Nakon dve godine od preležane korone ove dijagnoze su sve učestalije: Ni deca nisu pošteđena!

Iako mislimo da korona polako odlazi iz naših života i sve manje je glavna tema doktora i javnosti, izgleda da određene posledice opakog virusa tek sada počinju da se vide, a o čemu svedoči sve više slučajeva ljudi sa problematičnim zdravstvenim dijagnozama dve godine nakon preležanog virusa, pokazuje nova studija.

Tako prema istraživanju univerziteta u Oksfordu, u grupi ljudi koji su imali kovid-19, posle dve godine bilo je više novih slujačeva i dijagnoza koje ukazuju na oštećenje mozga i mentalnog zdravlja, te da su sada ove dijagnoze češće nakon korone, nego posle drugih respiratornih bolesti.

Dijagnoze koje se javljaju dve godine nakon korone razlikuju se u odnosu na godine ljudi, pa su tako, a prema pomenutom istraživanju, kod odraslih strarijih od 65 godina najčešće demencije, moždani udari i magle, kod onih između 18-64 godine moždane magle, dok su kod majmlađih, odnosno, dece najprisutnije epilepsije i psihotični poremećaji.

Sve učestaliji demencija i šlogovi

Kako je objasnio profesor Pol Harison, koji je i bio vodeći autor studije sa odeljenja psihijatrije na Oksfordu, zabrinjavajuće je da su neki poremećaji, poput demencije i šlogova sve učestaliji posle kovida.

- Čak i dve godine kasnije, ove dijagnoze su sve prisutnije kod onih koji su preležali kovid, dok su dobre vesti da su depresija i anksioznost posle kovida "kratkog veka" i one nisu zapažene kod dece - objašnjava profesor Harison.

Tako prema istraživanju univerziteta u Oksfordu, u grupi ljudi koji su imali kovid-19, posle dve godine bilo je više novih slujačeva i dijagnoza koje ukazuju na oštećenje mozga i mentalnog zdravlja, te da su sada ove dijagnoze češće nakon korone, nego posle drugih respiratornih bolesti.

Dijagnoze koje se javljaju dve godine nakon korone razlikuju se u odnosu na godine ljudi, pa su tako, a prema pomenutom istraživanju, kod odraslih strarijih od 65 godina najčešće demencije, moždani udari i magle, kod onih između 18-64 godine moždane magle, dok su kod majmlađih, odnosno, dece najprisutnije epilepsije i psihotični poremećaji.

Mana istraživanja

Iako studija pokazuje koje su to dijagnoze koje se najčešće javljaju dve godine nakon preležanog virusa, ona ima i svojih mana, odnosno, ograničenja - ne pokazuje kako tačno kovid-19 može da izazove poremećaje mozga i mentalnog zdravlja, te kako do njih dolazi. Ipak, neki stručnjaci, sa druge strane, smatraju kako se čak i to može uvrditi i objasniti razvojem mikro ugrušaka u krvi.

U vezi sa tim, doktor Džonatan Rodžers i profesor Glin Luis sa univerzitetskog koledža u Londonu, a koji nisu bili uključeni u pomenuta istraživanja, navode kako je urađena studija istakla određene "kliničke karakteristike koje posebno zaslužuju dalje istraživanje".

S druge strane, redovni profesor u penziji Pol Garner, objašnjava kako je tačno da je pandemija uticala i promenila živote ljudi na mnoge različite načine, ali da je u ovom konkretnom slučaju mali porast broja slučajeva demencije i psihoze verovatno povezan sa društvenim preokretima i distopijom u kojoj trenutno živimo, a da nije, kako studija tvrdi, direktan efekat virusa.

"Nisu svi u podjednakom riziku"

Koliko pomenuta studija pije vodu, govorio epidemiolog Tomislav Radulović, te istakao kako korona ne ostavlja iste posledice kod svih, kao i da su pomenute dijagnoze koje istraživanje navodi najčešće kod starijih osoba ili onih koji već imaju pridružene bolesti.

- Ne verujem da iko može da kaže kako korona tačno dovodi do ovih dijagnoza koje su istraživači naveli u studiji. Jeste da korona ostavlja posledice, kod nekoga neurološke, kod nekog na srcu. Nisu svi u riziku da će to doživeti. Međutim, ono što se pokazalo kao tačno jeste da starije osobe i osobe sa pridruženim oboljenjima mogu češće da imaju nezgodnije dijagnoze. Na primer, starije osobe već imaju neku vrstu demencije, a sa koronom ta demencija se pogoršava. Ipak, treba naglasiti da nisu svi u podjednakom riziku - naglašava epidemiolog.

Ovom prilikom epidemiolog se osvrnuo i na navode urađene studije kako su, a kao posledica preležane korone, kod najmlađih sve češće epilepsije, te objasnio takvu konstataciju.

- Globalno, deca jako retko oboljevaju. Ona nemaju pridružene bolesti. Epilepsija je vezana za poremećaj moždanog sistema, ali meni nije poznato da posle korone dobijaju istu. Malo verujem u takvu jednu studiju, i to ne mogu da tvrdim. U tom slučaju su potrebna velika istraživanja u kojima treba obuhvatiti veliki broj dece. Smatram da je za bilo kakve studije o koroni još uvek jako rano. Treba da prođe, po mom mišljenju, još par godina kako bi se uradila istraživanja koja su relevantna - navodi epidemiolog Radulović.

Pored gore navedenih dijagnoza, epidemiolog je istakao još jedan jako čest postkovid simptom.

- Veliki broj ljudi koji su preležali koronu doživljava izražen umor, osećaju utrnulost i ne mogu da se oporave mesecima - zaključuje epidemiolog Tomislav Radulović.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi