"Ni smrt više nije siguran posao": Kamenoresci prodaju spomenike na buvljaku (FOTO/VIDEO)

Svakog ponedeljka na buvljaku u Velikom Gradištu može se zateći neobičan prizor. Na jednom od ulaza na pijacu poređaju se kombiji i kamioni kamenorezaca, koji su tu došli da bi prodavali nadgrobne spomenike! Iako su nam rekli da ih zna biti i više od 20, zatekli smo samo trojicu.

Ispred njih uredno poređani spomenici, neki i sa natpisom i slikom pokojnika. Po nekoliko komada ispred svakog vozila. Prolaze ljudi, u crnini uglavnom, razgledaju, a neki i pitaju pošto su.

I pilići i pačići

Samo nekoliko metara ispred, na jednoj improvizovanoj tezgi, jedan lokalac prodaje šljive. Ispred njega, farmeri prodaju žive piliće i pačiće. Slučajnom prolazniku, koji nije iz ovih krajeva, nikako se u ovu sliku ne bi mogla uklopiti prodaja nadgrobnih spomenika na pijaci.

Ali, izgleda, da je ova vrsta trgovine nešto što ima dugu tradiciju u ovim krajevima. O tome priča i kamenorezac Boban Milanović iz okoline Kruševca, koji je kamenorezački posao nasledio od oca.

Nekada se nije išlo po pijacama

Prešao je oko 200 kilometara da bi izložio nekoliko spomenika ispred kamiona, a za 24sedam priča kako čitava ova trgovina funkcioniše.

– Nekada se nije išlo po vašarima i pijacama, kao danas što se radi. Već se to radilo na preporuku i svako je imao neki teren gde je radio taj posao. Trgovina spomenicima je prvo počela na buvljaku u Požarevcu, devedesetih godina. To se pročulo među narodom, koji je dolazio da vidi o čemu se radi – objašnjava kamenorezac.

Kako on dodaje, ovde se, zapravo, ne radi o klasičnoj prodaji. U suštini, spomenici koje oni dovoze na pijacu više su tu da bi potencijalne mušterije mogle da vide kvalitet kamena i njihovog rada.

– Ljudi dođu, pogledaju šta im se sviđa, izaberu, poruče i odvedu nas na groblje. Ovo što smo doneli su eksponati, da ljudi vide i znaju o čemu se radi. Onda oni uzmu katalog, pogledaju, izaberu, dogovorimo se kad šta treba i onda mi odemo i namontiramo spomenik – priča Milanović.

A, da smrt više nije siguran posao, kao što glasi čuvena replika iz “maratonaca”, govori i to što je pored ovog posla prinuđen da se bavi i poljoprivredom. Upravo je to jedan od razloga što spomenike nudi po pijacama.

Nema šanse

– Od ovog da se živi nema šanse. Kada bi radio samo u radnji, onda ne bih mogao da nađem mušterije. Mnogo je kamenorezaca, nekada ih nije bilo toliko. U našem selu, svi oni koji su bili pomoćni radnici, sada su postali kamenoresci. A, ima onih koji nemaju ni brusilicu, ni bušilicu, a već su neki majstori – priča on i dodaje da država mora da uvede kontrolu u ovu oblast.

Velika konkurencija dovela je do toga da su novi kamenoroseci počeli da spuštaju cene onima koji su dugo u poslu.

– Tako da smo mi danas došli na cenu da imaš spomenik da kupiš za 200 evra. A pređeš 200 kilometara da bi ovde došao da ga izložiš – jada se on.

Niske cene…

Osim velike konkurencije i niskih cena, teško je naći i radnike. A, dnevnice uopšte nisu male.

– Kod nas u Kruševcu su otvorene strane firme koje nude od 40.000 do 50.000 dinara za rad u pogonima. A, mi nudimo i po 70.000 dinara, ali niko neće da radi. Zbog čega, ne znam. Posao jeste težak, ali ni u pogonu ne verujem da se sedi. Dosta nam ljudi odlazi i u inostranstvo. Do pre tri godine sam imao dva, tri radnika. Sada ljudi neće ni da se prijave – objašnjava on i dodaje da sve što nudi od kamena je iz uvoza.

– Indijski i kineski materijali su poskupeli preko 40 odsto zbog prevoza i korone, a naše cene su i dalje ostale iste – objašnjava ovaj kamenorezac i dodaje da je prinuđen da sam radi veliki deo posla.

– Preko zime je nama mrtva sezona, pa onda napravimo malo zaliha. I onda kada dođe do porudžbine, imam elemente spomenika koje mogu da iskoristim uvek. A, posao radimo porodično. I, žena i deca… Krpimo se – žali se on.

Međutim, kamenorezac objašnjava da ovo nije jedina pijaca na kojoj se prodaju nadgrobni spomenici.

– Ranije smo išli u Petrovac na Mlavi, Požarevac, Smederevsku palanku. Onda na vašare u Negotin, Kladovo. Ali, ove godine nisam išao nigde na vašare, a prošle godine ih nije ni bilo. Svi su se nadali da će ove godine biti dobri ti vašari, pošto se prošle godine nije izlazilo zbog korone. Ali, nema naroda. A, pogledajte i ovde okolo je svaka druga kuća na prodaju. Nemamo više ni ljudi, odlaze u inostranstvo – priča on.

Iako, osim spomenika, oni prave i stepeništa, gelendere i slično, ali se naš sagovornik žali se da se i to sve manje traži.

– Znate, kuću neće niko da pravi dva puta. Drugo, ono što je pravio deda, unuk lako proda. Na primer, sada se svi više sahranjuju u Austriji. Ne donose ni pokojnike u Srbiju. Nekada su sahranjivali ljude u svom dvorištu, baš da se ne bi prodalo imanje. A, sada ih više ne sahranjuju ni u Srbiji – priča on.

Inače, kamenoresci na buvljak u Velikom Gradištu dolaze iz svih okolnih krajeva.

Pročitajte i

Otkrivamo: Srbija puna “divljih” grobalja: Privatnici uzimaju i po 1.000 evra za mesto na svojim livadama

Drugačiji pogled na smrt: „Veselo groblje“ je mesto koje slavi život

– To je obično Kragujevac i Kruševac, što se tiče našeg zanata. Ali, ovo je mala pijaca, u odnosu na Požarevac i Petrovac na Mlavi – objašnjava Milanović.

Na kraju na pitanje da li ga je zapravo, muka naterala da nadgrobne spomenike prodaje na pijaci, ovaj kamenorezac odgovara:

– Pa, jeste!

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi