Milioni ljudi širom sveta obeležavaju Novruz: Praznik bogat običajima slavi se i na Balkanu

Za milione ljudi širom sveta Novruz je veliki praznik kao što su za ostatak planete Božić i Nova godina. On “promoviše mir i solidarnost među generacijama i među članovima porodice”, navode Ujedinjene nacije. To je vreme izmirenja i dobrosusedskih odnosa koje “doprinosi kulturološkoj raznolikosti i učvršćivanju prijateljstva između ljudi i onih koji pripadaju različitim zajednicama”.

Novruz je persijska Nova godina, ali da biste je slavili ne morate da budete Persijanac. Poznat je i kao Nauriz, Navruz ili Naurouz i znači “novi dan”. Za ljude koji slave ovaj praznik nova godina počela je 20. marta i uopšte nije slučajno što se poklapa sa prvim danom proleća.

Iranski kalendar je solarni kalendar, što znači da se vreme meri na osnovu astronomskih opservacija, u odnosu na kretanje Zemlje oko Sunca. Dakle, prvi dan godine počinje prirodnim fenomenom prolećne ravnodnevice.

Ovo nije religijski praznik, nego univerzalna proslava novog početka: izražavanje želje za prosperitetom, prihvatanje budućnosti i okretanje leđa prošlosti. Ljudi tada čiste svoje domove i ormare i kupuju novu odeću. Proslava traje mesec dana, tokom kojih se organizuju zabave, zanatske radionice, ulične predstave i javni rituali.

Ko slavi Novruz?

Za Međunarodni dan Novruza Ujedinjene nacije zvanično su priznale 21. mart na zahtev Avganistana, Albanije, Indije, Irana, Kazahstana, Turske i Turkmenistana, ali ga slavi mnogo više ljudi nego što živi u ovim državama i obeležava se više od 3000 godina od Balkana do Crnog mora, od centralne Azije do Srednjeg istoka i na drugim mestima.

Stotine zajednica u SAD obeležavaju Novruz. U Los Anđelesu, u kom živi najveći broj Persijanaca van Irana, organizuje se najveći Norvuz festival u zemlji, a svečanost koja traje ceo dan privlačna je ljudima svih starosnih doba. Ipak, ove godine Novruz neće biti obeležen zbog pandemije koronavirusa.

Kako se slavi Novruz?

Kao i svaki drugi praznik, i Novruz prate određeni običaji. Oni obuhvataju “Haft Sin” sto, na koji se postavlja sedam simboličnih predmeta, od kojih je prvi presijsko slovo S. Osim njega, na sto se postavljaju pšenična trava, začinsko bilje, sušena hrana i sirće, koji predstavljaju želje za novu godinu – zdravlje, bogatstvo i napredak. Na primer “sir”, reč za beli luk, predstavlja zaštitu od bolesti i zla, dok je sirće (“serkeh”) simbol dugovečnosti i strpljenja. Na ovim stolovima mogu se videti i ogledala, sveće, dekorativna jaja, voda i razno voće.

Mnoge porodice na sto stavljaju i zlatnu ribicu za sreću i knjige poezije ili Kuran, koje su simboli edukacije i prosvetljenja.

Iranske porodice novu godinu dočekuju u čistim domovima i u novoj odeći. Posećuju prijatelje i komšije, nose jedni drugima obroke i prave zabave. Ljudi se okupljaju da proslave početak proleća u nadi da će uvek biti okruženi zdravljem i čistoćom.

Proslava se ne završava dolaskom nove godine. Trinaest dana posle Novruza porodice izlaze napolje i u reke i potoke bacaju pšeničnu travu koju su dotle gajili na stolu. Ovo se uvek radi 13. dana nove godine, zbog broja koji se smatra nesrećnim. Kako bi se osigurali da će biti srećni naredne godine, ljudi bacaju pšeničnu travu uvereni da je ona upila svu negativnu energiju iz njihovih domova.

Skakanje preko vatre i malo drugačiji Deda Mraz

Drugi važan običaj koji se poštuje svake godine jeste skakanje preko vatre, kojim se obeležavaju poslednji dani stare godine. Pre dolaska proleća deca idu ulicama, lupaju u šerpe i kucaju na vrata, tražeći slatkiše ili novac.

Poslednje srede stare godine, Crvene srede, ljudi se okupljaju na javnim mestima i preskaču lomače pevajući tradicionalne pesme i ponavljajući rečenicu: “Daj mi svoju prelepu crvenu boju i uzmi moje bolesno bledilo”.

Pročitajte još

Proslava irskog praznika: Dan kada je sve zeleno

Običaji: U Etiopiji će vas hraniti rukama, a u Gruziji nakon zdravice morate da ispraznite čašu

Vatra je simbol svetlosti i dobra i uz nju porodice zamišljaju želje za prosvetljenje i sreću u novoj godini. Norvuz vuče korene i iz zoroastrizma, religije u kojoj je vatra centralni simbol. Svetlost i vatra u ovoj religiji su “suštinski elementi za održanje života”.

Iranci imaju i svoju verziju Deda Mraza – Amo Novruza ili Čika Novruza – i malih veselih pajaca koji rade za njega. Hadži Firuz, druga važna figura, pojavljuje se za persijsku Novu godinu sa lepim željama i karakteristična je zbog crnog lica. Hadži Firuz predstavlja afričkog roba koji je radio za gospodara iz Irana i podsetnik je na dugu istoriju ropstva ove zemlje.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi