Alarmantno! Svaki peti doktor suočio se sa depresijom tokom kovida, a jedna pojava zajednička je svim zdravstvenim radnicima

Svaki peti zdravstveni radnik doživeo je depresiju, anksioznost ili posttraumatski stresni poremećaj tokom pandemije kovida, pokazali su rezultati istraživanja koje je objedinilo 65 studija iz sveta i u kome je učestvovalo 97.333 zdravstvenih radnika. U Srbiji, smatraju pojedini lekari, taj je broj daleko je viši.

Pandemija koronavirusa od prvog dana pokorila je svet. Opaki virus, osim što je ubijao ljude, kod mnogih je ostavio i teške mentalne posledice. Strah i anksioznost uselili su se među stanovništvo, a ipak, najviše su pretrpeli oni koji se najmanje čuju, oni najtiši, ali najvredniji –  zdravstveni radnici!

Svi oni dononoćno se na liniji pravog fronta, u crvenim kovid zonama, u iscrpljujućim smenama i teškim uslovima, bore sa ovom pošasti. A, kao i ostali, u toj bici izgubili su nekog člana porodice, prijatelja, komšiju, kolegu ili pacijente koji su im često, i pored svega preduzetog, umirali “na rukama”.

U Srbiji još teže

Borba za život i spremnost da na najbolji način odgovore na najteže zadatke, dovela je do razvoja anksioznosti, depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja, a prema svetskom istraživanju, ovako se u vreme pandemije oseća svaki peti zdravstveni radnik, od ukupno 97.333 ispitanih.

Statističkom analizom podataka iz svih 65 studija, istraživači su procenili da je 21,7 odsto zdravstvenih radnika uključenih u studije doživelo depresiju tokom pandemije, 22,1 odsto njih anksioznost, a 21,5 odsto posttraumatski sresni sindrom.

Međutim, dr Zlatko Bokun, specijalista opšte hirurgije i instruktor laparoskopske hirurgije u KBC „Zvezdara”, koja je sada koviod bolnica, kaže za “24sedam” da “situacija ni približno nije tako optimistična u našoj zemlji”.

– Ako svaki peti lekar ima bilo kakave smetnje u tom smislu, onda je to još dobro. Smatram da je ta brojka u Srbiji 95 odsto. Generalno su lekari, koji nisu specijalisti infektologije, pulmologije, demotivisani, jer ne rade svoj posao. Evo, ja sam hirurg osećam se depresivno i razočarano u celoj situaciji jer ne radim svoj posao za koji sam se školovao. Jer gledam kako pacijenti ne mogu da stignu do nas – kazao je naš sagovornik, koji radi u crvenoj kovid zoni.

Posledice pandemije

Koliko je takvo iskustvo stesno po njih, kako obudzdavaju paniku, gde pronalaze snagu i pomoć odgovorila je direktora Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” doc. dr sci. med. Ivana Stašević Karličić.

Kako je istakla za naš portal, zdravstveni radnici su tokom pandemije pokazali veliku požrtvovanost i spremnost da odgovore na usložnjene zahteve pred kojima su se našli, a većina njih se i dalje uspešno nosi sa svakodnevnim izazovima.

– Profesija koju smo odabrali i u standardnim uslovima spada u visoko zahtevna zanimanja i ličnosti koje se odluče za ovaj životni poziv, su svakako specifične, u smislu kapaciteta da se nose sa visokim stepenom odgovornosti, požrtvovanja i na neki način odanosti zanimanju – istakla je ona.

Pomoć tražilo 50 zaposlenih u zdravstvu

Kako je dodala doktorka Kalrličić, pre proglašenja pandemije kovida, na Klinici “Dr Laza Lazarević” otvorena je telefonska linija za psihosocijalnu podršku zaposlenima u zdravstvu, a taj broj dosad je okrenulo 50 zdravstvenih radnika.

– Do sada nam se obratilo oko 50 lekara, medicinskih sestra i tehničara, najčešće usled simptoma anksioznosti i stresa, prirode i obima posla, iscrpljenosti i pritisaka na lični život. Podrška i savetovanje koje zdravstveni radnici putem onlajn seansi dobijaju, imaju za cilj pružanje pomoći u razvijanju i održavanju uspešnih mehanizama prevladavanja stresa, okupiranje povišene anksioznosti, fokusiranje na sadašnji i aktuelni moment koji je doveo do krize, a u cilju afektivnog rasterećenja čija je osnovna uloga pokretanje individualnih snaga da bi se kriza razrešila – navela je ona.

Taj projekat je, kako ističe, još početkom marta Ministarstvo zdravlja na čelu sa resornim ministrom sačinilo i usvojilo plan, a zaposleni u zdravstvu koji se javljaju nisu oboleli, već oni kojima je potrebna pomoć da istraju u ovoj borbi.

Pročitajte još

“Britanski soj je toliko brutalan! Zdravstveni radnici ulažu poslednje atome snage”

Šta nam se to dešava? Od pooštravanja mera oko 70.000 ljudi je zaraženo, umrlo ih je blizu 500, a mi igramo i pevamo po parkićima

Upravo na ovaj problem upozorio je danas i državni sekretar u Ministarstvu zdravlja dr Mirsad Đerlek, koji je naveo da je “britanski soj toliko brutalan da nam zadaje ozbiljne probleme, a da zdravstveni radnici daju psolednje atome snage”.

– Siguran sam da je zdravstveni sistem spreman da odgovori ovom zadatku, međutim, moram da istaknem da su naši zdravstveni radnici mnogo umorni i da daju poslednji atom snage da odgovore svom poslu – poručio je dr Đerlek.

Istovremeno, u Lekarskoj komori Srbije (LKS) započeto je ispitivanje naših lekara o stanju u kojem se nalaze i problemima koje imaju zbog pandemije kovida.

– Poslali smo upitnike lekarima. Naravno, još nemamo rezultate – kaže za “24sedam” dr Milan Dinić, direktor LKS i dodaje da je pre njih Medicinski fakultet u Beogradu uradio sličnu stvar.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi