Hoće li se gasiti fakulteti po Srbiji? Nekada niste mogli da ih upišete, a sada jedva da nekog zanimaju

Prijemni ispiti za upis na fakultete u našoj zemlji su završeni, a prema podacima konačnih rang-lista, pojedine katedre neće ispuniti planiranu kvotu. Takav trend smanjenog interesovanja maturanata iz godine u godinu sve je izraženiji, a novinari 24sedam istražili su zbog čega je to tako i da li tim smerovima preti gašenje.

Naime, od osam državnih univerziteta, koliko ih naša zemlja broji, i ove godine najpopularniji je Univerzitet u Beogradu, za koji se prijavilo 19.242 akademaca, dok sam Univerzitet ima 15.134 mesta za nove studente.

Međutim, najveći broj prijava “odlazi” na Fakultet organizacionih nauka i Stomatološki fakultet, a velika zainteresovanost bila je, tradicionalno, za studijski program Psihologija na Filozofskom fakultetu.

Sa druge strane, slobodnih mesta ostalo je na Fizičkom fakultetu, gde će, od slobodnih 155 mesta, fakultet u ovom upisnom roku upisati samo 69 mladih. Na Fakultetu za fizičku hemiju je, od 100 predviđenih mesta, prijemni položio 31 đak, dok se za Rudarsko-geološki fakultet prijavilo 136 učenika na 316 mesta. Takođe, na Poljoprivrednom fakultetu prijemni je radilo samo 507 mladih, primljeno ih je 482, a slobodnih mesta bilo je 790.

Stanje na Bogoslovskom fakultetu slično je kao i prethodne godine. Od 230 slobodnih mesta, samo 124 budućih studenata radilo je prijemni.

Za pravnike i ekonomiste manje interesovanje

Ono što je zanimljivo jeste to da je ove godine smanjeno interesovanje za Pravni, kao i Ekonomski fakultet u Beogradu. Statistika pokazuje da je prijemni ispit za Pravni fakultet položilo 1.366 akademaca, što znači da su 34 mesta ostala upražnjena, a za Ekonomski falkutet se prijavilo tek sto kandidata više od broja odobrenih mesta, što je, u poređenju sa prethodnim godinama, kada je vladala navala za ovaj fakultet, pravi fijasko.

Takvo stanje ekonomski savetnik Milan Kovačević objašnjava rečima da se promenilo društvo, a sa tim i interesovanja mladih.

–  Ranije je bila poenta u obrazovanju, međutim, danas je primećen trend biranja fakulteta prema tržištu rada a ne prema afinitetima. Takođe, poslednjih godina otvorio se veliki broj fakulteta sa specijalizovanim programima, posebno iz oblasti ekonomije i prava, koji su svršenim srednjoškolcima primamljiviji – ističe Kovačević.

Krah na književnosti

Veliku pažnju izazvala je situacija na Filološkom fakultetu, na kojem su tri vrlo popularne katedre za srpski jezik i književnost ostale gotovo prazne.

Tako, u Beogradu se na tri odseka – za Srpsku književnost i jezik, Srpsku književnost i jezik sa komparatistikom i Srpski jezik i književnost, prijavio ukupno 101 kandidat, a prima se ukupno 270 ljudi. U Nišu se prijavilo tek njih 29, iako primaju 50, a u Novom Sadu jedva 17, mada je odobreno 58 mesta, plus još dva na odseku Srpske filologije u kontaktu sa slovačkom ili mađarskom, iako tamo primaju 15.

Svi kandidati koji su polagali prijemni ispit za ova tri smera na Filološkom fakultetu u Beogradu su primljeni.

Više razloga

Razlozi za ovoliku nezainteresovanost su brojni, a upravnik katedre Srpska književnost sa južnoslovenskim književnostima na Filološkom fakultetu u Beogradu profesor Boško Suvajdžić kaže da su najčešći nemogućnost zapošljavanja, loš status profesora, razvoj tehnologija, ali i neshvatanje značaja maternjeg jezika.

– Kako se menjaju društveni odnosi, menja se i odnos prema jeziku, bira se nešto isplativije, posebno informatički i tehnički smerovi, gde je moguće naći posao u domovini, ali i inostranstvu. Sa te strane, nisu samo srpski jezik i književnost ugroženi, već čitave humanističke nauke – ističe on.

Dodatni upisni rok

Na Fakultetu za fizičku hemiju ostala su neupražnjena mesta na budžetu i samofinansiranju, te je ovaj fakultet organizovao dodatni upisni rok, koji će se sprovesti do 10. do 14. jula. Takođe, na Rudarsko-geološkom fakultetu ostalo je 208 slobodnih mesta, od čega je 151 budžetsko.

– Srpski jezik i književnost predstavljaju stub svakog društva i mi se sada, u sadejstvu sa drugim katedrama i pojedinim institucijama, borimo da on dobije nadpredmetni status. Takođe, radimo na negovanju jezika tako što se trudimo da se uvede veći broj časova maternjeg jezika u škole. Na taj način izdejstvovali bismo dvojaku korist – deca bi bliže bila upoznata sa svojim jezikom, a kasnije, ukoliko se odluče za studije srpskog jezika, bila bi uspešnija, a učenje delotvornije – navodi profesor Suvajdžić, i dodaje da bi se na taj način osigurao i veći broj mesta na tržištu rada.

Na pitanje da li postoji opasnost od toga da se ovi smerovi ugase, ili pripoje u jedan, profesor kaže:

Pročitajte još

Deci zabranjuju ulaz u restorane i hotele! Da li taj scenario čeka i Srbiju?

Istraživali smo: Deca se nekada kačila na komšijsko voće, a danas se “kače” na komšijin internet! Hoće li se vratiti stara vremena?

– Iskreno se nadam da do toga neće doći, jer to bi značilo propast. Propast jezika i književnosti, društva, ali i čitavog kulturnog nasleđa. Ipak, dobra vest je što učenici, koji su upisivali ove smerove, zaista žele da to studiraju i prenose znanje, bez obzira na sve prepreke – istakao je on.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi