Srbin na FBI listi najtraženijih begunaca: Prevario američke biznismene za 38 miliona dolara

Slobodan Lunić živeo je u Čikagu svoj “američki san”, sve dok nije otkriveno da je mnogim Amerikancima postao – košmar. Ovaj Beograđanin devedesetih je prevario oko 2.200 biznismena iz SAD za 38 miliona dolara i pobegao u Srbiju. Iako se tada našao na listi 15 najtraženijih begunaca FBI, ovde ga je štitio zakon da se naši državljani ne izručuju ovoj zemlji.

Sve je počelo devedesetih u Čikagu kada je Lunić sa partnerom Skotom Holmbergom osnovao kompaniju koja je upravljala telefonskim govornicama. Investitorima su nudili govornice i obećavali ogroman profit od ostvarenih poziva. S obzirom na to da mobilni telefoni u to vreme nisu bili u masovnoj upotrebi, mnogi su u poslu s Lunićem videli šansu. Kako se ispostavilo, i previše njih.

FBI ga tražio od Dačića

Pre devet godina Lunić je bio tema sastanka ministra spoljnih poslova Ivice Dačića i direktora FBI u Čikagu Roberta Granta. Mediji su pisali da se Grant raspitivao o mogućnosti izručenja Lunića Americi, ali to tada nije bilo moguće jer je tek prošle godine Srbija potpisala sporazum sa Amerikom o izručenju naših državljana koji su optuženi ili su osuđeni za teška krivična dela. U pokušaju da saznamo sudbinu Slobodana Lunića, kontaktirali smo Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo pravde, ali smo iz ovih državnih institucija dobili odgovor da “nemaju informacija o pomenutom licu”.

Naime, FBI je otkrio da su Lunić i Holmberg prodali više od 7.000 govornica, iako je njihova kompanija posedovala samo 1.500. Bilo je slučajeva da su istu govornicu prodali petorici investitora. Imali su razrađenu šemu po kojoj su novac dobijen od novog investitora koristili za isplatu dobiti starih klijenata. Stvarne dobiti nije bilo jer su je  Lunić i njegov kolega koristili za vođenje raskošnih života.

Jedan članak američkih novina iz 1999. godine otkriva kakav je Lunić život vodio. Nosio je odela po meri, u garaži su mu jedan uz drugog bili parkirani “mercedes” i “porše”, posedovao je dva kompanijska aviona, kao i jahtu koja je nosila ime “Nikad dosta”!

Lunić je razotkriven 1998. nakon što je njegov partner pokušao da kupi lažne pasoše od agenta FBI. Holmberg je priznao krivicu, dok je Lunić insistirao na tome da je nevin. Tužioci mu nisu poverovali, čak su bili uvereni da je on “mozak” prevare. Ipak, sud je odlučio da ga pusti na slobodu nakon što je Lunićeva majka Spomenka, kao jemstvo da neće pobeći, ponudila svoje dve kuće čija je vrednost iznosila oko pola miliona dolara.

Jedan članak iz 1999. otkriva kakav je Lunić život vodio: U garaži su mu bili parkirani “mercedes” i “porše”, imao je dva kompanijska aviona i jahtu koja je nosila ime “Nikad dosta”!

Po Beogradu zidao zgrade i družio se sa estradom

Domaći mediji su izveštavali da je 2006. godine Lunić bio žrtva trojica ucenjivača koji su u zamenu za „odustajanje od istrage FBI“ od njega tražili tri miliona evra. Takođe, pisalo se da sa srpskim kriminalcima zida zgrade i da se druži sa estradni zvezdama.

Lunić je na slobodi morao da nosi nanogicu. Šest meseci kasnije, dva dana pred početak suđenja, jedan poziv digao je uzbunu u FBI. Agenti su se odmah uputili do Lunićeve kuće u kojoj je živeo sa suprugom i dvoje dece. Nanogica je bila tamo, ali ne i Lunić! Njegova supruga tvrdila je da je sa decom otišla da kupi mleko kada je on nestao, i da ne zna gde se on nalazi. Mediji su godinama izveštavali da je Lunić, nakon što je odsekao nanogicu sa zgloba, pobegao u Beograd i promenio ime u Toma Marković.

Imovinu upisivao na druge

Osim dve kuće koje je država oduzela majci, tužioci nisu uspeli da zaplene Lunićevu imovinu jer, kako se ispostavilo, za 18 godina koliko je živeo u Americi, ništa nije imao na svoje ime. Čak i kuća u kojoj je živeo sa porodicom vodila se na ime njegovog oca Maksima, koji je tada živeo u Beogradu.

 

 

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi