Čuvari od lopova zaplene 25 kilometara mreže godišnje, a samo u jednoj našli tonu i po ribe: Lopov plati kaznu 200.000 pa se vrati da krade

Ribokradice svake godine ojade srpske reke i jezera za desetine tona ribe, a uprkos naporima ribočuvarskih službi, sami ribočuvari smatraju da blage kazne i apsurdnosti u zakonu čine ovu krađu veoma isplativom.

Ljubomir Pejčić, stručno lice Ribolovačkog saveza Vojvodine, kaže za 24sedam da su ribokradice posebno aktivni u periodima postova odnosno pred vaskršnji post i oko Svetog Nikole.

- Uvek je s proleća intezivno pred Vaskrs kada je post. Tada im je i najzgodnije da kradu pošto se riba mresti, pa je manje oprezna i ide u plitke delove i razlive. Drugi pik u toku godine kada se najviše krade i ilegalno prodaje riba jeste pred Svetog Nikolu. To su dva najproblematičnija perioda - objašnjava Pejčić.

On dodaje da se dva do tri puta uveća broj zaplenjenih alata i čamaca, nego u ostalom delu godine a to važi za čitavu Srbiju. 

- Znamo već šta nas očekuje tako da se pripremimo da intezivnije radimo u tom periodu da bi pokrili što više terena. Pogotovo ako se izliju reke, onda još veću površinu moramo da pazimo i čuvamo - dodaje on.

Ribokradice imaju širok dijapazon alata koje koriste za krađu.

- Krade se pomoću mreža, ali postavljaju i druge alate. Tu su bubnjevi, senkeri, neke vrste samolovnih alata a dešava se i da pomoću struje izlovljavaju ribu. U ovom periodu kada šaran počinje da se mresti dešava se da ribokradice poklapaju ribu sa košarama jer je ona u jako plitkoj vodi i neoprezna je - objašnjava Pejčić.

U jednoj mreži tona i po ribe

Pejčić dodaje da se svake godine nelegalno izlove tone ribe, a koliko samo jedna ekipa ribokradica može da napravi problem govori i situacija koju je jedan njihov kolega nedavno imao.

- Imali smo pre mesec dana situaciju da je kolega na jednoj akumulaciji koju čuvamo zatekao 600-700 metara mreže. Čitavu noć je vadio i vraćao u vodu, a njegova procena je da je izvadio oko tonu i po ribe - objašnjava Pejčić.

Profimedia

Mreže je postavila ekipa ribokradica, a čak su se u jednom momentu i pojavili.

- Pojavili su se kada su hteli da pokupe mreže pa su i napale kolegu, ali na svu sreću prošao je bez nekih ozbiljnijih posledica. Inače, ribokradice najčešće beže i sklanjaju se ali svake godine imamo nekoliko situacija gde imamo napade na ribočuvare. Dosta puta se preti ribočuvarima i vređaju se, a uglavnom većina njih se sklanja. Ipak, postoje pojedinci koji su vrlo agresivni i na sve su spremni - objašnjava Pejčić.

Iako ribočuvari imaju status službenog lica, nemaju pravo primene sile, pa u ovakvim situacijama jedino mogu da pozovu policiju.

Naravno, do dolaska policije ribokradice mogu da pobegnu ali Pejčić kaže da ih policija uglavnom uhvati.

Objašnjava da su kazne za ribokrađu od 5.000 do 150.000 dinara, ali da u praksi sudije obično određuju niže kazne.

- Negde od 5.000 do 10-15 hiljada po prekršaju - dodaje on.

Apsurdnost zakona

Međutim, u samom zakonu postoji apsurd jer se može desiti da neko ko je uhvatio tonu ribe plati istu kaznu kao neko kod koga je nađeno svega par riba.

- Nažalost, zakon to ne razlikuje i sve zavisi od procene sudija. Ako je sudija malo upućeniji, onda će ga kazniti većom kaznom. Ali često se desi da ribolovac sa štapovima koji nije imao dozvolu i neko koga ste uhvatili sa mrežom plate sličnu kaznu. Što nije ni fer, a i nema smisla - kaže on.

- To i jeste problem što se tim lopovima često isplati da ostanu bez velikog broja alata i s vremena na vreme budu uhvaćeni jer mogu da to nadoknade. Čak imamo slučajeve da su se vratili krađi ribokradice koji su bili osuđeni ozbiljnim kaznama od preko 200.000 dinara, plus im je zaplenjen skup čamac i motor! Znači da im se isplati - objasnio je on.

Pejčić dodaje da kada se vrše redovne provere broj ribokradica opadne ali uvek jedan broj njih su uporni i nastavljaju sa krađom. 

Ono što je porazno jeste da, bez obzira na štetu koju prave, ribokradice retko odlaze u zatvor.

- Bio je nedavno slučaj da su kućni pritvor dobile ribokradice koje su uhvaćene u ribolovu pomoću električnih aparata. Ali mnogo teže se dokazuju krivična dela na sudu - kaže on i dodaje da obično prođu sa prekršajem.

24sedam/Nenad Vujanović

Inače, ribokradice imaju i razrađene kanale prodaje tako da ne čekaju mnogo na zaradu.

- Najveći broj ribe završi po restoranima jer je tu jako slaba kontrola. Ili oni prodaju direktno, na pijaci ili vanpijačno. Često iz kola ljudi prodaju. Jedan od uzroka problema ribokrađe je što se jako lako plasira ukradena riba bez nekih posledica - objašnjava on.

Pejčić kaže da je njihova služba prošle godine na teritoriji Vojvodine pisala stotinak zapisnika o prekršaju.

- Od toga su otprilike dve trećine ribolovci, a trećina ostali. Problem sa mrežarošima je to što njih najčešće ne uhvatimo na delu. Nekoliko puta godišnje uspemo da uhvatimo nekoga na delu u tim težim oblicima ribokrađe. Oni su jako vešti u tome. Ako je samo jedna mreža u pitanju, oni je za par minuta postave i sklanjaju se sa lica mesta. I isto tako su vrlo oprezni, prate da li se mi krećemo tako da ih nije baš lako uhvatiti - kaže Pejčić.

Međutim, ono što ribočuvarske službe mogu jeste da uništavaju mreže i ostale alate ribokradicama.

- Svake godine nađemo u proseku između 15 i 25 kilometara mreže! Isto tako na stotine drugih alata poput senkera, bubnjeva i slično. Svake godine uhvatimo i nekog sa strujom da lovi ribu - objasnio je Pejčić. 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi