Telefoni van učionica? Sve više se traži zabrana u školama, ali roditelji imaju jak argument protiv toga

Mobilni telefoni odavno nisu samo sredstvo za pozive i poruke. Za decu su postali kamera, igrica, društvena mreža, izvor informacija, ali i uređaj od kojeg se mnogi gotovo ne odvajaju ni tokom nastave.

Upravo zbog toga sve češće se postavlja pitanje – da li bi upotrebu mobilnih telefona u školama trebalo potpuno zabraniti?

Nastavnici godinama upozoravaju da telefoni mogu ozbiljno da poremete čas. Dovoljno je jedno obaveštenje, poruka ili video-snimak da učenik izgubi koncentraciju, a kada se tome dodaju društvene mreže, igrice i dopisivanje, praćenje nastave postaje znatno teže.

Problem, međutim, nije samo u učenju.

Telefon u školskom dvorištu ili učionici može da postane i sredstvo za snimanje drugih učenika bez njihovog znanja, objavljivanje spornih fotografija i snimaka, ismevanje vršnjaka ili širenje sadržaja na društvenim mrežama u svega nekoliko sekundi.

Zabraniti telefon ili naučiti dete da ga koristi?

Zagovornici potpune zabrane smatraju da bi pravila trebalo da budu jednostavna – učenik dolazi u školu, telefon ostavlja u torbi ili na za to predviđenom mestu, a koristi ga tek nakon završetka nastave.

Na taj način, tvrde, bilo bi manje ometanja, više razgovora među decom i više pažnje tokom časa.

Profimedia

Sa druge strane, deo roditelja protivi se potpunoj zabrani.

Njihov najčešći argument je bezbednost. Mnogi žele da mogu da stupe u kontakt sa detetom pre ili posle nastave, naročito ukoliko ono samo putuje do škole, menja autobus ili se vraća kući u večernjim satima.

Tu su i situacije u kojima telefon može imati praktičnu svrhu – proveravanje rasporeda, korišćenje određenih obrazovnih aplikacija ili komunikacija u vanrednim okolnostima.

Najveći problem je ono što se dešava tokom časa

Ipak, čak i oni koji ne podržavaju potpunu zabranu teško mogu da ospore da telefon tokom časa često predstavlja smetnju.

Učenik koji krišom proverava društvene mreže možda fizički sedi u klupi, ali mentalno više nije na času.

Pexels

Uz to, nastavnik teško može istovremeno da predaje gradivo i kontroliše da li 20 ili 30 učenika koristi uređaje ispod klupe.

Zbog toga se kao jedno od mogućih rešenja sve češće pominje ograničena zabrana – telefoni bi bili dozvoljeni u školi, ali ne i tokom nastave, osim kada nastavnik proceni da su potrebni za određenu aktivnost.

Škola bez telefona mogla bi da promeni i odmore

Pitanje telefona ne završava se, međutim, zvonom za odmor.

Nekada su školski hodnici bili mesto razgovora, druženja i igre, dok danas nije neuobičajeno videti grupu učenika koji stoje jedni pored drugih i gledaju svako u svoj ekran.

Zbog toga oni koji podržavaju stroža pravila smatraju da bi manje telefona u školama moglo da podstakne decu da više komuniciraju licem u lice, razvijaju socijalne veštine i kvalitetnije koriste vreme između časova.

Ali potpuna zabrana sama po sebi ne rešava svaki problem.

Ako dete telefon koristi satima čim izađe iz škole, nekoliko sati bez uređaja neće promeniti njegove navike. Zbog toga deo stručnjaka naglašava da ograničenja imaju smisla samo ako ih prati edukacija dece o bezbednom i odgovornom korišćenju tehnologije.

Potrebna su jasna pravila

Čini se da je najveći problem upravo u tome što pravila često nisu dovoljno jasna ili se razlikuju od škole do škole, pa čak i od nastavnika do nastavnika.

Jedan profesor dozvoljava telefon na klupi, drugi traži da bude ugašen, dok treći zahteva da učenici uređaje odlože pre početka časa.

Zbog toga bi jedinstvena pravila mogla da olakšaju situaciju i učenicima, i roditeljima, i nastavnicima.

Telefon više nije moguće izbaciti iz života dece, niti bi to verovatno trebalo da bude cilj. Ali škola je mesto na kojem bi pažnja, razgovor i učenje ipak morali da imaju prednost nad ekranom.

BONUS VIDEO:

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi