U aprilu nikad nije palo ovoliko snega: U Beogradu oboren rekord, stručnjak objasnio otkud snežne padavine na početku proleća

Srbiju i Beograd juče je iznenadio sneg, a direktor Republičkog hidrometereološkog zavoda (RHMZ) Jugoslav Nikolić izjavio je da je juče oboren rekord po visini snežnog pokrivača u Beogradu u aprilu.

- Maksimum visine snežnog pokrivača bio je 2021, kada je bilo 10 centimetara, a juče je prevaziđen jer smo u 14 časova imali 17 cm, a u 19 časova 19 cm snega na Vračaru, a u višim delovima grada 20-30 cm snega - rekao je Nikolić.

Sneg je u Beogradu juče napravio kolaps širom prestonice. Pojedince saobraćajnice su bile jedva prohodne, a sve je dodatno otežavalo drveće koje je širom grada padalo kao od šale.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Radnici JKP "Zelenila Beograd" imali su juče pune ruke posla, jer je na njihovu adresu stiglo 393 prijava građana koje se odnose na prelomljena stabla i grane.

Zimska služba JKP "Beograd put" je i ovog jutra u drugom stepenu pripravnost, ulice prvog prioriteta su prohodne i čiste, ali zbog niskih temperatura i mogućih poledica zimska služba i narednih dana ostaje u pripravnosti.

Odakle toliko snega u aprilu?

Kako je istakao direktor RHMZ-a Jugoslav Nikolić, u toku jučerašnjeg dana najviše snega palo je u planinskim predelima, na Kopaoniku 50 cm, dok je u nižim predelima najviše snega palo u centralnoj Srbiji.

- Tu pre svega mislim na Šumadiju, Pomoravlje, beogradske opštine i delove zapadne Srbije gde je palo od 10 do 30 centimetara snega. Taj sneg izazvao je probijanje nekih maksimuma koji se odnose na visinu snežnog pokrivača u aprilu - kaže direktor RHMZ.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Na pitanje odakle tolika količina snega u aprilu, Nikolić objašnjava da u atmosferi postoje sile, uslovljene rotacijom zemlje i različitim zagravanjem polova i ekvatora, koje uslovljavaju tzv. opštu cirkulaciju atmosfere, koja uslovljava dolazak vazdušnih masa koja određuju karakter vremena.

Navodi da smo u situacijia koja nije tipična za ovo doba godine, pošto smo imali smo dva istovremena događaja - priliv veoma hladnog vazduha sa severa Rusije koji se preko Karpata prelivao na Balkan i kretanje ciklona iz južne Grčke, čiji se centar premeštao preko Balkana ka Crnom moru.

- Ta dva događaja uslovili su situaciju koju smo danas imali, a koja je više tipična za zimu. U sklopu ciklona najveće su padavine ispred toplog fronta i to je uslovilo tako visoke vrednosti visine snežnog pokrivača - rekao je Nikolić.

Naglašava da su takvi događaji mogući, ali da nisu toliko česti i da ne možemo očekivati da će se ponoviti sledeće godine, pošto se, najčešće dešavaju jednom u 10 godina.

Foto: 24sedam/Jelena Stokić

Nikolić opominje da se vreme ne ponaša uvek u skladu sa našim očekivanjima, ali da nacionalona služba danonoćno dežura i blagovremeno uočava i upozorava određene subjekte kada su u pitanju ekstremne meteorološke i hidrološke pojave.

Dodaje da se ne očekuju veći problemi na rekama i izlivanja, pošto se u narednih desetak dana ne očekuje naglo otopljavanje, već će se sneg lagano topiti zbog hladnog vremena. Što se tiče prognoze u narednom periodu, direktor RHMZ kaže da će današnji i sutrašnji dani biti najhladniji, da će usloviti i prizemne mrazove koji će uticati na biljne kulture sa temperaturama od -1 do 3 stepena.

- Od četvrtka postepeni porast, ali u narednih desetak dana ispod proseka za ovo doba godine. Tek posle toga prave prolećne temperature od 15 do 20 stepeni - poručio je Nikolić.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi