Kako sačuvati ćirilicu na internetu? Odgovori otkriveni na konferenciji "Značaj očuvanja ćirilice u digitalnoj eri"

Konferencija „Značaj očuvanja ćirilice u digitalnoj eri“ u organizaciji udruženja Amikus i European Communication Centra koja je realizovana u sklopu projekta podržanog od strane Ministarstva prosvete „Negujmo ćirilicu: kako sačuvati naše autentično pismo?“ danas je održana u Domu Vojske Srbije . Događaj je podržalo i Ministarstvo odbrane.

Konferenciju je svečano otvorio državni sekretar u Ministarstvu prosvete prof. dr. Ivica Radović koji je naglasio da u eri opšte digitalizacije moramo da uložimo napore, svako u svom domenu, da očuvamo ćiriličko pismo. 

„Slova ćirilice su deo našeg kulturnog nasleđa i naš zadatak je da ih negujemo i čuvamo ali i da ih učinimo aktuelnim i dostupnim u novim okolnostima digatalne ere“, istakao je prof. dr Radović.
Moderatorka Maja Paunović je u razgovoru sa panelistima otvorila značajna pitanja o tome kako sačuvati ćirilicu u vreme opšte digitalizacije.

Foto: European communication center

 

Zavod vodi računa o očuvanju ćirilice

Snežana Milošević Ješić, predstavnica Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja pri Ministarstvu prosvete, rekla je da je prvi i osnovni uslov da svi udžbenici i didatkička sredstva budu na ćiriličkom pismu. 

„Udžbenici nisu upitni kada je pismo u pitanju. Jedino udžbenici za strane jezike i jezike nacionalnih manjina nisu na ćirilici“, rekla je Snežana Milošević Ješić.

Osim kontrole udžbenika, Zavod sprovodi i obuke zaposlenih u obrazovanju.
„Sajt Zavoda je resurs za zaposlene u obrazovanju. U okviru njega postoji deo koji se bavi prevashodno očuvanjem kulture srpskog naroda, ćirilice i ćiriličkog pisma“, rekla je Milošević Ješić i pozvala sve zaposlene u obrazovanju da posete sajt. Takođe je pozvala i nastavnike informatike da osveste koliko je važno da materijali na časovima, kao što su tekstovi i prezentacije, budu na ćirilici.

Na pitanje o tome kakva je situacija u dijaspori kada je u pitanju učenje srpskog jezika objasnila je da učenje nije teško kada je dete izloženo pismu od najranijih dana jer će ono tada upijati to pismo, već da postoji neosnovana bojazan kod roditelja da dete neće savladati jezik zemlje u kojoj živi. 

Foto: European communication center

Predrag Milićević, predstavnik RNIDS (Registra nacionalnih internet domena Srbije), podsetio je od 2012. godine postoji mogućnost registrovanja domena na ćiriličkom pismu. Za deset godina registrovano je 3500 .srb domena. I ostale zemlje koje ne koriste latinicu imaju domene na svom pismu kao što su: Rusija, Bugarska, Ukrajina, Kazahstan, Mongolija i dr.

„Ćirilica nije ništa posebno na internetu, ona je prihvaćena širom sveta. Problem korišćenja ćirilice na internetu praktično ne postoji što se tiče sadržaja, a od 2012. godine i veb adresa može da bude na ćirilici. Gugl čak preporučuje da veb adresa bude na ćirilici ako je sadržaj sajta na ćirilici “, rekao je Milićević.

Gugl „čita“ ćirilicu

„Gugl ne pronalazi pojmove na ćirilici ne zato što ne zna da čita ćirilicu, nego zato što nema sadržaja na ćirilici. On krene da pretražuje ćirilicu i kada sve nađe, krene da pretražuje sadržaj na latinici“, objasnio je Milićević.

Insistriranje na latinici zato što je to „internetsko“ pismo, a ćirilicu niko ne razume, ne stoji.

„Ako napišemo nešto latinicom na srpskom jeziku, da li će nas bolje razumeti Francuz, Španac ili Englez? Naravno da neće “, objasnio je Miićević. 

Besplatni fontovi srpske ćirilice

 „Kada je počela digitalizacija, bila su dostupni samo ćirilični fontovi koja pripadaju ruskom pismu. Danas su pristupačni  i fontovi koji sadrže ćirilicu i fontovi koji imaju srpske oblike ćirilice“, rekla je Olivera Stojadinović, profesorka sa Fakulteta primenjenih umetnosti koja sa svojim studentima pravi fontove na srpskoj ćirilici od 2006. godine

Foto: European communication center

Fontovi prilagođeni srpskom jeziku zahvaljujući profesorki Stojadinović i njenim studentima mogu se besplatno preuzeti na sajtu Tipometar.

Stanje u medijima po pitanju ćiriličkog pisma

„Nije dobar put da se nameću obaveze svim medijima da pišu ćirilicom. U registru medija imamo oko 3000 medija, a ćirilicu koristi 10 odsto. Kod štampe je to još uvek dobar odnos, a kada su u pitanju portali, nije tako. Onlajn izdanja su oblast koja je najjednostavnija za primenu ćirilice i to je prostor na kojem bi država trebalo da primeni podsticajne mere. Kolegama savetujem da pokreću portale na ćirilici“, rekao je Nino Brajović generalni sekretar UNS-a i osnivač porala Ćirilovanje.

Učesnicima konferencije prikazano je kako na jednostavan način mogu sa sajta Ćirilovanje da preuzmu rukopisne fontove naših znamenitih ličnosti kao što su Laza Kostić, Ivo Andrić, Patrijarh Pavle i Isidora Sekulić.

Pišem ćirilicu jer mi je lepa

Brazilac Thiago Ferreira koji je rođen u Riu de Ženeiru došao je u Srbiju pre 11 godina i piše ćirilicom zbog ljubavi. Kaže da mu je bilo potrebno dva dana da savlada naše pismo.

Foto: European communication center

„Pišem ćirilicu zbog toga što mi je ćirilica lepa. Baš me briga za sve koji kažu da je latinica moderna, a ćirilica staromodna. Nije ćirilica samo za starce koji koriste Fejsbuk, nego i za mlade koji koriste Instagram i Tik Tok“, rekao je Thiago.

Sve njegove objave na društvenim mrežama su na ćirilici. Brazilci ih ne razumeju ali ne bi razumeli ni da su na latinici. 

„Ćirilica je autentična i bila mi je dodatna motivacija da naučim srpski. Mladi na društvenim mrežama je slabo koriste. Ponekad se osećam usamljeno. Mada se dešava da neko zbog mene pređe na ćirilicu“, dodao je.

„Počnite sa jednoim porukom dnevno koju ćete napisati na ćirilici jer šteta je da se izgubi“, savetovao je Brazilac mlade u Srbiji.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi