Zašto nedelja ima baš sedam dana? Sve je rešeno pre 4.000 godina

Danas nam je sasvim prirodno da se vreme deli na sedam dana, ali malo ko se zapita zašto je upravo ovaj broj postao standard.

Zašto nedelja nema pet, osam ili deset dana? Odgovor vodi hiljadama godina unazad, do drevne Mesopotamije, posmatranja neba i Mesečevih faza.

Sve je počelo u drevnoj Mesopotamiji

Koreni sedmodnevnog ciklusa najčešće se povezuju sa drevnim Vaviloncima, koji su bili izuzetno vešti u posmatranju neba. Bez savremenih instrumenata pratili su kretanje nebeskih tela i uočavali obrasce koji su kasnije imali veliki uticaj na način računanja vremena.

Profimedia

Posebno se izdvajalo sedam nebeskih tela vidljivih golim okom – Sunce, Mesec, Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn. Zbog toga je broj sedam dobio posebno mesto u tadašnjoj astronomiji i kulturi.

Mesec je imao važnu ulogu

Još jedan razlog povezuje se sa Mesečevim ciklusom. Lunarni mesec traje oko 29 i po dana, a njegove glavne faze smenjuju se približno na svakih sedam dana.

Zbog toga je podela vremena na kraće periode od približno sedam dana bila praktična za drevne civilizacije koje su pažljivo pratile promene na noćnom nebu.

Ipak, sedmodnevna nedelja nije nastala odlukom jednog vladara. Različite tradicije razvijale su se vekovima i međusobno uticale jedna na drugu, posebno vavilonska astronomija i jevrejska tradicija Sabata.

Freepik

Sedam je povezano sa nebeskim telima

Kasnija grčko-rimska tradicija dodatno je povezala dane sa sedam tada poznatih „planeta“, među kojima su se računali i Sunce i Mesec.

Tako su pojedini dani dobili veze sa Mesecom, Marsom, Merkurom, Jupiterom, Venerom, Saturnom i Suncem. Tragovi ovog sistema sačuvani su i danas u različitim jezicima.

U engleskom jeziku, na primer, Monday doslovno znači „dan Meseca“, Sunday „dan Sunca“, dok Saturday čuva vezu sa Saturnom. Slične veze postoje i u romanskim jezicima.

Nisu svi narodi koristili isto

Zanimljivo je da sedam dana nije oduvek bio jedini način organizovanja vremena. Stari Egipćani koristili su i desetodnevne periode, dok su Rimljani dugo imali osmodnevni ciklus povezan sa tržišnim danima. Tek kasnije sedmodnevna nedelja počela je da potiskuje druge sisteme.

Pixabay

Do četvrtog veka nove ere sedmodnevna nedelja već je bila široko rasprostranjena širom Rimskog carstva. Njeno širenje dodatno su podstakle različite verske i kulturne tradicije.

Kako je sedam dana opstalo do danas?

Iako su se carstva menjala, kalendari prilagođavali, a načini računanja vremena razvijali, sedmodnevna nedelja uspela je da opstane.

Danas je koristimo gotovo bez razmišljanja – od planiranja posla i odmora do organizovanja svakodnevnih obaveza. Ono što nam deluje kao potpuno prirodan deo života zapravo je rezultat hiljada godina astronomskih posmatranja, verskih običaja i kulturnog uticaja drevnih civilizacija.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi