"Držao sam Đinđićevo srce u rukama. Metak je napravio dve velike rane...": Dramatična ispovest prof. dr Miljka Ristića

Sklapel mi je već u ruci. Pravim prvi rez na grudima. Sve se odvija kao u nekom filmu. Sve scene iz te sale pamtiću dok sam živ. Dok sad pričamo, čini mi se kao da se sve juče odigralo, a ne pre 18 godina.

Ovako za „24sedam“ počinje svoju ispovest prof. dr Miljko Ristić, čuveni srpski kardiohirurg, koji je 12. marta 2003. godine na operacionom stolu imao tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića. Srpski premijer je na današnji dan pogođen metkom, na stepeništu ispred Vlade Srbije, oko 12.30. Hitno je odvezen u Urgentni centar, a njegova smrt proglašena je sat kasnije.

Zvoni telefon

– Pamtim i momente neposredno pre te operacije. Potpuno jasno. Pozvala me je sekretarica tadašnjeg direktora Kliničkog centra Srbije dr Vojka Đukića da hitno dođem sa kardiohirurgije, zgrade koja se nalazi prekoputa Urgentnog centra. Tek je prošlo pola sata pošto sam završio operaciju nad jednim pacijentom i izašao i sale – seća se naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, od tog momenta počinje filmska priča o neverovatnoj borbi za život Zorana Đinđića, koja se završila – tragično. Ujedno, prof. dr Miljko Ristić je čovek koji je tog dana u svojim rukama držao teško ranjeno srce svog pacijenta, čija je smrt promenila dalji tok srpske istorije.

– Sve je bilo kao u filmu. Izašao sam iz sale na svojoj klinici. Nije prošlo ni pola sata kad mi je zazvonio telefon. Čuo sam reči da odmah, što hitnije, dođem u Urgentni. Sekretarica mi je još poručila da ne pitam ništa, samo da se pojavim. Sati je 12.30. „Koja ambulanta?“, pitam, i dobijam odgovor: „Doktore, sve će vam biti jasno kad se budete pojavili!“ – priča naš sagovornik.

Kako nastavlja, dok se približavao ulazu u Urgentni, shvatio je da je u pitanju neka važna ličnost. Ušao je u zgradu, gde je dobio uputstvo da odmah ide u „reanimaciju“.

Lice mu je bilo belo

– Još s vrata sam video da na stolu leži Zoran Đinđić. Lice mu je bilo belo. Loši vitalni znaci. Puls, pritisak i disanje bili su skoro nemerljivi, ispod svih fizioloških granica. Istog časa morao je na operacioni sto, da pokušamo tamo da ga vratimo u život otvaranjem grudnog koša, masažom srca, koja se primenjuje u takvim situacijama – priča u dahu naš stručnjak.

Kako dodaje, počela je jurnjava.

– Trčeći smo Đinđića odvezli u salu. Nije prošlo ni par minuta, a on je već bio na stolu. Pored stola čitava hirurška ekipa. Spremna! „Skalpel!“, rekao sam. Instrument mi je bio u ruci i njegovim sečivom pravio sam taj prvi rez. Pri samom otvaranju grudnog koša, shvatili smo da se tu sakupila neverovatna količina krvi. Odmah smo videli veliku ranu na desnoj strani srca, šest puta dva centimetra. Tu je bila i manja, ali na suprotnoj strani. Krpili smo ih brzo. Pokušali smo masažu, reanimaciju, ali to nije davalo nikakvog efekta – govori prof. dr Ristić.

Pacijent je dobijajo krv i druge tečnosti, nastavlja naš sagovornik, ali to sve nije imalo ama baš nikakvog efekta.

Mnogo je krvario

– Đinđić je tada mnogo krvario. Nismo još mogli da nađemo izvor tog masovnog krvarenja, odnosno da shvatimo odakle je. Na Đinđićevom telu bile su samo ulazna i izlazna rana od metka. Pada odluka da otvaramo abdomen. Čim smo to uradili počela je da izlazi enormna količina krvi. Izvor tolikog krvarenja bila je jetra, koja je bila raspadnuta. Činilo nam se na hiljade parčića. Metak je bio razoran. Direktno je prošao kroz srce, ali je imao veoma veliki bočni pritisak na okolne organe, odnosno jetru – seća se naš sagovornik i nastavlja:

– Povrede jetre bile su tolike da sve što je od krvi i drugih tečnosti ulazilo u telo putem transfuzije i infuzija, odmah je curilo kroz taj razoreni organ. Susreli smo se sa nemogućom situacijom. Cela operacija nije trajala duže od sata. Đinđićev život mogli smo samo da spasemo trenutnom transplantacijom jetre, koju tada nismo imali. Proglasili smo smrt.

Pročitajte i

Otvorili mu grudni koš, zamenili krvne sudove na srcu i vratili ga u život: Ekipa „24sedam“ na teškoj operaciji u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“

Prof. dr Miljko Ristić poslednja je osoba na ovoj planeti koja je držala Đinđićevo srce u svojim rukama.

– Držao sam premijerovo srce u rukama. Ne, nije mi bilo prvi put da radim operaciju na nečijem srcu. Ja sam kardiohirurg i tokom svog radnog veka držao sam na hiljade srca raznih pacijenata. Međutim, ovo srce je bilo teško jer je nosilo teret mog procenjivanja koji hirurški metod da primenim, koju proceduru, pa čak i kojim instrumentima da ga operišem i kojom vrstom konca da ušivam rane. I, na kraju, da li će se ta operacija završiti uspešno ili… Znate već. Sve ostalo je istorija – navodi prof. dr Miljko Ristić.

Pogled

Pogled mu luta po sopstvenim rukama, kao da se pita da li su mogle tada da urade još nešto. Operacija i ceo taj dan bili su mu kao iz jedne od epizoda planetarno čuvene serije „Grejs anatomi“.

– Tako je bilo. I dokle god budem bio živ, svakog 12. marta u sebi ću vrteti scene tog dana u operacionoj sali beogradskog Urgentog centra – završava on, dok istovremeno cure sati 18-godišnjice od ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi