Da li je Evropska unija otvorena za "otvoreni Balkan"?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Severne Makedonije i Albanije Zoran Zaev i Edi Rama potpisali su u Skoplju na regionalnom ekonomskom forumu u okviru inicijative Mini Šengen, tri dokumeta koja će olakšati trgovinu u regionu i omogućiti jedinstveno tržište rada, ali i međusobnu pomoć u vanrednim situacijama.

Na ovom forumu obelodanjeno je i da je novo ime regionalne inicijative – Open Balkan ili Otvoreni Balkan.

Inicijativu je podržalo i Ministarstvo spoljnih poslova Austrije.

-Austrija pozdravlja odluku Albanije, Severne Makedonije i Srbije d formiraju jedinstveno tržište bez granica od 1. januara 2021. godine, navode na Tviteru.

🇦🇹 welcomes the decision by 🇦🇱, 🇲🇰 and 🇷🇸 to launch #OpenBalkan to foster cooperation & create a single market without borders as of 1 January 2023. This is an important step towards #European integration of the Western Balkans.
⁰@ediramaal @zoran_zaev @avucic

— MFA Austria (@MFA_Austria) July 30, 2021

Ova ideja svakako ima i protivnike, te joj se još nisu pridružile iako su pozvane Crna Gora, BiH, ali ni Kosovo.

Ministarka spoljnih poslova privremenih prištinskih institucija Donika Gervala, za regionalnu inicijativu “Otvoreni Balkan” tvrdi da je “opasna” i da stvara utisak da region ima alternativu, sem puta ka Evropskoj uniji, prenosi Kosovo pres. Gervala je rekla da “nema potrebe” za takvim regionalnim inicijativama, imajući u vidu Berlinski proces.

Predsednik Spoljnotrgovinske komore Bosne i Hercegovine Ahmet Egrlić kaže da je ogromna šteta za BiH što nije potpisnica sporazuma ovog sporazuma.

-Naravno, nije još propuštena šansa. Očekujem da će se lideri BiH i lideri drugih zemalja regiona priključiti ovoj inicijativi. Sloboda kretanja, sloboda kretanja robe, usluga i svega onoga što podrazumeva mini-Šengen dobro će doći poslovnoj zajednici BiH, rekao je Egrlić.

Predsednik Srbije ocenio je da je inicijativa važna za budućnost građana i da je u interesu regiona, jer je zasnovana na principima slobodnog protoka roba, kapitala, usluga i ljudi.

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović izjavio je da je ekonomska integracija budućnost regiona zapadnog Balkana i izrazio nadu da će se inicijativi “mini Šengen” u budućnosti priključiti svi partneri iz regiona. Starović je napomenuo da ukoliko bude kreiran prostor slobodnog protoka ljudi, robe i kapitala, može se očekivati tri milijarde evra nove vrednosti.

Adi Ćerimagić, analitičar Evropske inicijative za stabilnost takođe je pozdravio pokretanje ove inicijative ocenivši da sve što proizađe iz sporazuma biće u korist građana i ekonomija Srbije, Severne Makedonije i Albanije. On je istovremeno ocenio da ova inicijativa neće ubrzati proces evrointegracija.

Whatever concrete comes out of the #OpenBalkan will benefit citizens & economies in 🇷🇸🇲🇰🇦🇱. But it will never provide a boost needed to catch up with the #EU. To do that 🇪🇺 single market membership, funds & RoL are a must.

Also, today left 🇪🇺 friends of #WB6 with mixed feelings. pic.twitter.com/id9RH7J21p

— Adi Ćerimagić (@adicerimagic) July 29, 2021

Zemlje članice Višegradske grupe, koju čine Mađarska, Poljska, Slovačka i Češka, pozdravile su, takođe, potpisivanje sporazuma.

-Verujemo da takva čvrsta saradnja zemalja Zapadnog Balkana doprinosi stabilnosti i razvoju regiona, navodi se u saopštenju te dodaje da Višegradska četvorka nastavlja da podržava ubrzavanje procesa širenja Evropske unije.

Višegradska grupa, inače, formirana je 15. februara 1991. godine, a sve četiri države postale su deo Evropske unije 1. maja 2004. godine.

Politički analitičar Dragomir Anđelković za 24sedam ocenjuje da je Otvoreni Balkan pre svega jedna vrsta regionalnih integracija koja treba da donese bržem razvoju, da ubrza razmenu kapitala, te da region bude atraktivniji za strane investitore. Anđelković, međutim, nije optimista da će to ubrzati put Srbije i ostalih zemalja Zapadnog Balkana ka EU.

-Kvalitet Otvorenog Balkana se nalazi u ekonomskoj saradnji i napretku, da sami učinimo da se razvijamo. Što se tiče evrointegracija, međutim, ne treba biti preveliki optimista. EU evidentno ne želi da se širi i takve je uslove postavila, poput Srebrenice, da su njihova vrata maltene za nas zatvorena. Oni se pretvaraju da hoće da nas prime, a mi da hoćemo da uđemo. Akcenat treba da se stavi na ekonomske integracije u regionu i dalje povezivanje sa Rusijom i Kinom, mišljenja je Anđelković.

Dodaje da veruje da će se Crna Gora i BiH priključiti inicijativi jer je to svima od koristi, ukoliko se saradnja ograniči na ekonomiju, bez upliva politike, poručuje Anđelković.

I ugledni časopis Fajnenšel tajms piše da se lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije, dok čekaju da ih Brisel primi u svoje okrilje, negodujući zbog sporog tempa proširenja EU, zalažu za međusobno otvaranje granica za putovanja i poslove.

-Znamo da postoji zamor u EU zbog proširenja. Treba da vidimo šta možemo da uradimo za sebe, šta možemo za naš narod, kako možemo da proširimo naše tržište, citirao je londonski list predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev izrazio je frustraciju što “EU ne ispunjava svoja obećanja”, dodajući da “Skoplje treba da ubrza praktične koristi za njene državljane”.

Premijer Albanije Edi Rama uporedio je saradnju sa Briselom sa delom Semjuela Beketa “Čekajući Godoa”, u kojem se dva muškarca upuštaju u niz besmislenih razgovora, dok iščekuju dolazak nekoga ko nikako ne dolazi.

Učesnici Ekonomskog foruma u Skoplju saglasni su da će ova inicijativa doprineti i drugima na Zapadnom Balkanu. Privrednici su podržali inicijativu, a najviše su se interesovali za uklanjanje barijera na granicama i uspostavljanje jedinstvenog tržista radne snage.

pročitajte još

Kakve će koristi imati građani Zapadnog Balkana ako danas budu potpisana ova četiri sporazuma

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi