U Srbiji ima 70.000 ljudi sa hroničnim reumatizmom i još toliko sa bolestima vezivnog tkiva: Sve više mladih odlazi kod reumatologa

U Srbiji trenutno boluje oko 70.000 ljudi od različitih vrsta artritisa, poput hroničnog, reumatidnog i sličnih. A na taj broj treba dodati još toliko pacijenata sa sistemskim bolestima vezivnog tkiva.

Reumatolog dr Predrag Ostojić iz Instituta za reumatologiju kaže za 24sedam da postoje tri velike grupe reumatskih bolesti.

- U najvećoj su pacijenti koji imaju degerativni reumatizam, odnosno artroze. Ono što propada u zglobu jeste hrskavica, koja oblaže zglobne površine. Ona je amortizer u našim zglobovima i tokom života i starenja polako se haba. Kada je nema, kost udara u kost i pacijente bole zglobovi - objašnjava dr Ostojić. 

Sem ove grupe, postoje i pacijenti sa zapaljenjem zglobova. 

- Imate pacijente sa zapaljenjem zglobova, i to su najteži pacijenti. To zapaljenje s vremenom vodi do ozbiljnog oštećenja zglobova, deformiteta i smanjenja funkcijskih sposobnosti, pa i invaliditeta. Na sreću, takih pacijenata ima najmanje, ali je najvažnije da ih pravovremeno prepoznamo i lečimo - dodaje on.

Treća grupa su oni koji imaju vanzglobni reumatizam. 

- U toj grupi su pacijenti koji se žale na bol u zglobovima, ali je on lociran u nekim vanzglobnim strukturama poput tetiva i mišića. Obično ta oboljenja nastaju kao posledica preopterećenja. Dolazi do upale tetiva, i dok se ona ne smiri traju bolovi, koji posle prođu. Oni su najčešći oblici akutnog reumatizma - dodaje on.

Sve više pacijenata

Doktor objašnjava da su danas reumatske bolesti veoma učestale i da se povećava broj pacijenata.

- Kada govorimo o zapaljenskim reumatskim bolestima, one nastaju kada ste više izloženi stresu. A uz to, naša populacija je sve starija. Samim tim imate sve veći broj osoba koje imaju taj degenerativni reumatizam i kod kojih je tokom starenja došlo do propadanja zglobova - objašnjava on.

Milena Anđela

Dr Ostojić kaže da u Srbiji ima oko 70.000 ljudi koji imaju različite oblike hroničnog reumatizma, a treba dodati još toliko pacijenata sa sistemskim bolestima vezivnog tkiva.

- Mnogo više, možda i oko milion pacijenata, naći ćete sa različitim oblicima degenerativnog reumatizma u različitom stadijumu. To je normalan rezultat starenja, koji dovodi do narušavanja kvaliteta života pacijenata i zahteva fizikalnu terapiju, kao i lečenje različitim analgeticima - objašnjava reumatolog.

Kaže da ako se veoma naruši funkcija zgloba, onda kod tih pacijenata dolazi do operativnog lečenja, poput ugradnje veštačkog kuka ili kolena.

Dr Ostojić upozorava da što ranije počne bolest, pacijent će ranije imati potrebu da se operativno leči.

- I zbog toga je važno da osobe budu fizički aktivne i da što manje opterećuju zglobove. A opterećenje može da bude zbog prekomerne težine ili neke fizičke aktivnosti. Recimo, fudbaleri imaju često ubrzanu artrozu kolena. Odbojkaši zbog skakanja i opterećivanja skočnih zglobova imaju probleme kako sa artrozom, tako i sa vanzglobnim reumatizmom i slično - kaže doktor.

Profimedia

 

Dr Ostojić dodaje da je primetno da sve više mladih pacijenata dolazi zbog problema sa reumatizmom, a naročito zbog mnogo sedenja.

- Kada mlada osoba dugo sedi pred kompjuterom, ona će ranije imati vanzglobne reumatizme. Ako je zabole leđa ili vratni deo kičme, to su sve vanzglobne strukture. Zglobovi najčešće propadaju usled prekomernog opterećenja - objašnjava doktor.

Moderne terapije nedovoljno ispitane

Iako hrskavica, naročito na kolenima, brzo propada i ume da pravi velike probleme, dr Ostojić kaže da trenutno postoje samo različiti pokušaji usporavanja njenog propadanja.

- Postoje lekovi koji se zovu hondroprotektori. Njih osoba pije da bi pokušala da popravi samo propadanje hrskavice. To su lekovi na bazi glukozaminsulfata, kolagena... Sve su to pomoćna lekovita sredstva, što znači da nisu prošla adekvatna klinička ispitivanja i da za njih nema dovoljno kliničkih dokaza da su zaista efikasna. Postoji i mogućnost da se direktno u zglobove ubrizga hijaluronska kiselina. To je kao neko ulje koje služi za podmazivanje samih zglobova. Ono omogućava da u nekom periodu, najčešće tokom godinu dana, pokreti budu manje bolni i bez značajnijeg trenja. I onda se svake godine te injekcije ponovo daju - objašnjava doktor.

Dodaje da postoje i pokušaji da se sopstvenim ćelijama na neki način uspori propadanje ili čak regeneriše sama hrskavica.

- Ali tek smo na početku i vreme će da pokaže da li te nove metode mogu da daju rezultate. Ono što je najvažnije jeste da osoba bude fizički aktivna, da jača muskulaturu, jer će svojim mišićima da smanji opterećenje zgloba, a oni će da budu ti koji će da preuzmu pritisak i samu težinu. Naši zglobovi, nažalost, predviđeni su da traju pedesetak godina, ali savremena medicina nam je omogućila da živimo duže i zato imamo priču o degenerativnom reumatizmu, osteroporozi i aterosklerozi. To su sve oboljenja koja idu sa starenjem - objasnio je dr Ostojić.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi