Automobilski ubica: Šteta od čestih kratkih vožnji ispod 10 kilometara

Opšta tendencija za budućnost u najvažnijim naseljenim centrima je postepeno ograničavanje upotrebe ličnih vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, posebno u korist javnog prevoza kao rešenja za suzbijanje emisije zagađujućih gasova i garantovanja dobrog kvaliteta vazduha.

Pored zagađenja, pogoršanju mobilnosti doprinose kratke udaljenosti i svakodnevna vožnja od svega nekoliko kilometara, stvarajući uobičajene saobraćajne gužve na ulicama većine gradova.

Međutim, osim ove dve važne stvari, posledice kratkih putovanja trpe i sami automobili. Posledice: ubrzano habanje mehanike i indirektno stvaranje velikih troškova, kako goriva tako i održavanja. Uz podjednaku kilometražu, isti model automobila koji se redovno vozi na otvorenom putu uvek će biti u boljem mehaničkom stanju od drugog koji se većim delom svog života koristi po gradu.

Freepik

Prva stvar je da se razjasni šta se smatra „kratkim” putovanjima. Generalno i mehanički, putovanja kraća od 10 kilometara mogu se smatrati štetnim ako se ponavljaju više puta. Motor treba da dostigne određenu temperaturu da bi pravilno funkcionisao, odnosno da bi dobio dobro podmazivanje njegovih pokretnih delova i stabilizovao potrošnju goriva na optimalnom nivou.

Posledica redovnog obavljanja ove vrste kratkih putovanja biće prevremeno habanje delova i nenormalno velika potrošnja. Automobilu koji se uglavnom koristi isključivo po gradu uvek će biti potrebno više održavanja. Na primer, ako ne radi neprekidno, gorivo i kondenzovana vlaga taloženi u kućištu radilice neće u potpunosti ispariti sa toplotom sagorevanja, što će brže razgraditi ulje, što će dovesti do toga da se mora ranije zameniti. Isto važi, na primer, i za kvačilo, koje se mnogo više haba ako vozite automobil sa ručnim menjačem.

Pored toga, to će smanjiti efikasnost snage podmazivanja motora, brže istrošiti i motor i menjač, kao i stvoriti više ostataka unutra. I još jedna štetna posledica toga što motor ne dostigne svoju idealnu radnu temperaturu je to što se vlaga koja se nakuplja u izduvnom sistemu ne uklanja tokom rada motora, što utiče na izduvni sistem koji zbog unutrašnje oksidacije korodira.

Freepik

Ovo je problem koji ozbiljnije utiče na dizel motore, kojima je potrebno mnogo duže od benzinskih motora da dostignu radnu temperaturu. Na kraju, moramo pomenuti još jednu komponentu koja takođe ne voli ta kratka putovanja – bateriju. Baterija je ključni element kada je u pitanju pokretanje motora ili snabdevanje električnom energijom raznih bitnih sistema u automobilu i koja treba da održi svoju efikasnost vraćanjem energije tokom kilometara. Malo opterećenje, vožnja malim brzinama i uzastopni pokušaji startovanja sa hladnim motorom na kraju će ga iscrpiti i nepopravljivo oštetiti, piše Jutarnji.hr.

BONUS VIDEO:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi