Osnovali terorističke organizacije i sanjali o "velikoj Jugoslaviji": Ko su bili jugoslovenski nacionalisti? (2. deo)

Kada se danas govori o jugoslovenstvu, najčešće svima prvo padnu na pamet SFR Jugoslavija i period komunizma. Mnogi, međutim, zaboravljaju na period kada se jugoslovenska ideja rodila i kada je stvorena prva jugoslovenska država.

Za razliku od perioda socijalističke Jugoslavije kada se govorilo o “bratstvu i jedinstvu” svih jugoslovenskih “naroda i narodnosti”, u Kraljevini Jugoslaviji se težilo ka formiranju integralne jugoslovenske nacije i brisanju svih razlika među narodima u toj zemlji.

Današnji jugonostalgičari teško mogu i da zamisle da je pre 100 godina postojala organizacija čijim su članovima, baš kao i njima, bila “puna usta” Jugoslavije, jugoslovenstva i borbe protiv “plemenskih nacionalizama”. Ova organizacija ne samo da nije bila bliska komunizmu (što je danas često prva asocijacija kada se govori o Jugoslaviji), nego je bila njegov ljuti protivnik.

Radi se o Organizaciji jugoslovenskih nacionalista (ORJUNA) koja je zastupala ideju da “južnoslovenska plemena” čine jedan, jugoslovenski narod. Ova organizacija je, pored legalne političke borbe, imala i svoje paramilitarističko krilo, koje nije zaziralo od upotrebe fizičkog nasilja prema svojim političkim protivnicima. Zbog toga je danas mnogi istoričari dovode u vezu sa fašizmom.

Danas za ORJUNU retko ko zna, a sećanje na ovu organizaciju se jedino održalo na prostorima gde je svojevremeno imala najveću podršku – u Dalmaciji. Zato se u hrvatskom javnom diskursu i danas često može čuti da se neko ko se optužuje za izdaju nacionalnih interesa naziva “orjunašem”.

Istoričar Vasilije Dragosavljević, autor knjige “Ideje fašizma u Kraljevini SHS – Organizacija jugoslovenskih nacionalista (1921-1929)”, za 24sedam govori o ovoj organizaciji.

U PRVOM DELU RAZGOVORA možete pročitati kako je došlo do osnivanja ORJUNE.

Imali do 200.000 članova

ORJUNA je s vremenom izrasla u respektabilnu organizaciju kada se radi o broju njenih članova širom Jugoslavije.

– Kroz organizaciju je prošlo od 100.000 do 200.000 ljudi. Nažalost, 1929. godine, kada je uvedena Šestojanuarska diktatura, ORJUNA je zabranjena i njena arhiva je zaplenjena i verovatno uništena. Tako da ne možemo da znamo tačan broj njenih članova. U svakom slučaju, bila je to masovna organizacija, rasprostranjena širom Jugoslavije. Najviše ih je bilo u “rubnim područjima”, odnosno blizu granica: u Dalmaciji, Sloveniji i Vojvodini. Vojvođanski odbor, sa centrom u Novom Sadu, vodio je Dobroslav Jevđević, i taj odbor je posle slovenačkog možda bio najjači u Jugoslaviji. Što se tiče centralne Srbije, najjače uporište ORJUNE bilo je u Beogradu, pogotovo na Univerzitetu. Studenti su bili osnova pokreta. To se videlo 1928. godine na velikim demonstracijama protiv Italije. Beogradski orjunaši su tri dana protestovali, a uži centar grada bio je potpuno demoliran. Na tim demonstracijama bilo je nekoliko poginulih, pedesetak ljudi je ranjeno, a više od 300 ih je uhapšeno. Pored Beograda, jaka uporišta ORJUNE bila su u Kragujevcu, Leskovcu, Vršcu, Novom Sadu… – priča Dragosavljević.

Najveći incidenti su se, prema njegovim rečima, dešavali na jugu Srbije, gde je, navodno, ORJUNA bila slaba.

– Imamo primer predizbornog skupa albanske separatističke stranke Džemijet, 1924. godine, na kojem se okupilo dvadesetak hiljada ljudi, koji su većinom bili naoružani. Orjunaši iz Prištine, Kosovske Mitrovice i drugih mesta, njih oko 200, napadaju taj skup bacajući bombe. Tom prilikom je poginulo 14 ljudi – kaže on.

ORJUNA je, takođe, bila aktivna i u Bosni i Hercegovini.

– Tamo je bio problem što su već duže vreme bile sukobljena tri nacionalizma, a orjunaši dolaze kao četvrti. Ipak, bili su veoma razvijeni u Sarajevu. Postojali su orjunaški odredi sastavljeni isključivo od muslimana koji su se smatrali Jugoslovenima, baš kao što su postojali i radikalski četnički odredi sastavljeni od muslimana koji su se smatrali Srbima. Zanimljivo je da je u Sarajevu vođa ORJUNE, koji je pokušao i da ubije lidera najjače muslimanske partije JMO Mehmeda Spahu, bio Josip Urlik. Njegovo pravo ime je bilo Josif Urlih i bio je Nemac – priča istoričar.

Antiklerikalizam

Jedna od najznačajnijih stvari u ideologiji ORJUNE je antiklerikalizam, odnosno apsolutno neprijateljstvo prema religiji. Dragosavljević objašnjava da su koreni tog stava odnos Vatikana prema Austrougarskoj i narodima koji su živeli u toj zemlji.

– Razlog za antiklerikalizam tih ljudi je milje u kojem su odrastali. Rimokatolička crkva je u Habzburškoj monarhiji bila izuzetno jaka i jedan od oslonaca monarhije. Austrijski car je smatran za najvećeg zaštitnika Rimokatoličke crkve u Evropi. Rimokatolička crkva učestvuje u stvaranju Hrvatske stranke prava, koja je glavni instrument bečkog dvora u zavađanju Srba i Hrvata na prostoru Hrvatske. Vatikan je pružao najveću podršku Kalajevom režimu u Bosni. Zbog toga su jugoslovenski nacionalisti od samog početka u sukobu sa Rimokatoličkom crkvom, i to se nastavilo i tokom Prvog svetskog rata, a u novoj državi oni su Vatikan stavili u red stranih imperijalnih sila koje žele da razbiju jugoslovenski narod i državu – priča on, i dodaje da ništa bolje mišljenje nisu imali ni o Islamskoj zajednici, koju su smatrali za instrument Ankare.

– Treba napomenuti da su orjunaši bili liberali i sekularisti. Oni su smatrali da je crkva promoter nazadnjaštva i krutog tradicionalizma koji sprečava razvoj društva. Orjunaši su, na primer, bili za emancipaciju žena, nisu priznavali crkveni brak jer su ga smatrali mešanjem crkve u privatne stvari… Može se reći da su bili progresivci i antitradicionalisti i zbog toga im je crkva smetala. Takođe, oni otvoreno promovišu ideju da je teror legitimno političko sredstvo, što nije uklopivo sa hrišćanstvom – kaže istoričar.

On dodaje da su identičan stav imali prema svim najvećim konfesijama u Kraljevini Jugoslaviji.

– Katoličku crkvu su napadali zato što nije dovoljno nacionalna (centar joj je u Vatikanu i ne priznaje jugoslovensku nacionalnost), pravoslavnu crkvu jer nije dovoljno socijalna (“crkva drži metohe, a narod nema zemlje”), a kritikovali su i Islamsku zajednicu kao slugu Turske – obajšnjava Dragosavljević, i ističe da taj antireligijski stav potiče iz pangermanskog fona, koji su ti ljudi prihvatili tokom studija.

Jugoslovenstvo kao religija

On dodaje da su orjunaši, umesto hrišćanstva, pokušali da nametnu neku vrstu sekularne vere u jugoslovenstvo.

– Oni pokušavaju da stvore sekularnu religiju koja obožava državu. Orjunaški ideolozi zastupali su tezu da je religija izgubila svoj nekadašnji uticaj na široke slojeve naroda i da će u budućnosti njeno mesto zauzeti ideologija jugoslovenskog nacionalizma. Zato se u nekim njihovim člancima može uočiti jasna tendencija da teoriju integralnog jugoslovenstva prezentuju kao supstitut za zvanične religije. Ovo je najeksplicitnije iskazano u članku “Naša borba”, u kome se autor obraća orjunašima sledećim rečima: ”Vi koji ste napojeni mlekom majke Jugoslavije, budite blagosloveni svetim znakom našeg jugoslovenskog krsta, budite okrepljeni religijom našeg nacionalizma” – kaže istoričar.

O nastojanjima orjunaških ideologa da sakralizuju ideologiju integralnog jugoslovenstva i uzdignu je na stepen religiozne dogme najbolje govori činjenica da je napisana neka vrsta njihovog Simvola vere.

– Radi se o tekstu koji je iznet u članku “Nacionalno vjeruju” i koji je osmišljen kao orjunaška paradigma hrišćanskog Nikejskog Simvola vere, u kome se navodi: “1. veruje, kao što veruje u jednog Boga, da su Srbin, Hrvat i Slovenac tri brata jednog jugoslovenskog naroda… 5. veruje da će Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca ostati nedeljiva za sva vremena… 9. veruje da se državna uprava pored naoružane sile u zemlji mora oslanjati i na građane koji su svesni šta imamo i šta bismo mogli izgubiti… Rodoljubi uzmite ovo “Vjeruju Orjune” za svoje… čuvajte i očuvajte sveto delo političkog oslobođenja i narodnog ujedinjenja! Dižite svetu državnu zastavu zajedno sa Orjunom do u nebesa neka svetli budućim pokolenjima kao užeženo kandilo palim herojima!” – priča Dragosavljević.

Ekspanzionizam i terorizam

Bitan elemenat orjunaške ideologije jeste i ideja o stvaranju velike Jugoslavije.

– Ideja orjunaškog ekspanzionizma preuzeta je iz pangermanizma. Oni su hteli da prave veliku Jugoslaviju koja bi se prostirala od reke Soče u Italiji do Crnog mora. Plan im je bio da od Italije uzmu Goricu i Istru (koja je tada bila deo Italije), od Austije Korušku i Štajersku, od Mađarske Severnu Baranju, od Grčke tračko primorje i da se spoje sa Bugarima, koje su smatrali integralnim delom jugoslovenskog naroda. Inače, ORJUNA je imala jako dobru saradnju sa Aleksandrom Stambolijskim, koji je do 1923. godine vladao Bugarskom i čak se i izjašnjavao kao Jugosloven – objašnjava istoričar.

Koliko su orjunaši bili ozbiljni u svojim namerama, govori i činjenica da su brzo prešli sa reči na dela.

– Oni su osnovali terorističke organizacije u svim okolnim zemljama. Najpoznatije su one u Austriji i Italiji. Tako je njihova organizacija ORJUNAVIT (skraćenica na slovenačkom od Orjuna u Italiji), prema podacima italijanske policije iz 1932. godine, izvršila 98 akcija sabotaža: od napada na kasarne fašističke milicije i vojne objekte do pljački banaka kako bi nabavili novac za novo oružje. Zanimljivo je da je ta organizacija nastavila da postoji i posle nestanka ORJUNE. Kraljevina Jugoslavija nije želela takve skandale, pa je policija pokušavala da ih suzbije koliko je mogla i zato je javljala Austrijancima i Italijanima ukoliko sazna za njihove planove napada. Ipak, ORJUNA je često uspevala da prođe “ispod radara”. Najpoznatiji je slučaj kada su upali u Perestranku (mesto koje se danas nalazi u Sloveniji, ali u to vreme je bilo deo Italije) i iz banke odneli 260 miliona lira. Pri tome su ubili dvadesetak ljudi i na granici naleteli na patrolu italijanske vojske i sa njom se borili dva sata. Tom prilikom je bilo sedam-osam mrtvih. Na kraju su pobegli u Jugoslaviju sa tim novcem – priča Dragosavljević.

Korporativizam

Istoričar dodaje da je ORJUNA imala izgrađenu zaokruženu ideologiju i pogled na svet.

– Kada govorimo o ideologiji, primetne su dve osnovne grane uticaja: nemačka (od koje su preuzeli konstrukciju nacionalnog mita i agresivni ekspanzionizam) i italijanska (od koje su preuzeli korporativizam i sistematsku upotrebu nasilja u obračunu sa političkim neistomišljenicima) – kaže Dragosavljević, i dodaje da, u nekim slučajevima, te ideje nisu bile u skladu sa realnošću.

– Uticaj italijanskog fašizma se prvenstveno vidi u tome što su od njih preuzeli ideju korporativnog uređenja, što je potpuno besmisleno ako se zna da korporativizam podrazumeva radničku klasu, sindikate itd. Za to vreme u Kraljevini Jugoslaviji se 84 odsto stanovništva bavi poljoprivredom, a industrijskih radnika ima tri odsto – kazao je on.

(Kraj drugog dela)

U trećem delu će biti reči o napadima ORJUNE na komuniste, srpske i hrvatske nacionaliste.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi