Razbacujemo se! Svaki građanin godišnje baci 35 kilograma hrane vredne 10.000 dinara!

Svaki građanin Srbije baci oko 35 kilograma hrane godišnje, pokazalo je istraživanje Centra za unapređenje životne sredine.

- Svako od nas, uključujući celokupno stanovništvo, bez obzira na uzrast, baci godišnje oko 35 kilograma hrane, odnosno hrane u vrednosti oko 10.000 dinara - piše u ovom istraživanju.

Ispada da četvoročlana porodica godišnje baci oko 140 kilograma hrane, čija je vrednost čak 40.000 dinara. Dovoljno za jedno letovanje.

Najviše se baca hleb

Ovo istraživanje pokazalo je da se najviše baca hleb i to 10,18 kilograma, a zatim meso (7,18 kg) i mleko (6,74 kg). Najmanje bacimo voća i povrća, nešto više od pet kilograma godišnje.

Zanimljivo je da je najveći broj onih koji bace prosečno manje od jednog obroka pripremljene 
hrane u domaćinstvu (75 odsto), a najmanje onih koji bace više od tri obroka.

Na osnovu sprovedenog istraživanja, najveći broj ispitanika baca hranu zato što im se pokvari (67 odsto), dok njih 17 odsto baca hranu jer članovi domaćinstva ne žele da je jedu pošto je stara. Najmanji broj je onih koji ne znaju kako da je upotrebe (tri odsto).

Pixabay

Uprkos ovako poražavajućim podacima i činjenici da u Srbiji ima više od 30.000 korisnika narodnih kuhinja, ali i veliki broj korisnika raznih socijalnih ustanova, poput domova za beskućnike, izvesno je da bi deo ove hrane bio veoma koristan.

Međutim, čini se da još uvek ne postoji kvalitetno zakonsko rešenje za štednju hrane, jer ogromnu količinu bacaju i vlasnici restorana. 

Na doniranu hranu plaća se porez

Tako direktor Udruženja hotelijera i restoratera Srbije Georgi Genov kaže za 24sedam da su vlasnici restorana želeli da daju viškove hrane siromašnima i socijalnim ustanovama, ali bi na to morali da plate porez.

- Restorateri su imali inicijativu da se viškovi hrane poklanjanju, ali da bi poklonili moraju da plate PDV. A sem toga moraju da se plate i provera zdravstvene ispravnosti i ambalaža. A hrana se baca pogotovo onda kada su veliki događaji i manifestacije - objašnjava Genov.

On dodaje da je ideja bila da se viškovi hrane daju ljudima koji su bez novca i nemaju šta da jedu.

- Čak ni ambalaža nije problem, ali je problem ko će da plati sanitarni pregled i PDV na tu hranu. Kada bi se ta hrana oslobodila poreza, mogla bi da se daje ustanovama ili domovima za nezbrinute i narodnim kuhinjama. Ovako, vlasnik restorana em poklanja, em pakuje, em treba da plati - dodaje on.

A koliko su neke stvari apsurdne govori i činjenica da čak i sveže spremljenu hranu ne možete da donirate bez sanitarnog pregleda.

- Ne bismo mi davali pomije, već hranu koja je čista i ostaje nakon većih manifestacija. Recimo, kod proslava Nove godine uvek ostane 30-40 odsto hrane. Za nju nema potrebe da se radi sanitarni pregled, ali prema novom zakonu uvek odgovara onaj ko je isporučio hranu - objasnio je Genov.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi