi ispred jedinstva

Iako su zapadne zemlje naizgled jedinstveno stale u odbranu Ukrajine i upućivale pretnje Rusiji, ispostavilo se da im upravo jedinstvo najviše nedostaje. Pokazalo se da front ipak nije toliko usaglašen, jer nacionalni interesi, po pravilu, preovladavaju. Zapadna Evropa teško da može imati koristi od sadašnje eskalacije, naglašava Suslov.

- Trenutna eskalacija pokazuje nedostatak umešnosti EU u oblasti bezbednosti i geopolitike. Što je veća eskalacija između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, to je veći rizik od vojne eskalacije u Ukrajini, a Evropa postaje manje važna - smatra on.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi