Pet godina posle “Oluje” izbegavao hrvatske potere: Poslednji vojnik Srpske vojske Krajine ostao veran zakletvi do smrti

27.01.2022

21:15

0

Autor: Milan Ivanić

Vi idite, a ja ne dam svoju kuću i svoju zemlju, rekao je Živko svojoj porodici

Pet godina posle “Oluje” izbegavao hrvatske potere: Poslednji vojnik Srpske vojske Krajine ostao veran zakletvi do smrti
Živko Korać/Depositphotos/Privatna arhiva

Tokom zločinačke akcije “Oluja” iz Republike Srpske Krajine proterano je 250.000 Srba, a oko 2.500 njih, uglavnom civila, je ubijeno. Ipak, nisu svi otišli. Ostali su uglavnom stariji, koji nisu bili u mogućnosti da napuste svoje domove. 

Među njima, ostao je i Živko Korać, vojnik Srpske vojske Krajine, koji se odmetnuo u šume gde je bio strah i trepet za hrvatske bojovnike punih pet godina.

Bio uz svoj narod kad je bilo najteže

Živko Korać je rođen 29. oktobra 1957. godine gde je proveo ceo svoj život. Početkom devedesetih u tadašnjoj Socijalističkoj Republici Hrvatskoj dolazi do buđenja ideologije za koju su Srbi mislili da je pobeđena 1945. godine. Bio je to jasan znak da naš narod na tim prostorima mora da se organizuje kako ne bi doživeo istu sudbinu kao njihovi očevi i dedovi. Tada se i Živko, odmah na početku ratnih sukoba, odaziva pozivu i stupa u odbranu srpskih sela i gradova na Baniji.

Srpska vojska Krajine/Printscreen/YouTube
 

Zbog svoje blage naravi ali i odličnog snalaženja i poznavanja terena na prostoru Banije, bio je jako poštovan među svojim saborcima. U borbama je iskazivao veliku hrabrost, pa je tokom rata bio i dva puta ranjavan: u borbama kod Benkovca i u operaciji ”Koridor”. 

Nije želeo da ostavi rodni kraj

U avgustu 1995. godine Hrvatska, potpomognuta zapadnim silama, pokreće zločinačku operaciju ”Oluja”. Oko 150.000 hrvatskih vojnika i 25.000 pripadnika tzv. Armije BiH, potpomognuti logistikom iz SAD, napalo je na Republiku Srpsku Krajinu koja je raspolagala sa oko 27.000 vojnika. Bila je to neravnopravna borba koja je rezultirala proterivanjem 250.000 Srba sa svojih vekovnih ognjišta.

Živko Korać/Privatna arhiva
 

Nemajući drugi izbor, stotine hiljada naših sunarodnika uputilo se, u nepreglednim kolonama, ka centralnoj Srbiji. Ipak, nisu otišli svi,  a među onima koji su ostali bio je i Korać. On nije mogao da ostavi svoj rodni kraj. Ispraćajući svoju porodicu, Živko im je poručio:

- Vi idite, a ja ne dam svoju kuću i svoju zemlju!

Pet godina izbegavao potere

Korać posle toga odlazi u kuću svoje bake u Veliki Šušnjar gde se skriva kratko vreme. Međutim, tu ubrzo dolazi u sukob sa jednim hrvatskim vojnikom koji je često dolazio u to selo kako bi kupio stvari koje su Srbi ostavili u svojim kućama. U sukobu sa Živkom, taj vojnik je poginuo, a Korać tada oblači uniformu Srpske vojske Krajine, uzima naoružanje i odlazi u šume. 

Vest o poginulom vojniku brzo se proširila, pa hrvatske vlasti organizuju poteru za, kako su navodili, ”odbeglim četnikom”. U poteri su učestvovale policija i vojska Hrvatske, a pridružili su im se i lovci iz lovačkog društva ”Fazan”, jer je za hvatanje ili ubijanje Koraća bila raspisana velika novčana nagrada. Pored velikog broja naoružanih ljudi tu su još uključeni psi tragači i helikopteri. Međutim, Živko je odlično poznavao Baniju, tako da je poteru uspešno izbegavao. 

Profimedia
 

Tokom tog perioda mogao je u svakom trenutku da, preko reke Une, pređe na teritoriju Republike Srpske ali nije to učinio. On je svojoj zakletvi da će da brani Krajinu ostao veran do kraja. 

Korać je u šumama svog rodnog kraja proveo čitavih pet godina. Tokom tog perioda nekoliko puta je došao u sukob sa svojim progoniteljima u kojima je likvidirao njih trojicu. Ipak, sledeći srpsku vitešku vojnu tradiciju, Živko nikad nije terorisao narod. Iako je često bio gladan i žedan, nikada mu nije palo na pamet da napadne nekog hrvatskog civila kako bi došao do hrane. Time je Korać pored nesumnjivog junaštva, pokazao i čojstvo koje je Marko Miljanov definisao kao “branjenje drugih od sebe”.

Predaja nikad nije bila opcija

Nažalost, na Srpsku novu godinu, 14. januara 2001. godine, hrvatske snage konačno uspevaju da opkole Živka. Borba je trajala dva sata. Korać je odbijao da se preda, pucajući i bacajući bombe na hrvatske policajce. Međutim, obruč se sve više stezao oko poslednjeg vojnika Srpske vojske Krajine. Videvši da se našao u bezizlaznoj situaciji i bez pomišljanja na predaju, Živko je aktivirao bombu i stavio je sebi na grudi... 

Profimedia
 

Videvši da više ne puca, posle određenog vremena hrvatski policajci su se usudili da priđu mrtvom telu Koraća. Na njemu su videli uniformu Srpske vojske Krajine koja im je posle pet godina još jedanput zaprskosila na Baniji.

Živko Korać je iza sebe ostavio sina i ćerku.

Legenda nastavlja da živi

Hrvatska strana je bila svesna da će Živko među svojim narodom poneti oreol mučenika koji je ostao veran zakletvi i pet godina, sam, uspevao da prkosi čitavoj hrvatskoj državi. Kako bi to sprečili hrvatska televizija je čak snimila i dokumentarni film u kojem su pokušali da predstave Koraća kao zločinca sa problematičnom predratnom prošlošću.

Na njihovu žalost, ti pokušaji su ostali bezuspešni,  jer njegovi sunarodnici i nekadašnje komšije i prijatelji jako dobro znaju ko je bio Živko Korać. Zato legenda o njemu, poslednjem aktivnom vojniku Srpske vojske Krajine, nastavlja da živi.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi