Najopasnija zamka na putu do mora se ne vidi tako lako: Jedna pojava može za sekund da izazove katastrofu

Ipak, stručnjaci upozoravaju da upravo u takvim situacijama vozači često spuštaju gard, zbog čega lako mogu da budu iznenađeni pojavom koja značajno smanjuje prijanjanje guma i povećava rizik od saobraćajne nezgode.

Iako naziv može da zavara, letnji "crni led" nije pravi led. Reč je o kolokvijalnom nazivu za tanak i gotovo nevidljiv sloj vode, ulja, goriva, prašine i drugih nečistoća na asfaltu, koji kolovoz čini izuzetno klizavim.

Gde se najčešće javlja?

Ova pojava najčešće se može uočiti na deonicama koje su u senci, poput šumovitih puteva, useka, mostova i nadvožnjaka, gde se asfalt sporije suši. Posebno je izražena nakon prvih letnjih pljuskova, kada se posle dužeg sušnog perioda voda pomeša sa uljem, ostacima goriva, gumenom prašinom i prljavštinom koja se nakupila na kolovozu.

Freepik

Klizava podloga često nastaje i na raskrsnicama, kružnim tokovima i u blizini benzinskih pumpi, gde vozila češće koče i ubrzavaju. U šumovitim predelima dodatni problem mogu predstavljati mokra mahovina, opalo lišće, borove iglice, polen i organski talog, koji u kombinaciji sa vlagom znatno smanjuju prijanjanje pneumatika.

Zašto je toliko opasna?

Najveći problem je to što vozači uglavnom ne očekuju da će put biti klizav kada nema snega ili leda. Zbog toga često nastavljaju da voze uobičajenom brzinom, iako se zaustavni put može znatno produžiti, a vozilo lakše izgubiti stabilnost, naročito u krivinama.

Posebno su ugroženi motociklisti i biciklisti, ali ni vozači automobila nisu pošteđeni rizika. Dovoljan je nagli pokret volanom ili oštro kočenje da vozilo prokliza na delu puta koji spolja izgleda potpuno bezbedno.

Važno je naglasiti da se ovaj fenomen razlikuje od pravog "black ice" ili crnog leda, koji nastaje zimi kao tanak, gotovo nevidljiv sloj leda na kolovozu. Letnji "crni led" nije meteorološka pojava, već naziv koji se koristi za izuzetno klizavu mešavinu vode i nečistoća na asfaltu.

Freepik

Kako da prođete što bezbednije?

Ako putujete automobilom na more ili prolazite kroz šumovite deonice, stručnjaci savetuju da čim počne kiša odmah smanjite brzinu i povećate odstojanje od vozila ispred. Izbegavajte nagla kočenja i oštre pokrete volanom, a pre puta proverite stanje pneumatika, jer istrošene gume dodatno povećavaju rizik od proklizavanja.

Poseban oprez potreban je pri ulasku u senovite krivine i deonice zaklonjene od sunca, gde se vlaga najduže zadržava. Nekoliko sekundi sporije vožnje može biti presudno da bezbedno stignete na odredište i izbegnete situacije koje mogu da pokvare početak odmora.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi