Požari u Evropi 2023. godine bili među najgorim u veku, brojke u prva tri meseca zabrinjavajuće, a šta čeka Srbiju

Sezona požara u Evropi 2023. bila je među najgorim u ovom veku prema površini spaljenoj u šumskim požarima, navodi se u izveštaju Evropske komisije. Ono što posebno zabrinjava jesu preliminarni podaci za prva tri meseca 2024. godine koji pokazuju skoro duplo veći broj požara u poređenju sa istim periodom lane.

Grčka je prošlog leta pretrpela najveći pojedinačni požar u Evropi od osamdesetih godina.

- Klimatske promene čine šumske požare sve učestalijim, a šumski požari sve više pogađaju područja koja se u prošlosti nisu smatrala podložnim požarima - navodi se u izveštaju.

Sektor za vanredne situacije MUP-a upozorio je nedavno da veoma toplo i suvo vreme pogoduje nastanku i razvoju požara na otvorenom, koji se veoma brzo šire, pa mogu zahvatiti velike površine, što može da bude realna opasnost za živote i zdravlje građana, ali i da prouzrokuje veliku materijalnu štetu. Od početka godine i u Srbiji je povećan broj požara na otvorenom, zbog čega će nadležni pojačati nadzor, a na građane apeluju da budu odgovorni i poštuju zakon, jer je Zakonom o zaštiti od požara i drugim zakonima zabranjeno spaljivanje trave i niskog rastinja na otvorenom prostoru, zatim ostataka strnih useva, smeća, kao i loženje vatre u šumi i na udaljenosti od 200 metara od ruba šume. Za nepoštovanje ovih zakonskih odredaba zaprećene su i propisane novčane kazne. Kazne za fizička lica koja prekrše odredbe ovog zakona kreću se od 10.000 do 50.000 dinara, dok kazne za spaljivanje ostataka strnih useva, biljnih ostataka i smeća za fizička lica iznose 10.000 dinara, a za pravna od 300.000 do 1.000.000 dinara.

TANJUG/ OMK MUP REPUBLIKE SRBIJE

 

Ukoliko dođe do požara, potrebno je što pre obavestiti vatrogasnu službu na broj telefona 193, podsećaju.

Upozoravaju da se šumski požari brzo šire, a na njihovo nastajanje, pored ljudskog faktora, utiču i posebni vremenski uslovi: visoke temperature, jak vetar i suvo vreme. Može ih izazvati i udar groma, što se najređe dešava, a u najvećem broju slučajeva izazove ih čovek nenamernim paljenjem i neodgovornim ponašanjem na izletištima i bacanjem zapaljivih materijala, ili, što je najčešći slučaj, podmetanjem, odnosno namernim paljenjem strnjišta korova i ostalog otpada, što je izričito zabranjeno.

Iz MUP-a upozoravaju da je neugašena cigareta jedan od najčešćih uzročnika šumskih požara, te apeluju na građane da nikada opušak ne izbacuju iz vozila u pokretu.

Ivan Ristić, meteorolog, za 24sedam ističe da se s porastom temperature povećavaju šanse i uslovi za nastanak požara na otvorenom.

- Sada bi nam najviše trebale kiše. Suša koja traje dvadesetak dana dovoljna je da poveća šanse za nastanak požara. Čak i kada su visoke temperature, ako pada kiša i zemlja je vlažna ne postoji toliko opasnosti za izbijanje plamena, jer sama toplota sunca ne može da izazove vatru, već mora da postoji neki dodatni faktor, a uz klimatske uslove, ljudski faktor, odnosno ljudska nepažnja i nemar su najčešći uzročnici - napominje meteorolog Ristić.

Tv Pink Printscreen

 

On najavljuje da je pred nama topla godina i da se od juna očekuju toplotni talasi.

- Možemo da očekujemo tri-četiri toplotna talasa ovog leta, a oni su uglavnom povezani sa manjkom padavina. U zavisnosti od temperature mora, a kod nas je to uglavnom uticaj sa Jadranskog mora, možemo da očekujemo i nove superćelijske oluje. Sezona požara se najčešće vezuje za leto, i to uglavnom u pojasu Mediterana - napominje Ristić.

Zbog predstojećih praznika, kada veliki broj ljudi odlazi u prirodu, iz MUP-a apeluju da zakon zabranjuje loženje vatre u šumskom kompleksu, kao i na 200 metara udaljenosti od ruba šume, za šta su predviđene kazne od 10.000 do 50.000 dinara.

 

TANJUG/ OMK MUP REPUBLIKE SRBIJE

 

Šumarski fakultet u svom projektu prognoziranja opasnosti od rane detekcije požara na području Srbije navodi da šumski požari predstavljaju najdestruktivniji vid devastacije šumskih ekosistema, te da u vrlo kratkom vremenskom periodu mogu da nestanu velike površine pod šumom sa katastrofalnim posledicama po životnu sredinu.

- Nakon požara, vrlo često beležimo eskalaciju drugih destruktivnih faktora, kao što su prenamnoženja insekata i biljnih bolesti, koji dodatno destabilizuju požarom zahvaćene površine. Statistički podaci pokazuju da se učestalost požara, kao i ukupna opožarena površina, povećava iz godine u godinu. Rast opasnosti i šteta od požara se može dovesti u vezu sa klimatskim promenama. S obzirom na klimatske scenarije, koji predviđaju rast prosečnih temperatura od 4 do 6°C do kraja ovog stoleća, smanjenje ukupne količine padavina i njihovu neravnomernu distribuciju tokom godine sa dugim periodima suše tokom leta, može se očekivati dodatno povećanje učestalosti požara i povećanje opožarenih površina na području Srbije - upozoravaju sa Šumarskog fakulteta.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi