Srčana heroina koja je dala život za otadžbinu: Jovanka Orleanka je skončala na lomači, a njeni podvizi i danas inspirišu generacije
Na današnji dan rođena je jedna od žena koje istorija neće zaboraviti, simbol patriotizma i neustrašivosti
Jovanka Orleanka, ili kako je u Francuskoj nazivaju, Žan d’Ark (Jeanne d’Arc), rođena je 6. januara 1412. godine u malom šampanjskom selu Domremiju u Francuskoj. Bila je ćerka skromnih seljaka koji su imali petoro dece, ali su Jovankina dva brata i dve sestre umrli veoma mladi, da bi zatim ostala i bez roditelja kada su Englezi osvojili Domremi. Posle toga brigu o njoj preuzeli su njen ujak i njegova supruga.
Kao mala je bila pastirica, a svoje staraoce molila je da je redovno vode u crkvu. Prema legendi, ona je u 13. godini počela da veruje da čuje Božji glas, a kasnije je tvrdila da je videla Svetog Mihajla i prve hrišćanske mučenice, Svetu Katarinu Aleksandrijsku i Svetu Margaretu, za koje je do kraja života tvrdila da su bili uz nju dok se molila.
Patriotizam, fanatizam i hrabrost
U 16. godini glasovi svetaca naveli su je da pomogne francuskom prestolonasledniku Šarlu VII i da sve od sebe da spase Francusku od engleske prevlasti u Stogodišnjem ratu. Vojsci se pridružila 1428. u bici kod Vokulera, mestu koje se nalazilo nekoliko kilometara od njenog sela. Orleanka je, prema pričama, poletela pravo u srž bitke, odevena u pastirsku nošnju, a zapovednik ju je sprečio da izgubi glavu u njoj.
Wikimedia/Jean Pichore
Englezi su u oktorbu iste godine zauzeli Orlean, približavajući se Šinonu, središtu prestolonaslednikove rezidencije, zbog čega je ona nekoliko meseci kasnije ponovo došla u Vokuler, ali je zapovednik i tada pokušao da je udalji. Ona se branila da ju je Bog poslao da pomogne Francuzima u borbi protiv Engleza i da je njen cilj da se povuče nakon što se Šarlu VII Pobedniku stavi kraljevska kruna na glavu. Francuzi su je zbog toga ismevali, ali ona nije otišla iz Orleana, nego je tražila da upozna prestolonaslednika, koji je na kraju pristao na to. Prilikom susreta on ju je stavio na probu – preobukao se u običnog građanina, a na svoje mesto postavio najbliskijeg saradnika, ali ga je ona odmah, bez obzira na varku, prepoznala i poklonila mu se.
Pročitajte još
Mnogi su sumnjali da je špijun, veštica i čarobnica, ali je stekla prestolonaslednikovo poverenje i dobila je vojsku za oslobađanje Orleana. Uz nju su uvek bili komandanti i vojni stratezi, a njena uloga je bila da svojom verom inspiriše francusku vojsku.
Krajem aprila 1429. godine napisala je pismo u kom je zamolila Engleze da napuste Orlean i zapretila im da će ona uz Božju pomoć morati da ih istera ukoliko to ne učine. U tvrđavu se uputila 30. aprila na konju sa još nekoliko viteza i tom prilikom je ranjena u grudi. Orlean je oslobođen 22. maja, a Jovanka je postala heroina svog naroda.
Posle oporavka krenula je sa francuskom vojskom prema gradu Pateu, koji je oslobođen u junu 1429, čime je otvoren put za Rems, gde je 17. jula 1429. Šarl VII Pobednik krunisan za kralja. Jovanka je odmah posle ceremonije molila kralja da je otpusti iz službe pošto je njena misija završena, ali su se francuski riteri protivili tome, jer im je ona dala duhovnu snagu u borbama, dok se gornjim slojevima francuskog društva nije dopadala njena popularnost.
Zatočeništvo, suđenje i lomača
Tokom odbrane Kompjenja od Burgunda sticajem okolnosti dospela je u ruke neprijatelja 24. maja 1430. Glavni zapovednik odbrane grada Gijom de Flavi napravio je grešku naredivši da se zatvore vrata pred francuskim vojnicima koji su se povlačili prema tvrđavi, a ispred zatvorenih vrata našla se i Orleanka sa svojim riterima. Burgundi su je oborili s konja i vezali, a ostale vojnike su pobili. Tokom opsade Komjenja, nekoliko puta je pokušala da pobegne iz tamnice i pomogne braniocima, uverena da će je kralj Šarl spasti i dati novac za njen otkup.
Umesto toga, poverena je Jovanu Luksemburškom, koji ju je prodao za 100.000 zlatnih funti engleskom kralju Henriju VI, a Šarl VII nije ništa učinio da bi je oslobodio. Englezi su protiv nje organizovali crkveno suđenje u gradu Ruanu, a Orleanka je za vreme postupka bila zatočena u starom zamku. U više navrata molila je da bude premeštena u crkvenu tamnicu i da joj pošalju sveštenika kako bi mogla da se ispovedi.
Wikimedia
Optužena je da je lažni prorok, čarobnica, veštica i jeretik, a prvi put pred porotom se našla u februaru 1431. U optužnici je navedeno da je kriva za masovni zločin nad engleskom vojskom i da je tokom borbi naređivala da se prema njima zverski ponaša. Sudsko veće od 37 sudija proglasilo ju je 29. maja krivom za jeres, a narednog dana osuđena je na lomaču. Sudije su je pre samog spaljivanja posetile u tamnici i ona im je tom prilikom rekla da više ne čuje Božje glasove. Spaljena je u podne 30. maja 1431. godine na gradskom trgu pred okupljenim ljudima. Obukli su je u odelo sa prišivenim crvenim đavolima, koje je nosio svaki jeretik osuđen na lomaču. Nakon spaljivanja njeni ostaci su bačeni u Senu.
Legenda, svetica i inspiracija
I danas postoje neslaganja oko toga da li je Orleanka u borbama učestvovala kao riter ili samo kao vođa. Ona je na suđenju izjavila da nije ubila nijednog protivničkog vojnika, već da je samo sprovodila Božje naredbe i da je duhovno vodila svoju vojsku.
Pročitajte još
Godine 1456. u Parizu je, uz saglasnost Svete stolice, pokrenut postupak za njenu rehabilitaciju. Nakon što je ispitano nekoliko svedoka i pregledan celokupan materijala sa suđenja, presuda je poništena i Jovanka Orleanka je rehabilitovana. Beatifikovana je tek 1909, a sveticom je proglašena 1920, u vreme pontifikata pape Benedikta XV. Danas je jedan od najpopularnijih svetaca u Katoličkoj crkvi i slavi se svakog 30. maja. Jovanka Orleanka je jedan od devet sekundarnih svetaca zaštitnika Francuske, zajedno sa Svetim Denisom, Svetim Martinom od Tura, Svetim Lujem, Svetim Mihailom, Svetim Remigijem, Svetim Petronilom, Svetim Radegundom i Svetom Terezom iz Lizjea.
Jovanka je vremenom postala jedna od umetnički najprikazivanijih istorijskih ličnosti na svetu. O njoj je napisano mnogo knjiga i naučnih radova, bila je inspiracija slikarima i skulptorima, a mnogi režiseri predstavili su njen život i podvige na filmu. I danas se u pozorištima izvode predstave u kojima je ona glavni akter, a u Francuskoj važi za oličenje patriotizma. U Parizu joj je 1874. podignut spomenik – četiri metra visoka pozlaćena bronzana skulptura, koja prikazuje Jovanku Orleanku na konju, sa barjakom u ruci.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari