Da li lekarima koji su zbrinjavali pacijente tokom korone preti posttraumatski stresni sindrom? Uticaj pandemije na mentalno zdravlje Srba (2. nastavak)

Pandemija koronavirusa pokorila je svet. Podmukli virus, osim što je ubijao ljude, kod mnogih je ostavio i teške mentalne posledice. Strah i anksioznost uselili su se među stanovništvo.

Preporučena ponašanja u borbi protiv kovida-19, kao što je socijalna distanca, učinila su da se ljudi osete usamljenima, što je kod mnogih dovelo i do depresije.

Osim brige da se ne zaraze koronavirusom, globalna pandemija izazvala je u ljudima strah zbog zdravlja bližnjih, ekonomske probleme, gubitak posla.

Svi ovi problemi neminovno su rezultirali poremećajima u spavanju i ishrani, isto tako i u koncentraciji, pogoršali su hronične bolesti i samim tim opšte mentalno zdravlje.

Naravno, nije na sve podjednako delovao stres zbog širenja koronavirusa. Ugrožene kategorije su bile najviše pogođene, kao što su hronični bolesnici i stari. Tu su i zdravstveni radnici, koji su podneli najveći teret.

Iskustva iz ranijih pandemija govore u prilog tome da, čim opasnost prođe, da se ljudi vraćaju uobičajenim načinima života. Iako je to donekle dobro, bilo bi bolje da se neke loše navike od pre pandemije iskorene i usvoje one dobre, kao što su: obavezno pranje ruku, nošenje maski kada smo bolesni, izostajanje sa posla ili iz škole da ne bismo zarazili druge, izbegavanje rukovanja, grljenja i ljubljenja u vreme sezonskih respiratornih infekcija, povećana (ne i preterana) higijena, pogotovo na javnim mestima, ali i na poslu i kod kuće.

-Ljudi koji dožive teže psihičke posledice, a ponekada i promene jesu uglavnom oni, koji su imali neposredna teška iskustva ili lično sa bolešću, ili im je nastradao neko (ili više) bliskih i dragih, pogotovo ako nisu mogli da dobiju pomoć ili olakšanje muka. Tu su i zdravstveni radnici koji su bili direktno, svakodnevno, u iscrpljujućim smenama u teškim uslovima uključeni u lečenje teško obolelih, koji su im često i pored svega preduzetog umirali “na rukama” tako da su pored umora, stresa, iscrpljenosti i jako teških uslova osećali i potpunu bespomoćnost i neizvesnost u borbi za svaki život. I tako mesecima, iz dana u dan, u nekim slučajevima bez mogućnosti zamene. Takvi događaji i okolnosti su često uzrok u najmanju ruku sindroma izgaranja. Ukoliko se ne pomogne prvo logistički da se osoblje od ovoga zaštiti, odmori i podrži na sve potrebne načine, pa i psihološki, može dovesti i do postraumatskog stresnog poremećaja, a kod pojedinih osoba sa ovim poremećejem, ukoliko se on na vreme ne prepozna i ne leči dovodi i do trajnih promena ličnosti, kaže za 24sedam dr Aleksandra Bubera, lekar specijalista psihijatrije i psihoterapeut.

Sindrom izgaranja

Dr sci med. Ana Munjiza, specijalista psihijatrije, za “24sedam” ističe da je uticaj pandemije kako telesno tako i neurološki i psihički, neizvestan, te se neke od posledica po zdravlje tek sada sagledavaju.

-Kada je u pitanju psihičko zdravlje u našoj sredini određen broj pacijenata je razvio mentalne tegobe kao direktnu posledicu razvoja kovida-19, dok je sa druge strane nekolicina osoba razvila mentalne tegobe usled indirektnih posledica pandemije – a u vezi sa merama zaštite, izolacije i socijalne distance. Ne postoji jasna statistika još na nivou zemlje – kako je pandemija još u toku, ali je svakako prepoznata potreba za zbrinjavanjem ove populacije, napominje dr Munjiza.

Strah, briga i očaj stvaraju se usled nemoći. Sa neizvesnošću i pod okolnostima gde mnogi umiru, stvaraju se strah, briga i očaj usled nemoći.

-Suočeni sa aktuelnom pretnjom po zdravlje, ljudi razvijaju ponašanje izbegavanja pre svega osoba sa respiratornim tegobama i strogo poštuju striktne socijalne norme distanciranja što, takođe, uslovljava pojavu stresa. Sve veći broj osoba globalno razvija strepnju usled posledica pandemije po svetsku ekonomiju, dok su se mnogi našli i u nezavidnoj situaciji gubitka posla usled čega su mnoge porodice u egzistencijalnim problemima i strahovima. Neke od ovih teskoba će prestanak pandemije lako razrešiti. Sa druge strane postoji nekolicina osoba kod kojih je trajanje tegoba neizvesno: osobe koje su razvile mentalne tegobe kao posledica preležane bolesti kovid-19 ili su tokom pandemije razvili ozbiljnije kliničke slike koje zahtevaju dugotrajnije pružanje psihijatrijske pomoći sa direktnom ili indirektnom vezom sa virusom, objašnjava sagovornica.

Preliminarna istraživanja na online uzorku ukazuju na porast anksioznosti, neraspoloženja i ogorčenosti uz povišenu senzitivnost, a istovremeno opada zadovoljstvo kvalitetom života. Istraživanje u Kini na uzorku od 52.730 ispitanika pokazuje da je skoro 35 odsto ispitanika imalo značajan psihološki stres, te da su anksiozni poremećaji, prvenstveno panični poremećaj, i depresija u porastu.

-Kao dodatni faktori rizika koji doprinose porastu ovih oboljenja u opštoj populaciji se navode ženski pol, niži socio-ekonomski status, interpersonalni konflikti, učestalo korišćenje društevnih mreža kao i nizak nivo socijalne podrške. Iako se za posebno vulnerabilne grupe izdvajaju deca, trudnice i starije osobe, u proteklom periodu su zdravstveni radnici bili u posebnom riziku usled dodatnog stresa, odgovornosti i rizika kojima su izoloženi. Neki podaci iz literature ukazuju da ubrzo nakon izbijanja pandemije svaka šesta osoba koja pruža zdravstvene usluge razvija značajne simptome stresa. Uzorak ispitanika koji su radili u bolnicama u Vuhanu sa pacijentima obolelim od težih formi kovid-19 govore da su u preko 50 odsto slučajeva razvili simptome depresije i preko 70 odsto njih je imalo značajne simptome stresa, navodi dr Munjiza.

Postavlja se i pitanje kako preporučene mere u borbi protiv pandemije, kao što su nošenje maski, socijalna distanca i druga propisana pravila utiču na ljude.

-Prilagođavanje novonastaloj situaciji zavisi od kapaciteta ljudi na adaptaciju. Svakako da neke osobe imaju manje kapacitete adaptacije i da njima poštovanje svih preporučenih mera stvara različite tegobe u većoj ili manjoj meri (pojačanu tenziju, strah, razdražljivost..). Adaptacija se ne odnosi samo na prihvatanje mera lične zaštite već i na prihvatanje informacija i saznanja o pandemiji koje ne zavise od nas – te stoga često čujemo kako ljudi imaju svoje teorije kojima objašnjavaju novonastalu situaciju. Vreme potrebno za prihvatanje i spoznaju svih promena u funkcionisanju je individualno, ali svakako da zdrava i zrela osoba može da funkcioniše privremeno u skladu sa aktuelnim preporukama, objašnjava dr Munjiza.

Strah se, ipak, prirodno javlja u situacijama neizvesnosti kakva je pandemija kovid-19 i ima zaštitnu ulogu da čoveka pripremi na potencijalnu opasnost, ali kada strah dobije patološke karakteristike i traje prekomerno, ostavlja posledice kako po mentalno tako i po telesno zdravlje.

-Dugotrajni strahovi i stres visokog intenziteta mogu biti povezani sa različitim kardiovaskulranim bolestima, potom oslabljenim imunim sistemom, narušenom regulacijom nivoa šećera u krvi… Stoga je važno raditi na prevenciji, adekvatno pripremiti ljude da je ovo “bitka koja traje” te raditi na blagovremenoj informisanosti o posledicama pandemije, ali i o mogućnostima redukcije stresa koji su njome izazvani. Na sajtu Instituta za mentalno zdravlje postoje tekstovi podrške mentalnom zdravlju u uslovima pandemije uz smernice o tehnikama i mogućnostima redukcijama strepnje i stresa, a istaknuti su i brojevi telefona za psihosocijalnu podršku stručnjaka a u vezi sa pandemijom, poručuje dr Munjiza za 24sedam.

-Većina građana se uspešno adaptirala na novonastale okolnosti i uspela da aktivira zdrave i vitalne potencijale ličnosti. Oni koji su senzitivnije i osetljivije strukture i koji bi inače u kriznim situacijama poput ove razvili neke od simptoma mentalnih smetnji, sigurno i sada sa teškoćama prolaze kroz ovu situaciju. Međutim, važno je istaći da u tome nisu sami, odnosno da je Ministarstvo zdravlja izradilo kompletnu strategiju zaštite mentalnog zdravlja u okolnostima epidemije kovid-19, koja se već uveliko sprovodi i ima značajne rezultate. Ukoliko ne možete sami da se izborite sa neprijatnim unutrašnjim stanjima potražite pomoć profesionalaca iz domena mentalnog zfdravlja, koja je dostupna 24 sata, sedam dana u nedelji, bilo obraćanjem našoj Urgentnoj službi, ambulanti ili pozivom Nacionalne linije za pružanje psihosocijalne pomoći na broj 0800-309309, poručuje u razgovoru za “24sedam” dr Ivana Stašević Karličić, v.d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi