U Srbiji svakog dana 140 ljudi umre od bolesti srca: Evo kako da izbegnemo srčani udar, ovo je 6 načina da zaštitimo srce!

Povodom međunarodnog Dana srca, koji se obeležava 29. septembra, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u Beogradu objavio je svetske i domaće rezultate istraživanja kardiovaskularnih bolesti (KVB). Ovi rezultati su prilično alarmantni i govore da su ove bolesti i dalje vodeći uzrok umiranja, obolevanja i nesposobnosti

Od bolesti sistema krvotoka umrlo je 20 miliona ljudi širom sveta, a na to upozorava doktorka Nataša Mickovski Katalina iz Odeljenja za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje "DR Milan Jovanović Batut".

Freepik

- Kardiovaskularne bolesti i njihovi faktori rizika (nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, pušenje itd.) su vodeći javnozdravstveni problem u svetu. Najučestalije su među nezaraznim bolestima i vodeći su uzrok umiranja, obolevanja i nesposobnosti - kaže dr Mickovski Katalina.

Globalno opterećenje bolesti srca i krvnih sudova poraslo je sa 12,2 posto na 15,5 u peridou od 2001 do 2019. godine.

U zemljama Evrope se smanjilo sa 26,3 na 23,9 posto.

- U Srbiji, u istom periodu, opterećenje bolestima srca i krvnih sudova zabeležilo je porast sa 31,9 na 32,4 odsto - ističe Mickovski Katalina. U 2022, od bolesti sistema krvotoka umrlo je oko 20 miliona osoba širom sveta, to čini 31 odsto umrlih u strukturi svih uzroka smrti - ističe dr Mickovski Katalina.

U Srbiji svaka peta umrla osoba od KVB nije doživela 70.godinu

U Srbiji, tokom 2022, svaka peta umrla osoba od KVB nije doživela 70. godinu, a svaka deveta nije doživela 65.

Profimedia

- Učešće umrlih od KVB u strukturi svih uzroka smrti među zemljama se razlikuje. Generalno je u svetu prisutan istočno-zapadni gradijent, sa višim učešćem KVB u strukturi svih uzroka smrti. Preko 75% svih smrtnih ishoda od KVB evidentira se u srednje i nisko razvijenim zemljama - napominje kardiolog.

Svakog dana srčani udar doživele su u proseku 42 osobe

Tokom 2022. godine, u proseku svakog dana srčani udar doživele su 42 osobe,odnosno 26 muškaraca i 16 žena. Iste godine od srčanog udara je dnevno umiralo 12 osoba (7 muškaraca i 5 žena). Pre 70-te godine života umlo je skoro 40%, a pre 65-te godine života 23% obolelih od srčanog udara.

Srčani udar jedan je od najčešćih uzroka smrti u razvijenim zemljama sveta. Ovo je najgori ishod i mnoge bolesti srca, mogu se sprečiti na nekoliko najjednostavnijih načina.

Nekoliko dobrih navika mogu za jednu trećinu sprečiti srčani udar i pomoći da se izbegne demencija.

1. Fizička aktivnost i zdrava ishrana

Fizička aktivnost ima višestruke koristi za fizičko i psihičko zdravlje čoveka. Stručnjaci preporučuju na nedeljnom nivou, oko 150 minuta umerene ili 75 jače fizičke aktivnosti.

Pixabay/Dominic Winkel

Zdrava izbalansirana uz izbegavanje prerađenih namirnica, loših masti i šećera može biti najbolji saveznik srca. Preporučuje se mediteranski način ishrane zasnovan na upotrebi povrća, morske ribe, voća, navodi se na Telegrafovom sajtu, Eklinika.

2. Izbegavanje duvanskog dima

Sastojci kojima obiluje nikotin mogu u velikoj meri u lošem smeru uticati na celokupno zdravlje. Nikotin povećava periferni otpor u krvnim sudovima i tako dovodi do porasta krvnog pritiska. Smatra se i da povećava broj otkucaja srca. Katrani su kancerogene materije, tvrdi se da je oko oko 30 odsto svih malignih tumora uzrokovano pušenjem.

Freepik

3. Održavanje normalne telesne težine

Iako mnoga istraživanja navode indeks telesne mase (BMI) 18,5 do 25 kao najpoželjniji kada je u pitanju zdrava telesna težina i zdravlje, smatra se da on ipak nije do kraja jasan pokazatelj kada je u pitanju zdravlje srca. Veruje se da je bolji način procene merenje obima struka.

Pexels

Smatra se da masne naslage u predelu trbuha, čak i ako ih nema na drugim delovima tela, povećavaju rizik od srčanog udara. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, rizik od kardiovaskularnih bolesti veći je kod muškaraca čiji je obim struka iznad 94 centimetra i kod žena sa obimom struka iznad 80 centimetara.

4. Krvni pritisak

Visok krvni pritisak ili hipertenzija jedan je od najčešćih faktora rizika. Visok krvni pritisak oštećuje krvne sudove srca, mozga, bubrega. Skoro kod jedne polovine pacijenata koji su imali infarkt srca i kod dve trećine obolelih od šloga krvni pritisak bio je viši od 160/95 mm Hg.

Pixabay

Dugogodišnja nelečena hipertenzija najčešći je krivac i za kongestivnu srčanu slabost. Poseban problem je i činjenica da kod velikog broja pacijenata hipertenzija nije regulisana. Idealne vrednosti krvnog pritiska su 120/80 mm Hg.

5. Masnoće u krvi

Masna, „voštana“ supstanca, bez koje organizam ne bi mogao da funkcioniše je holesterol. Svaka ćelija ljudskog tela sadrži i masnoće. Kao i svi lipidi holesterol je nerastvorljiv u vodi, pa se u krv transportuje vežući se za proteine i gradeći lipoproteine, koji su podeljeni prema gustini na lipoproteine vrlo male gustine ili VLDL (Very Low Density Lipoprotein), lipoproteini male gustine  LDL ( Low Density Lipoprotein) i velike gustine  HDL (High Density Lipoprotein).

Rasponi LDL ili lošeg holesterola optimalne su ako su manje od 100 mg/dL, dok su veoma visoke od 190 mg/dL i više. Stručnjaci navode da su sve ove brojke opšte smernice. Nivo HDL ili dobrog holesterola trebalo bi da iznosi više od 40 mg/dL. HDL masnoće smanjuju rizik od srčanih bolesti, nivo od 60 mg/dL ili više se smatra dobrom zaštitom.

6. Dijabetes i kardiovaskularne bolesti

Osobe obolele od dijabetesa su u povišenom riziku da se razbole i od neke kardiovaskularne bolesti. Imaju povećane šanse da dobiju moždani udar ili srčano oboljenje. Povišene vrednosti šećera u krvi toksično utiču na srčani mišić. Moguća je i pojava dijabetične kardiomiopatije koja uzrokuje srčanu slabost.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi