Mogući novi problemi i pojačani pritisci na Srbiju: Vučić zabrinut zbog Kosova

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upozorava na moguće probleme i pritiske zbog Kosova i Metohije.

Kako je rekao, sve ostalo u Srbiji ide bolje, ali ga zabrinjava problem Kosmeta.

-Mnogo je političkih problema i pritisaka na Srbiju zbog Kosova i Metohije. Plašim se da će ovih dana da krenu sa raznim čudima, ali borićemo se, predaja nije opcija, rekao je Vučić.

Pojačane pritiske na Srbiju zbog Kosova nedavno je za 24sedam najavio politički analitičar Branko Radun.

Najave o mogućem povlačenju KFOR-a i UNMIK-a, što je Jens Stoltenberg generalni sekretar NATO-a odbacio kao mogućnost u razgovoru sa predsednikom Vučićem, brojni non-pejperi koji su se poslednjih nedelja pojavljivali u javnosti nudeći različita rešenja za Kosovo, pretnje iz Prištine tužbama za genocid protiv Srbije… sve su to pritisci na Srbiju da prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova.

– Sve što se dešava oko Srbije, svi ti pritisci deo su orkestrirane kampanje da se pritisak izvrši da se popusti oko Kosova. U tom smislu moguće je da će biti organizovani i ulični protesti kako bi se srpska vlast dodatno pritisnula. Pojedini mediji dobijaju dosta novca iz fondova da budu deo te priče, deo pritiska javnosti na vlast u Srbiji. A sve se svodi na Kosovo, kaže za 24sedam politički analitičar Branko Radun.

pročitajte još

Milivojević: Samit i Stoltenberg poslali značajne poruke, Zapadni Balkan je u fokusu interesovanja

Radun očekuje da se ti pritisci intenziviraju.

– Kampanja će se možda intenzivirati, mogući su i incidenti na Kosovu, protesti u Srbiji, ali ona neće ići u meri eskalacije, nekih otvorenih sukoba i sankcija, to će biti kombinovana kampanja – medijska, diplomatska, finansijska, sa manjim incidentima koji treba da pošalju poruku – evo šta će se desiti Srbima na Kosovu ili Srbima u RS ili u Crnoj Gori, upozorava Radun.

Ti pritisci se ogledaju i u svakodnevnim aktivnostima prištinskih zvaničnika.

Premijer kosovskih privremenih institucija Aljbin Kurti zalagao se u Skupštini za poništavanje sporazuma sa NATO, kojim se vlast u Prištini obavezala da Kosovske bezbednosne snage neće ići severno od reke Ibar, gde živi najveći broj Srba na KiM bez dogovora sa komandantom KFOR-a, prenosi Ekonomija onlajn.

Dodao je da je takav sporazum štetan, te da je predat tužilaštvu.

Eparhija raško-prizrenska upozorila je da ni posle pet godina od kada je završen spor oko 24 hekatra zemlje oko manstira Visoki Dečani vlast u Prištini nije sprovela tu odluku. Eparhija podseća da je Ustavni sud Kosova 2016. završio 16 godina dug spor o 24 hektara zemlje oko manastira Visoki Dečani i potvrdio odluku Vrhovnog suda da ta zemlja pripada manastiru Visoki Dečani.

Iako je reč o odluci koju su kosovske institucije u obavezi da primene po zakonu, već pet godina se to nije dogodilo.

Udruženje “Alji Hadri““, ogranak u Dečanima, zahteva da se ova odluka ni ne sprovodi, nazivajući je “skandaloznom” i preti.

-Manastir traži od katastarske agencije da sprovede odluku, ali mi insistiramo da se ona ne sprovede. Svaka eventualna primena odluke dovešće do pogoršanja situacije. Pozivamo ambasadore zemalja Kvinte da ne zahtevaju sprovođenje odluke, rekao je predsednik podružnice Udruženja istoričara Kosova u Dečanima Skadar Imeraj.

On je naglasio da radikalizacija akcija znači organizovanje protesta kojim će se usprotiviti primeni ove odluke.

Prethodno su, inače, šefovi misija Francuske, Nemačke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država, zatražili u zajedničkom saopštenju od kosovske Vlade da primeni odluku Ustavnog suda o vraćanju zemlje manastiru Visoki Dečani.

Još jedan u nizu pritisaka na zvanični Beograd jeste i pismo direktora Narodnog muzeja Kosova Ajeta Ljecija koje je uputio direktorkama Narodnog i Etnografskog muzeja iz Beograda i predsedniku SANU, u kome traži da se Prištini vrate arheološki i etnografski artefakti, koji se i dalje čuvaju u Srbiji.

U pismu se direktorke muzeja Bojana Borić Brešković i Tijana Čolak Antić, kao i predsednik SANU Vladimir Kostić, podsećaju da imaju obavezu da vrate artefakte iz arheološke i etnografske zbirke sa Kosova.

-Iako su uzeti iz kolekcije krajem 90-ih godina zbog privremene izložbe u centralnoj Srbiji, uz obavezu da se vrate, artefakti se i dalje nalaze u vašim uvaženim muzejima, napisao je Ljeci u pismu.

Ministarstvo kulture i informisanja saopštilo je, povodom zahteva za “povraćaj artefakata”, da je očigledno reč o još jednom u nizu zloupotreba kulture radi promocije jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije i fabrikovanja lažnog legitimiteta navodnih institucija.

Kako je navedeno, dok se na međunarodnom planu jasno prepoznaje ugroženost kulturne baštine na prostoru KIM od organizovanog rušenja, vandalskih ispada nad verskim i kulturnim objektima, pa sve do infrastrukturnih projekata u funkciji ugrožavanja kulturne baštine, koja traje više decenija, zahtevi privremenih institucija u Prištini isključivo su u funkciji skretanja pažnje sa ugrožavanja kulturne baštine, i stvaranja privida brige o kulturnom nasleđu, navodi Ministarstvo.

pročitajte još

Kfor čuva Dečane: Celokupna baština na Kosovu mora biti zaštićena

Kosovo i Metohija je i po Ustavu Srbije i po međunarodnom pravu deo teritorije Republike Srbije i kao što ne priznajemo samoproglašenu takozvanu “kosovsku” državnost, ne poznajemo ni kategoriju “kosovskog” kulturnog nasleđa, a svi artefakti koji potiču sa teritorije naše autonomne pokrajine Kosovo i Metohija jesu deo kulturnog i istorijskog nasleđa Srbije, navodi Kancelarija za KiM.

Poslednjih dana zabeleženo je i nekoliko incidenata, kada je grupa huligana, bacala kamenje na kuću Srbina u Vitini, jednog od retkih koji su ostali tu da žive i to nekoliko dana pošto je kamenovana crkva Svete Petke u tom mestu. Prethodno je zabeležen i pokušaj skidanja srpske trobojke sa crkve iz obližnjeg Klokota.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi