„Sanjala sam Svetog Petra“: Marta preživela kliničku smrt, a iskustvo koje je usledilo zauvek joj je promenilo pogled na život

Marta Zaharija imala je 26 godina kada je završila u bolnici nakon spontanog pobačaja i niza zdravstvenih komplikacija. Tokom lečenja morala je da bude podvrgnuta operaciji, a zatim je usledio još jedan zahvat tokom kojeg je, prema njenom svedočenju, došlo do srčanog zastoja.

Danas, sa 70 godina, Marta tvrdi da je upravo tada doživela jedno od najneobičnijih iskustava u svom životu. Kaže da je imala osećaj kao da je napustila sopstveno telo, a ono što je videla i osetila tokom tih trenutaka zauvek je promenilo njen odnos prema smrti.

„Sanjala sam Svetog Petra“

Marta je ispričala da je nakon spontanog pobačaja imala niz medicinskih komplikacija. Lekari su najpre procenili da joj je potrebna operacija materice, a tokom intervencije utvrđeno je da postoji problem sa grlićem materice zbog kojeg je bio potreban još jedan zahvat.

Upravo tokom druge operacije, kako navodi, došlo je do srčanog zastoja. Marta tvrdi da je u tom trenutku bila klinički mrtva i da je imala osećaj da posmatra svoje telo izvan njega.

Profimedia

„Nisam osećala uznemirenost, a zatim sam neverovatnom brzinom ušla u tunel i ugledala svetlost“, prisetila se Marta.

Lekari su uspeli da je reanimiraju, nakon čega se probudila u bolničkoj sobi. Pored nje je bio suprug koji ju je držao za ruku, dok je ona bila priključena na medicinske uređaje i imala dren u stomaku.

Tada mu je, prema njenim rečima, izgovorila samo nekoliko reči koje je kasnije dugo pamtila: „Sanjala sam Svetog Petra“.

Tek nakon toga saznala je koliko je ozbiljna bila situacija tokom operacije.

Iskustvo joj je promenilo pogled na život

Marta kaže da je iskustvo koje je doživela ostavilo dubok trag na njen pogled na život. Nakon oporavka odlučila je da usvoji dete, verujući da je njeno preživljavanje imalo određenu svrhu.

„Rekla sam suprugu da više neću da imam bilo kakve tretmane. Nisam želela da rizikujem. Zaključila sam da je Bog za mene imao nešto predviđeno, neku svrhu. U mom slučaju, to je bio jedan mali dečak kome sam bila potrebna“, ispričala je.

Pixabay

Godinama kasnije, Marta i dalje govori o svom iskustvu kao o trenutku koji je promenio način na koji razmišlja o smrti. Iako ne želi da umre i želi da doživi još mnogo trenutaka sa porodicom, kaže da je strah od smrti nakon svega gotovo nestao.

„Telo je samo omotač“

Marta veruje da ljudsko postojanje ne prestaje smrću. Za nju iskustvo tokom kliničke smrti predstavlja dokaz da postoji nešto što prevazilazi fizičko telo, iako takvo tumačenje nije naučno potvrđeno.

„Uverena sam da je ono što dolazi posle mnogo bolje od sadašnjeg života, na osnovu onoga što sam osetila. Ne želim da umrem sada, jer želim da vidim unučad kako odrastaju i da uživam u njihovom društvu. Ipak sam čovek. Ali, ne plašim se smrti“, kazala je.

Dodala je da telo doživljava samo kao „omotač“ i da veruje da postoji drugi nivo postojanja.

„Ne verujem u smrt. Uverena sam da postoji drugi nivo postojanja, da se ne završava. Kada se završava? Ne znam“, rekla je Marta.

Profimedia

Nauka još nema konačan odgovor

Iskustva bliska smrti dugo privlače pažnju istraživača, ali njihovo tumačenje i dalje izaziva brojne rasprave. Ljudi koji ih dožive često opisuju slične elemente – osećaj odvajanja od tela, prolazak kroz tunel, jaku svetlost, mir ili susret sa osobama koje povezuju sa duhovnim iskustvom.

Ipak, takva iskustva sama po sebi nisu dokaz da postoji život nakon smrti. Jedna od naučnih teorija jeste da promene u radu mozga tokom kritičnih stanja mogu izazvati intenzivne vizuelne, emocionalne i telesne doživljaje. S druge strane, postoje i različita tumačenja koja se ne slažu u potpunosti sa ovim objašnjenjem, prenosi Mirror.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi