Čarolija „Boška Buhe“ traje 70 godina: Pod tuđim krovom obeležen jubilej

Kad vam duša mira ište – žurite u pozorište. Lepote se uželite, punu salu naselite! Ne postoji druga sila, bajka vas je odgajila! Raskoš vida, praznik sluha – Pozorište „Boško Buha“! U svom maniru poručio je danas književnik Ljubivoje Ršumović na svečanoj proslavi povodom 70 godina ovog teatra.

Veliki jubilej biće obeležen i večerašnjom premijerom „Snežana i sedam patuljaka“ u režiji Snežane Trišić, nažalost, još uvek na sceni Pozorišta „Vuk“.
Ovaj komad napisao je Ršumović, kao i mnoge u istoriji ovog a i drugih pozorišta u Beogradu, poput „Šuma koja hoda“, „Nevidljiva ptica“, „Baba Roga“, „Rokenrol za decu“, „Uspavana lepotica“, „Au što je škola zgodna“, „U cara Trojana kozje uši“…
U istoriju „Boška Buhe“ veliki književnik upisao se i kao direktor od 1986. do 2002. godine, kada se, kako je i sam u govoru podsetio, zalagao da ovaj teatar napokon dobije zgradu kakvu zaslužuje. Međutim, kao i mnogo puta pre i nakon toga, planovi nisu naišli na razumevanje i „Boško Buha“ je do dan-danas van svoje matične zgrade na Trgu republike, te za svoje predstave koje neumorno stvara koristi scenu Pozorišta „Vuk“.
– Ako biste me upitali šta me je najviše obradovalo tih godina dok sam bio direktor, rekao bih da je to činjenica da su se devedesetih na spisku najuspešnijih deset predstava tokom jednog perioda našle čak dve sa repertoara „Boška Buhe“ – „Carev zatočnik“ Milana Karadžića i „San letnje noći“ Jagoša Markovića. Do tada se skoro nikada nije našla dečja predstava na tom spisku koji su pravili novinari i teatrolozi – kazao je Ršum.

On je podsetio da od perioda Nušića, osnivača pozorišta „Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda“, pa potom i njegove ćerke Gite Predić Nušić, preko ostalih upravnika, u tom pozorištu vladaju sloga i razumevanje u želji da „Buha“ opstane.
– Bilo je muka, o mukama se govorilo, a ako me sada pitate za čim žalim, to je ideja da se pozorište „Boško Buha“ preseli na Slaviju. Planovi su postojali, dobili smo saglasnost, ali se vlast promenila… Međutim, još kao gimnazijalac sam pročitao jednu Šekspirovu rečenicu koje sam se držao tokom života, a ona glasi: „Pobeđuje onaj ko čvrsto odluči da pobedi“. To je i moja poruka ovim generacijama – kazao je pisac.
Ovom prilikom podsetilo se i na period kada se poveo problem oko Večernje scene koja je nosila naziv „Scena kod Konja“, jer se u medijima pisalo i dugo vodila debata priliči li ovaj naziv jednoj ustanovi kulture.

Na to je Ršumović svojevremeno rekao da scena nije problematična, samo se bavi problemima mladih, koji u sukobu sa građanskim moralom i hipokrizijom isteruju svoju čistu istinu na čistinu.

Glumac Nenad Nenadović, koji je takođe bio upravnik pozorišta tri godine, ovom prilikom prisetio se onih koji su bili stubovi pozorišta poput Milorada Mandića Mande, kao i velike Donke Špiček, ali i onih koji su tu od osnivanja – glumac Mihailo Todorović Kepa pozdravio je prisutne iz publike, a kuriozitet je da ga je svojevremeno lično Branislav Nušić doveo u teatar.

– Kada sam prvi put ušao u „Buhu“, odmah sam se zarazio tom magijom. Starije kolege pomagale su mlađima, postojalo je dostojanstvo profesije… Sve to ušlo je u mene i nije do danas izašlo… Imao sam sreće da budem deo bogate istorije… Kada biste samo znali koliko je danas velikih glumaca svoje prve glumačke korake baš na sceni „Buhe“ napravilo… Znali biste da je ovo prava kuća za svakoga – kazao je Nenadović, na šta je Ršumović ponosno dodao da je Miki Manojlović na toj sceni napravio i prve korake u životu, jer je tu prohodao.
Milan Karadžić, umetnički direktor i reditelj, rekao je da do danas, gde god da je radio, nije doživeo toliko kreativne atmosfere i čarolije pozorišta kao u „Buhi”.
– Važno je da se pozorište vrati u svoju kuću. Naša scena je bila specifična i čudesna. Koliko god nam bilo udobno u „Vuku“, nije to to. Želim da kažem da dok sedim sada ovde imam čudan nelagodni osećaj jer smo baš na ovom mestu stajali svi zajedno onog kobnog dana kada je Manda otišao, pokušavajući da mu pomognemo. Imam osećaj da je tu negde i da će biti zauvek među nama – setno je rekao reditelj prisećajući se 2016. godine kada je Milorad Mandić Manda preminuo na sceni igrajući Kapetana Kuku.
Publiku je pozdravio i Mihailo Miša Mirković, glumac koji, pored pomenutog Kepe, takođe pamti prve dane ovog teatra.
– Poznavao sam Boška Buhu. Sećam se, sreo sam ga kada sam sa 13 godina išao u rat. Kazao mi je: „Kud si tolicki krenuo u rat?”, a ja sam mu odgovorio: „Nisi ni ti veći”. Veoma sam počastvovan što sam imao prilike da bar neko vreme budem deo ovog pozorišta. Sećam se kada mi je Moša Pijade dao knjigu “koju moram da pročitam”. Bio je to Tom Sojer, a ja sam nekoliko godina kasnije baš u toj predstavi i igrao na sceni „Boška Buhe” – ispričao je Mirković.

Presek velikih uspeha, ali i veoma teških perioda ovog pozorišta tokom 70 godina analiziran je u monografiji koju su priredile Milena Depolo i Ana Janković. One su na jednom mestu okupile mnoge značajne stvaraoce predstava za decu i omladinu, ali i borbu za pozorište koja, nažalost, traje i danas.

Kako je u monografiji i zabeleženo, nekadišnji umetnički direktor Srboljub Lule Stanković kazao je:
– Kako se zapravo mere uspesi pozorišta… Otidite na bilo koju predstavu odraslih pozorišta i pogledajte publiku… Neko im je odmalena darovao ljubav prema teatru… Broj gledalaca kojim se ova kuća ponosi je broj gledalaca u drugim pozorištima… To pokazuje koliko je važno što pozorište „Boško Buha” postoji baš ovakvo kakvo je…

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi