Ljudski je grešiti, a božanski je praštati: Zašto je važno da oprostite i krenete dalje

Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar slave u nedelju najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Hristovo.

Uskrs predstavlja najvažniji hrišćanski praznik, a njime se izražava radost zbog konačne pobede sina Božjeg nad smrću, oslobođenje od grehova ljudskih koje je Hrist svojom smrću preuzeo na sebe i vera u večni život.

U svakom pravoslavnom hramu ljudi se pozivaju da po ugledu na Hrista „zagrle jedini druge, ne samo one koji nas vole već i neprijatelje svoje i oprostimo im kao što je Gospod nama oprostio grehe naše“.

Uskrs je praznik ljubavi, tolerancije i praštanja, koje ima lekovitu snagu i za nas i za ljude sa kojima živimo.

Praštanje je kao olakšanje

Verovatno je svako od nas u nekom životnom periodu bio u situaciji da bude povređen, izneveren i razočaran. Zbog toga smo se danima osećali tužno i bezvoljno. Psiholozi tvrde da svaka osoba ima urođenu potrebu i da se osveti i da oprosti. Ali mehanizmi kao što je praštanje i spremnosti da se to zaista i učini variraju od čoveka do čoveka, piše zrnoznanja.com.

Oni zavise od ličnosti, karaktera i okolnosti. Činjenica je da osveta nikome ne može doneti zadovoljstvo (ma koliko se osvetnički nastrojen čovek u datom momentu osećao kao pobednik) jer osveta, hteli to da priznamo ili ne, uvek ostavlja prazninu i nedorečenost koju je jako teško nadomestiti. Stručnjaci tvrde da potreba za osvetom ima koren u agresiji, dok potreba za praštanjem ima koren u dobroti.

Pexels

Mržnja uvek više iscrpljuje onog ko mrzi nego onog ko je predmet mržnje. Praštanje – ma koliko ga neki ljudi doživljavali kao slabost – ni slučajno ne predstavlja slabost, već naprotiv, predstavlja veličinu onoga ko prašta. Praštanje je plemenita osobina koja prvenstveno donosi olakšanje onome ko prašta i „pročišćava“ mu dušu.
Neretko se dešava da ljudi kažu – „mogu da oprostim, ali ne i da zaboravim“, a to je još gori vid samokažnjavanja. Ako nismo zaboravili nanetu nam uvredu, znači da smo je samo potisnuli, a sve potisnuto može da se vrati kao bumerang. Ono što je potisnuto, kada se vrati, tj. kada posle nekog vremena izbije na površinu uvek donosi više štete nego prvobitni problem.

Kako oprostiti?

Čovek bi trebalo da prašta prvenstveno zbog sebe. Uvek kada se dvoumite da li bi trebalo da oprostite ili ne, pomislite samo da već sutra može biti kasno. Šta ako se toj osobi nešto desi, ako iznenada ode sa ovog sveta (a znamo da su životne okolnosti nepredvidive), ako je nikada više ne vidite? Ostaćete uskraćeni za mogućnost oproštaja njoj, a vi ćete nastaviti da živite sa teretom koji ni najmanje neće biti lak. Da li će vam tada biti svejedno ili ćete pokušati da potisnete emocije sve do momenta dok ne izađu na površinu? Tada ćete biti nemoćni jer će biti kasno. Nemoć je glavni sastojak psihičke patnje, a nastaje onda kada ništa ne možemo da promenimo.

Praštanje je proces koji uključuje osećanje dubokog razumevanja, kao i mudrosti.

Pexels

Praštanje je takođe stvar slobodnog izbora, a praštanje i dobijanje oproštaja su tesno povezani. Ukoliko nismo spremni da oprostimo drugima, onda ne možemo očekivati ni da drugi opraštaju nama. Da bismo oprostili potrebno je da sebe zamislimo u poziciji onih koje okrivljujemo. Razumeti one koje okrivljujemo kao i razumevanje njihovih pogrešnih postupaka predstavljaju osnovu za opraštanje. Praštanjem ispravljamo nesporazume i olakšavamo prvenstveno sebi, a tek onda onome kome praštamo. Praštanjem se oslobađamo prošlosti i istovremeno mudriji, zadovoljniji i rasterećeniji stremimo ka budućnosti.

Zašto je važno oprostiti

Bol koji potiskujemo u sebi zbog nepraštanja je veliki a da toga najčešće nismo ni svesni. Optuživanje, mržnja i osveta nas iscrpljuju i uvek nas čak i protiv svoje volje vuku unazad. Ukoliko smo ophrvani takvim mislima, automatski smo sprečeni da ponovo nekome poklonimo poverenje jer će se dešavati da na svaku novu situaciji gledamo sa rezervom prisećajući se one koja nas je povredila i opteretila. Nepraštanje usporava naš duhovni razvoj. Sjajno je izdići se iznad svega i oprostiti nanetu nam uvredu koja je možda nekome i nehotice „izletela“, jer često u svojoj brzopletosti zaboravljamo da „jezik može da poseče gore nego mač“.

Pexels

Istinsko praštanje je u stvari i najuzvišeniji čin ljudskog ponašanja.

Praštanjem se oslobađa i rasterećuje onaj ko prašta, možda čak i više od onoga kome je oprostio. U praštanju se ogleda ljudska veličina. Uostalom, još davno je rečeno – „ljudski je grešiti, a božanski je praštati“, piše zrnoznanja.com, a nema lepše poruke uoči praznika nad praznicima.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi