Kakve će koristi imati građani Zapadnog Balkana ako danas budu potpisana ova četiri sporazuma

Na samitu Berlinskog procesa, koji se održava danas, Srbiju će predstavljati premijerka Ana Brnabić, a trebalo bi da na njemu budu potpisana četiri sporazuma između zemalja Zapadnog Balkana.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u nedavnom razgovoru s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, podržao je ovu inicijativu i istakao zadovoljstvo zbog ukidanja rominga na Zapadnom Balkanu.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić takođe ističe značaj regionalnog sporazuma o ukidanju rominga, ali izražava bojazan da bi zbog premijera prištinskih privremenih institucija Aljbina Kurtija moglo da se desi da četiri važna sporazuma ne budu potpisana.

Ona je podsetila da Kurti, od dolaska na vlast u Prištini, ne priznaje ranije potpisane sporazume, te je pitanje uspeha predstojećeg Berlinskog procesa.

A koji su to sporazumi koji bi trebalo da budu potpisani?

Kako je u intervjuu za koha.net istakla Suzana Šuc, direktorka za jugoistočnu Evropu pri nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova, četiri sporazuma se mogu zaključiti samo ako ih prihvati šest država Zapadnog Balkana, dodajući da je poseban uspeh to što je u proces uključeno i Kosovo.

“Ili će ih svi potpisati ili ćemo nastaviti razgovore. Sve države Zapadnog Balkana su jednake i ako se jedna zemlja ne pridruži naporima moramo da nastavimo sa razmatranjem mogućnosti”, kaže Šucova.

Ona ističe pozitivne efekte Berlinskog procesa od 2014. godine, od kada je ustanovljen na inicijativu Nemačke, te podseća da je doveo do razvoja infrastrukture, regionalne razmene mladih i umrežavanja civilnog društva. Suštinski rezultati, između ostalih, jesu Omladinski centar za regionalnu saradnju – RYCO, Sporazum o romingu, Transportna zajednica sa EU i brojne drumske, železničke i energetske veze.

Četiri sporazuma koja bi trebalo da budu potpisana na predstojećem samitu Berlinskog procesa su: sloboda kretanja sa ličnim kartama, jedinstveni putni prostor za državljane trećih zemalja i priznavanje stručnih i akademskih diploma.

“Ali potpisivanje ovih veoma važnih sporazuma za region presudno zavisi od spremnosti vlada da konstruktivno razgovaraju o objektivnim pitanjima u interesu građana i da budu spremne na pragmatični kompromis. Berlinski proces je koncentrisan na rešavanje praktičnih problema i to je pokušaj da se politika ostavi po strani. Rezultati Berlinskog procesa donose stvarne koristi građanima Zapadnog Balkana u njihovom svakodnevnom životu”, ističe Suzana Šuc.

Ukoliko bi sporazumi bili potpisani, to bi podrazumevalo putovanjae bez pasoša, samo uz ličnu kartu, po celom Zapadnom Balkanu, a priznavanje diploma bi otvorilo veće mogućnosti za zaposlenje mladih u regionu. Ako se akcioni plan za zajedničko regionalno tržište primeni do 2024. godine, tada će građani celog regiona moći da uživaju iste osnovne slobode kao i građani EU, a to su: slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala.

Ona dodaje da poboljšana regionalna saradnja u skladu sa standardima Evropske unije ubrzava integraciju regiona u EU, a sam region čini vrlo atraktivnim za ulaganje. Dodaje i da činjenica da je u Berlinskom procesu Kosovo ravnopravno sa ostalim državama, pa i Srbijom, pomaže napretku u dijalogu Beograda i Prištine, u smislu izgradnje poverenja i konstruktivne atmosfere.

“Razmena dobara, kapitala, ljudi i usluga biće znatno jednostavnija. Građani će moći da uče, rade ili da se odmaraju gde god žele na Zapadnom Balkanu”, dodaje Šucova.

Za projekte će biti dostupno ukupno 29 milijardi evra, uključujući kredite. Ekonomski i investicioni plan Evropske komisije za Zapadni Balkan iz oktobra 2020. predviđa korišćenje do devet milijardi evra pretpristupnih sredstava iz IPA III fondova. Moguća su i dodatna ulaganja do 20 milijardi evra iz privatnog sektora, kao i evropskih i međunarodnih finansijskih institucija.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi