Zna se koliki zemljotres mogu da izdrže zgrade u Srbiji! Za male pare možete proveriti koliko vam je objekat kritičan
Građevinski standard prilikom gradnje je da zgrade mogu izdržati zemljotres od šest do osam stepeni po Rihteru
Zgrade u Srbiji su do devedesetih građene prema standardu koji je propisivao da mogu izdržati zemljotrese od šest do osam stepeni Rihterove skale, ali nije sigurno da tako grade i današnji investitori.
- Nekada su postojale uzanse u građevinarstvu. To su pravila i standardi kako su se zidali objekti. Postojala su betonska platna koja prate čitavu zgradu, od podruma do vrha, i daju konstruktivnu sigurnost. Kod nas se to projektuje da izdrži od šest do osam stepeni Rihterove skale. To je bio standard u vreme kada smo bili među pet najjačih građevinskih država na svetu. Sada mislim da se to retko prati i da u projektu postoji taj seizmički odnos, ali da su privatni investitori dosta toga poremetili i izmenili - kaže za 24sedam Dejan Bojović iz Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu.
On dodaje da je za objekte građene do devedesetih godina siguran da su ispunjavali standarde, ali za noviju gradnju to ne može da tvrdi. Bojović objašnjava i da svuda u svetu postoje firme koje se bave rušenjem u građevinarstvu, a koje su prve na terenu kada dođe do velikih urušavanja prilikom potresa.
- Oni su jedini obučeni i imaju specijalne priključke i alate. Kod nas to ne postoji. Mislim da ne postoji ni katastar nepokretnosti koje su rizične zbog rušenja, a mi smo se zalagali za to da se utvrdi koliko takvih objekata ima - objasnio je on.
Pročitajte još:
Bojović kaže da postoji mapa trusnih područja i da se zna da u našoj zemlji uticaj imaju panonska i balkanska tektonska ploča.
- Panonska je u Vojvodini, a balkanska je deo od Bugarske prema nama. Zna se i da je Kopaonik uvek trusan - kaže on.
Još jedan problem je i to što su nam objekti već prilično stari, pa je šansa za urušavanje mnogo veća.
- Mi nemamo tu vrstu analize i popis objekata koji mogu biti opasni. Objekti koji su rađeni u Jugoslaviji, recimo na Novom Beogradu ili Banjici, imaju vek trajanja. To je oko pedeset godina. Mi ulazimo u problem šta da radimo sa tim objektima. Obavezu rekonstrukcije država je prepustila stanarima, a objekti stari preko 50 godina zahtevaju ozbiljnu rekonstrukciju i održavanje - kaže on.
Bojović dodaje da nema pravila šta prvo strada u zemljotresu, pa se tako dešava da pucaju kuće, ali i zgrade.
- Nekadašnje kuće su dosta izdržljive, kao što su panonske, šumadijske i slično. Ali kada se pojavio beton, onda je svako bio svoj majstor, pa tu ima razlika. Tu već zavisi od kvaliteta gradnje objekta - kaže on.
Međutim, može se proveriti da li je objektat podložan rušenju zbog zemljotresa, a to nije ni skupo.
- Postoji način da se to proveri pregledom stabilnosti nosećih stubova i toga da li su istrošeni. Naravno, kao i sve što radimo, mora se pogledati arhivski projekat i šta je stavljeno u sam objekat. To rade veštaci građevinske struke. Obično se naplati dolazak, neka laboratorija betona..., a može koštati između 5.000 i 10.000 dinara - objasnio je Bojović.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari