U aprilu nikad nije palo ovoliko snega: U Beogradu oboren rekord, stručnjak objasnio otkud snežne padavine na početku proleća
Direktor RHMZ-a Jugoslav Nikolić opominje da se vreme ne ponaša uvek u skladu sa našim očekivanjima
Srbiju i Beograd juče je iznenadio sneg, a direktor Republičkog hidrometereološkog zavoda (RHMZ) Jugoslav Nikolić izjavio je da je juče oboren rekord po visini snežnog pokrivača u Beogradu u aprilu.
- Maksimum visine snežnog pokrivača bio je 2021, kada je bilo 10 centimetara, a juče je prevaziđen jer smo u 14 časova imali 17 cm, a u 19 časova 19 cm snega na Vračaru, a u višim delovima grada 20-30 cm snega - rekao je Nikolić.
Sneg je u Beogradu juče napravio kolaps širom prestonice. Pojedince saobraćajnice su bile jedva prohodne, a sve je dodatno otežavalo drveće koje je širom grada padalo kao od šale.
Radnici JKP "Zelenila Beograd" imali su juče pune ruke posla, jer je na njihovu adresu stiglo 393 prijava građana koje se odnose na prelomljena stabla i grane.
Zimska služba JKP "Beograd put" je i ovog jutra u drugom stepenu pripravnost, ulice prvog prioriteta su prohodne i čiste, ali zbog niskih temperatura i mogućih poledica zimska služba i narednih dana ostaje u pripravnosti.
Odakle toliko snega u aprilu?
Kako je istakao direktor RHMZ-a Jugoslav Nikolić, u toku jučerašnjeg dana najviše snega palo je u planinskim predelima, na Kopaoniku 50 cm, dok je u nižim predelima najviše snega palo u centralnoj Srbiji.
- Tu pre svega mislim na Šumadiju, Pomoravlje, beogradske opštine i delove zapadne Srbije gde je palo od 10 do 30 centimetara snega. Taj sneg izazvao je probijanje nekih maksimuma koji se odnose na visinu snežnog pokrivača u aprilu - kaže direktor RHMZ.
Na pitanje odakle tolika količina snega u aprilu, Nikolić objašnjava da u atmosferi postoje sile, uslovljene rotacijom zemlje i različitim zagravanjem polova i ekvatora, koje uslovljavaju tzv. opštu cirkulaciju atmosfere, koja uslovljava dolazak vazdušnih masa koja određuju karakter vremena.
Navodi da smo u situacijia koja nije tipična za ovo doba godine, pošto smo imali smo dva istovremena događaja - priliv veoma hladnog vazduha sa severa Rusije koji se preko Karpata prelivao na Balkan i kretanje ciklona iz južne Grčke, čiji se centar premeštao preko Balkana ka Crnom moru.
- Ta dva događaja uslovili su situaciju koju smo danas imali, a koja je više tipična za zimu. U sklopu ciklona najveće su padavine ispred toplog fronta i to je uslovilo tako visoke vrednosti visine snežnog pokrivača - rekao je Nikolić.
Naglašava da su takvi događaji mogući, ali da nisu toliko česti i da ne možemo očekivati da će se ponoviti sledeće godine, pošto se, najčešće dešavaju jednom u 10 godina.
Nikolić opominje da se vreme ne ponaša uvek u skladu sa našim očekivanjima, ali da nacionalona služba danonoćno dežura i blagovremeno uočava i upozorava određene subjekte kada su u pitanju ekstremne meteorološke i hidrološke pojave.
Dodaje da se ne očekuju veći problemi na rekama i izlivanja, pošto se u narednih desetak dana ne očekuje naglo otopljavanje, već će se sneg lagano topiti zbog hladnog vremena. Što se tiče prognoze u narednom periodu, direktor RHMZ kaže da će današnji i sutrašnji dani biti najhladniji, da će usloviti i prizemne mrazove koji će uticati na biljne kulture sa temperaturama od -1 do 3 stepena.
- Od četvrtka postepeni porast, ali u narednih desetak dana ispod proseka za ovo doba godine. Tek posle toga prave prolećne temperature od 15 do 20 stepeni - poručio je Nikolić.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari