U oglasima nude zabranjene afričke puževe za samo 500 dinara: Prenose crve opasne po ljude, a za poljoprivredu su katastrofa! (FOTO)

U stanu Subotičanke osumnjičene da je držala, a potom iz stana pustila mladunče lava, koje je pronađeno na periferiji Subotice, a kasnije uginulo uprkos naporima veterinara zoo-vrt "Palić", policija je pronašla i 18 afričkih albino džinovskih puževa, koji su joj oduzeti i smešteni u zoološki vrt na Paliću. 

Uprkos oštroj osudi javnosti zbog držanja divljih vrsta kao "kućnih ljubimaca", budući da je na primeru male lavice više nego jasno koliko je to pogubno, u oglasima se i dalje nude na prodaju veliki afrički puževi, koji, inače, spadaju u invanzivne vrste, među najštetnije puževe na svetu, i predstavljaju potencijalnu pretnju po ljudsko zdravlje. Zahvaljujući dimenzijama od 30×15 centimetara, spadaju u najveće kopnene puževe na planeti.

24sedam/Ivan Mitić/Profimedia

Američki stručnjaci upozoravali su svojevremeno da su ovi puževi opasni i po ljudsko zdravlje.  Inače, oni jedu najmanje 500 različitih vrsta biljaka, što ih čini pretnjom po poljoprivredne i prirodne resurse. Jedan jedini džinovski afrički puž može da položi i do 2.000 jaja godišnje, upozoravaju biolozi. Često su nosioci plućnih crva, koji, ako ih u sebe unesu ljudi, mogu da izazovu meningitis. 

Sve ovo i jeste razlog što u praksi nije dozvoljeno, odnosno nije poželjno njihovo držanje kao kućnih ljubimaca, posebno zbog činjenice što bi, ako bi bili pušteni u prirodu, mogli da pričine veliku štetu.

Kristijan Ovari, biolog beogradskog zoo-vrta, napominje da ovi puževi, iako se smatraju invanzivnim, ne bi možda bili toliko štetni na našim prostorima kao što je to slučaj u tropskim predelima, ali ističe da je najveći problem, zapravo, neodgovorno vlasništvo.

TV Pink Printscreen

- Postoje pravilnici koji regulišu ovu oblast, i spram Zakona o dobrobiti životinja propisuju koje vrste i na koji način smeju i mogu da se poseduju, kao i koje vrste ne smeju, mada smatram da je vreme za nov pravilnik koji bi trebalo da uredi Zavod za zaštitu prirode, jer se oni staraju o divljini. Na kraju krajeva, uvek je problem u (ne)odgovornim vlasnicima, a ne vrstama - naglašava Ovari.

Napominje da su ljudi skloni tome da kupe životinju za kućnog ljubimca a da o njoj ne razmišljaju kao o živom biću, već im se to čini kao "dobra ideja", i onda nastaje problem.

- Na primer, dešava se da nam ljudi donesu odrasle crvenouhe kornjače. Kada ih kupe, one su za njih samo slatke male kornjače, dužine oko pet centimetara, i čine im se kao odlična ideja za kućnog ljubimca. Ne kažu im prodavci, niti se ti vlasnici dovoljno raspitaju, da te male slatke kornjače narastu do 30 centimetara u prečniku i da su potrebni izuzetno zahtevni uslovi za njihovo držanje. Kada to shvate, onda ih nama donesu da nastavimo brigu o njima. A ova vrsta je inače zabranjena, jer bi bila štetna po naše domaće vrste - kaže Ovari.

Profimedia

Ističe da su i papagaji, koji su česti ljubimci i nisu zabranjeni, žrtve neodgovornih vlasnika.

- Papagaji su inteligentne životinje, emotivno se vezuju za vlasnika i očekuju pažnju jer su druželjubivi, oni u prirodi uvek žive u zajednicama. Ako mu ne poklanjate dovoljno pažnje, on vas doziva kreštanjem, a to vlasnika, na primer, nervira i onda pokriva kavez. To papagaje emotivno izmuči, izgube perje i uginu zapravo od tuge. U toj plejadi "omiljenih", tj. popularnih kućnih ljubimaca, jesu i patuljasti ježevi, koji na prvi pogled jesu slatki, ali hoće da grizu, smrde, pa ih ljudi onda puštaju u prirodu. Dakle, nije rešenje u tome samo zabraniti ili dozvoliti, problem je što se ljudi ne informišu dovoljno, jer nije lako postati "roditelj" jednom živom biću, odnosno njegov odgovorni vlasnik. Ne smemo se igrati njihovim sudbinama jer su posledice obično pogubne. Zato moramo da lečimo uzrok, i verujem da je od kaznene politike, koja je nesumnjivo neophodna, potrebnija edukacija ljudi - zaključuje Ovari. 

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi