Goran Radosavljević Guri - čovek koga Amerika bez dokaza optužuje za ubistvo braće Bitići i time podmeće nogu Srbiji

Ambasada SAD u Srbiji negodovala je zbog uručenja plakete nekadašnjem komandantu Žandarmerije Goranu Radosavljeviću Guriju, čime je nedvosmisleno dala do znanja da je slučaj ubistva braće Bitići i dalje visoko na agendi spornih stavki u bilateralnim odnosima sa Srbijom.

This was also the man in charge of the camp where the murdered remains of three Americans were found in 1999: Ylli, Agron, and Mehmet Bytyqi.

Radosavljevic was sanctioned by the U.S. for his credible involvement in their murders. He should face justice, not receive honors. https://t.co/lPaS0wjWLy

— Američka ambasada (@USEmbassySerbia) July 3, 2021

Plaketa je uručena Radosavljeviću na obeležavanju Dana Žandarmerije u Novom Sadu, u znak zahvalnosti za uspešnu saradnju. Ambasada SAD, međutim, ne gleda blagonaklono na ovaj čin, pošto slučaj ubistva braće Bitići, američkih državljana, do danas nije rasvetljen.

Spoljnopolitički odbor Američkog kongresa je još jula 2019. godine usvojio rezoluciju kojom od Srbije traži da reši slučaj ubistva trojice braće Bitići, Iljija, Agrona i Mehmeta, američkih državljana.

Braća Bitići uhapšena su kod Merdara, a potom i ubijena jula 1999. godine, i za ta ubistva niko nije odgovarao. Njihovi rođaci smatraju Radosavljevića odgovornim, ili bar osobom koja zna ko je taj zločin počinio a da to nikada nije rekla.

Tako je, uz slučaj paljenja zgrade američke ambasade u Beogradu 2008. godine, “slučaj Bitići” jedan od kamenova spoticanja u odnosima SAD i Srbije.

pročitajte još

Palmer: Najava tužbe protiv Srbije za genocid ne pomaže dijalogu

Ambasada je, protestujući zbog davanja plakete, podsetila i da je Stejt department u decembru 2018. godine Radosavljeviću zabranio ulazak u SAD zbog “umešanosti u grubo kršenje ljudskih prava”.

“Trebalo bi da se suoči s pravdom, a ne da dobija počasti”, poručili su iz Ambasade SAD.

A šta se, za sada, zna o “slučaju Bitići”?

Iljij, Agron i Mehmet Bitići, američki državljani, živeli su u Njujorku, a aprila 1999. godine su stigli na Kosovo i borili se u redovima terorističke organizacije Oslobodilačke vojske Kosova. Uhapšeni su prilikom ilegalnog prelaska administrativne granice kod Merdara, zbog čega su osuđeni na 15 dana zatvora u Prokuplju. Nakon izdržanih 13 dana u zatvoru, odvedeni su u bazu Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP Srbije u Petrovom Selu, gde su ubijeni mecima u potiljak, a potom pokopani u masovnu grobnicu u kojoj su se već nalazila tela kosovskih Albanaca.

Njihova tela nađena su 2001. godine u masovnoj grobnici, odmah pored kampa specijalnih jedinica policije. Šef obuke u kampu je u to vreme bio Goran Radosavljević Guri, ali su u njemu bili i pripadnici JSO-a kojima je komandovao Milorad Ulemek, kao i pripadnici Posebnih jedinica policije – PJP.

Istraga o njihovom ubistvu je pokrenuta, ali nikada niko nije odgovarao za to. Porodica Bitići tvrdi da je Goran Radosavljević Guri ključ istrage.

Među osumnjičenima je bio i Vlastimir Đorđević, tada načelnik resora Javne bezbednosti MUP-a, koji je pred Međunarodnim sudom u Hagu osuđen za ratne zločine nad kosovskim Albancima, ali ne i za “slučaj Bitići”.

Sreten Popović i Miloš Stojanović bili su optuženi za pomaganje u tom ubistvu, ali im je veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu 2012. godine izreklo oslobađajuće presude usled nedostatka dokaza.

Radosavljević je i svedočio na tom suđenju 2008. godine, kada je rekao da je za ubistvo saznao nakon što su pronađene grobnice u Petrovom Selu. Tada je naveo da jeste bio rukovodilac obuke u centru MUP-a gde su braća Bitići ubijena i pokopana, ali da o zločinu nema neposrednih saznanja.

Iako je bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević još 2013. godine rekao da je Tužilaštvo došlo do novih dokaza u tom slučaju koji daju jasniju i potpuniju sliku o tome šta se tačno desilo, za taj zločin niko nije odgovarao. Ipak, Radosavljević je do dan-danas označen kao neko ko je ili učestvovao u tom zločinu ili zna šta se tada dešavalo i ko je odgovoran.

“Da je bilo dokaza protiv Gorana Radosavljevića Gurija ne bi se on šetao po ulici”, rekao je Vukčević januara 2016.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je više puta u javnosti, pa i na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu 2019, razgovarao na temu ubistva braće Bitići, napominjući da Srbija pokušava da reši taj slučaj, ali da su potrebni dokazi da bi neko bio procesuiran.

“Osuđujem taj strašan zločin i trudimo se da pronađemo dokaze, ali ne možete nekog da procesuirate samo zato što mislite da je kriv ili ste to pročitali u štampi. Ako imate dokaze, molim vas da nam ih dostavite, jer nećemo da učestvujemo u prikrivanju bilo kakvog zločina ili bilo koga”, naveo je jednom prilikom predsednik Srbije.

Šta je Guri govorio o Račku?

Kao komandant Žandarmerije, predvodio je operaciju “Račak”, za koju je istakao da je bila legitimna, te da je o njoj, kako je tvrdio, OEBS bio unapred obavešten, jer je svrha operacije bila hapšenje osumnjičenih za ubistvo nekoliko policajaca.

“Priča o navodnom masakru u Račku napravljena je kao okidač za bombardovanje Srbije”, rekao je Radosavljević svojevremeno u emisiji “Upitnik” na RTS-u.

Kako je objasnio, jedna porodica iz tog sela bila je osumnjičena za ubistvo nekoliko policajaca. Napravljen je plan, sve je prijavljeno OEBS-u i krenulo se u akciju. U selu, prema operativnim saznanjima, nije bilo ni žena ni dece, već samo do zuba naoružanih ljudi kojima je škola bila baza, govorio je Radosavljević.

“Borbe su trajale celu noć, a na pripadnike policije vatra je otvorena iz minobacača, automatskog oružja, mitraljeza”, rekao je Radosavljević.

Naveo je da je ta operacija, koja je bila specifična, ušla u udžbenike NATO-a.

pročitajte još

Pucaju, prebijaju, prete i pljačkaju: Srbi sa Kosmeta svaki drugi dan na meti Albanaca

“Dva puta me je primio generalni sekretar Džordž Robertson. Posle drugog puta otišli smo u Štutgart, u bazu NATO-a za Evropu. Tu je bilo 250 oficira i oni su slušali i znali o čemu se radi i tu akciju su stavili u udžbenik, da bi slične akcije rešavali na sličan način”, rekao je Guri.

Na strani policije je bilo dvoje poginulih i troje ranjenih, dok je na suprotnoj strani bilo 45 ubijenih, ali, kako je istakao Radosavljević, nijedan civil i nijedno dete.

Sa mesta komandanta Žandarmerije, Goran Radosavljević smenjen je 2004. godine, kojom prilikom mu je odato priznanje za profesionalizam i višegodišnji napor i rad u rukovođenju posebnim jedinicama, te je bio raspoređen na mesto savetnika u Upravi policije.

Penzionisan je 2005. godine i od tada radi kao konsultant u jednoj firmi, a u javnosti ne želi više da komentariše spekulacije o navodnoj umešanosti u smrt braće Bitići.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi