Profil srpskog omladinca: Završio srednju, puši, pije, "visi" na internetu i veruje u svetlu budućnost

Omladina u Srbiji Međunarodni dan mladih ove godine dočekuje slično kao i prethodnih godina, ali se čini da entuzijazma za lepšu budućnost ne manjka, uprkos sve češćim željama da emigriraju. Tako istraživanja pokazuju da su mladima u Srbiji najbitnije stvari porodica i deca, a sreću ne vide u skupim stvarima i bogatstvu.

Najveći broj mladih ljudi u našoj zemlji tvrdi da može sebi da priušti kupovinu nekih skupljih stvari, ali ne toliko skupih kao što su automobil ili stan.

Tek 13 odsto njih tvrdi da može kupiti sve što im treba za dobar životni standard. Trećina ispitanih (34 odsto) ima dovoljno novca za hranu, odeću i obuću, ali ne i za skuplje stvari kao što su frižider i televizor.

Zanimljivo da onih koji imaju dovoljno tek da pokriju osnovne račune ima svega sedam odsto, dok njih četiri odsto nema ni za osnovne potrebe, pokazalo je istraživanje “Mladi u Srbiji” Fondacije “Fridrih Ebert” iz 2019. godine.

Prema ovom istraživanju, većina mladih završila je srednju
stručnu školu (41 odsto), a svaka peta osoba je na nivou osnovne
škole ili ispod tog nivoa. Nešto manje od četvrtine ima univerzitetsko obrazovanje.

“Vise” na internetu, TV slabo gledaju

Što se tiče interneta, samo četiri odsto ispitanih tvrdi da im nije dostupan, a čak 64 odsto mladih je stalno “onlajn”.

– Svaki peti ispitanik koristi internet do dva sata dnevno, polovina ga koristi od tri do pet sati dnevno, dok je jedna trećina izjavila da na internetu provodi šest i više sati dnevno – navodi se u istraživanju, i dodaje da samo četiri odsto ispitanih ne koristi nijednu društvenu mrežu.

Zanimljivo je i da čak 15 odsto ispitanih uopšte ne gleda TV, polovina je ispred ekrana sat-dva dnevno, a svaki četvrti ispitanik od tri do pet sati dnevno.

Alkohol, droga, cigarete i seks

S obzirom na veoma blagu politiku što se tiče konzumiranja cigareta, ne čudi da skoro 40 odsto mladih puši, a svaki četvrti puši redovno. Da stvar bude gora, čak 13 odsto pušača su maloletni.

Međutim, istraživanje je pokazalo da se alkohol konzumira čak i više nego cigarete. Tako samo četvrtina mladih (24 odsto) nikada ne pije, a 44 odsto tvrdi da to radi retko. Petina (21 odsto) pije samo vikendom, 10 odsto više puta nedeljno, a jedan odsto ispitanika svakodnevno uzima alkohol.

Otud ne čudi ni stav da se konzumiranje alkohola ne smatra lošim, jer manje od petine (19 odsto) misli da je alkohol neprihvatljiv.

Poražavajuće je da 39 odsto maloletnika konzumira alkohol, a u grupi od 26 do 29 godina to čini čak njih 86 odsto. Po broju onih koji piju, mladi iz Srbije su na trećem mestu u regionu, iza mladih iz Slovenije i Bugarske.

Zanimljivo je da je sedam odsto mladih priznalo da je probalo marihuanu, što je dvostruko veći procenat u odnosu na istraživanje iz 2015. godine.

Inače, mladi nerado pričaju o seksualnim iskustvima, ali većina ih je imala prvo iskustvo pre punoletstva.

– Uzrast u kojem su mladi imali svoje prvo seksualno iskustvo kreće se u rasponu od 12 do 25 godina, a prosek je 17,7 godina – piše u studiji.

Najviše vole muziku

Što se tiče slobodnog vremena, mladi ga najčešće provode slušajući muziku (93 odsto), u izlascima s društvom (74 odsto) ili sa porodicom (77 odsto).

Među stvarima koje najčešće izbegavaju u slobodno vreme su posete omladinskim centrima, volontiranje, meditacija ili čitanje duhovnih knjiga.

Najvažnija porodica, a ne bogatstvo

Zanimljivo je i to da su najviše kotirane vrednosti kod mladih porodica, deca, brak i uspešna karijera. Što se tiče firmirane odeće, bogaćenja i bavljena politikom, mladi smatraju da su ove vrednosti na dnu lestvice važnosti.

Čak 41 odsto mladih uopšte ne odobrava homoseksualnost, za razliku od 15 odsto onih koji ga u potpunosti odobravaju. Zanimljivo je da četvrtina njih ne odobrava zapošljavanje preko veze, dok 13 odsto u potpunosti to odobrava. Što se tiče mita, ne odobrava ga 23 odsto mladih, dok 16 odsto nema ništa protiv toga.

Veoma su zadovoljni životom

Zanimljivo je da su u proseku mladi ljudi zadovoljni svojim životom.

– Na skali od 1 do 5, prosečna ocena iznosi 4,2, i ona je potpuno ista kao prosečna ocena koja je izračunata za druge zemlje. Mladi su veoma zadovoljni svojim krugom prijatelja, porodičnim životom i obrazovanjem, a samo su nešto malo manje zadovoljni svojim poslom, mada je i tu prosečna ocena bliža četvorki – piše u istraživanju.

Na pitanje kako vide svoj život za deset godina, samo dva odsto njih je izjavilo da će biti gore, šest da će biti isto, a čak 78 njih je ubeđeno da će biti bolje.

Koliko im je Bog važan?

Na pitanje koliko im je Bog važan na skali od 1 do 10, prema istraživanju osam odsto njih nije religiozno, dok je 34 odsto dalo maksimalnu ocenu 10. Prosečna ocena iznosi 7,1.

Ne vole svet, ali žele da odu u inostranstvo

Zanimljivo je i to da mladi nisu pokazali otvorenost prema svetu, ali žele da emigriraju.

Oko četvrtine mladih uzrasta od 14 do 25 godina u svom krugu prijatelja nema nikoga ko se od njih razlikuje po nacionalnosti, veroispovesti ili jeziku. Čak 17 odsto njih ne govori nijedan drugi jezik osim maternjeg, a engleski govori 69 odsto ispitanika. Nakon njega na listi su nemački, koji govori 13 odsto ispitanih, ruski i francuski, sa po sedam odsto.

Međutim, svaki četvrti ispitanik izjavio je da želi da emigrira, pri čemu 29 odsto njih ima baš jaku želju za tim.

– Želja za iseljenjem iz zemlje je najizraženija kod maloletnih ispitanika: svaki treći je iskazao jaku ili veoma jaku želju da emigrira, a svega jedna četvrtina ispitanika ne razmišlja o tome. Sa povećanjem godina starosti povećava se i broj onih koji ne planiraju da se isele iz zemlje, i dostiže 30 odsto u najstarijoj grupi ispitanika, dok jedna četvrtina njih ima jaku ili veoma jaku želju da emigrira – piše u istraživanju.

Sociolog Ratko Božović kaže za 24sedam da je odlaženje mladih iz zemlje dobilo već formu navike.

– Situacija u Srbiji nije dobra, ali nije raj na zemlji ni negde drugde. Mislim da mladi moraju što više da se osamostaljuju jer dosta njih živi u porodici. Desetinama godina obrazovani odlaze, ali i zanatlije. Mladi imaju problem čitavog vrednosnog sistema, jer je u ovoj krizi stradala porodica, koja sada nije ni tradicionalna, ni moderna. A drugo, obrazovni sistem je stradao. Mi smo ipak siromašno društvo, i to su te komponente koje su dovoljne da se ljudi odluče da idu za nekim boljim životnim okolnostima – zaključio je Božović.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi