Nepokretne osobe u kovid "klopci"! Iako testiranje treba da im rade "kućne" službe domova zdravlja, neki domovi to ne rade!

U slučaju da nepokretna ili slabo pokretna osoba sumnja da ima kovid, prva adresa na koju bi trebalo da se javi je Službi kućnog lečenja, odnosno Domu zdravlja na opštini gde ima otvoren zdravstveni karton  - saznaje 24sedam u Hitnoj pomoći.

Međutim, ukoliko je kod nepokretne osobe nastupilo naglo akutno pogoršanje onda se zove Hitna pomoć. To važi za slučajeve da je pacijent vitalno ugrože. Ako ima visoku temperaturu, gubi svest, bunca, ima određene tegobe, a ne samo da se sumnja na kovid, onda dolazi Hitna pomoć.

Pixabay

Dakle, s obzirom na to da novi sojevi daju lakše kliničke slike, onda bi, ako je verovati Hitnoj pomoći, prva adresa trebalo da bude lokalni dom zdravlja.

Međutim, novinar 24sedam lično se uverio u Domu zdravlja Vračar da to u praksi ne funkcioniše na taj način. Naime, u kovid ambulanti gde se lečio pitao je doktorku kome da prijavi da mu je slabo pokretna majka možda zaražena kako bi neko izvršio testiranje. 

Odgovor doktorke je glasio da njihova služba kućnog lečenja ne ide kod pacijenata za koje se sumnja da su zaraženi već da se obrati Hitnoj pomoći ili Institutu za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut". U ambulanti su mu rekli da je "Batut" u prvim talasima korone bio zadužen za slabo pokretne i nepokretne osobe, ali nisu znali da li je on i dalje nadležan.

Kada je nazvao Hitnu pomoć, novinar je dobio gotovo identičan odgovor kao što je dobila i naša novinarka koja je sve ovo proveravala. 

Da stvar bude komplikovanija, u Hitnoj su nam napomenuli da ako se sumnja na kovid, onda se nepokretni pacijent vodi u kovid bolnicu u Batajnici, ali ga tamo neće primiti ako nema urađen test na koronu! Nadležni lekar će pre toga napisati uput za bolnicu i za sanitetski prevoz i onda bi trebalo da dođe transportna ekipa koja pacijenta vozi do Batajnice.

Upitali smo gde će u tom slučaju biti testiran pacijent.

- To morate da vidite sa domovima zdravlja. U početku je to bilo teško izvodljivo da se radi u kućnim uslovima jer je bris morao odmah da se nosi i rastvara dok se priprema. Ali to morate sa njima... - saznali smo u Hitnoj.

Povodom ove teme kontaktirali smo i sa Udruženjem osoba sa invaliditetom, gde su nam kazali da je kod nekih domova zdravlja problem u tome što nemaju prilazne rampe za osobe sa invaliditetom.

Pixabay

- U domovima zdravlja mora da postoji ulaz prilagođen osobama sa invaliditetom. Ako dom zdravlja nema prilaz za osobe sa invaliditetom, onda "kućno lečenje" mora da izađe na teren - rekli su iz ovog udruženja za 24sedam.

Takođe, kontaktirali smo i sa Institutom za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", gde nam nisu odgovorili na pitanje da li su oni zaduženi ili da li su bili zaduženi za testiranje nepokretnih osoba, nego su nam naveli kakve su mere prevencije kod nepokrenih ili slabo pokretnih osoba.

- Postupak prevencije širenje COVID-19 je isti kao i za pokretne osobe – preporučuje se izolacija, nošenje maske (po mogućstvu N95), održavanje distance kad god je moguće, provetravanje, dezinfekcija - kazali su.

- Način organizacije izolacije zavisi od uslova u domaćinstvu i broja članova porodice. Građani se za pružanje usluga lečenja i nege javljaju svom nadležnom lekaru, odnosno domu zdravlja u kom imaju karton - rekli su nam u "Batutu".

Na kraju se može zaključiti da je čitava ova situacija ostavljena domovima zdravlja na "milost i nemilost", a da se na Hitnu pomoć možete osloniti samo ako vam, kao nepokretnoj osobi, život bude ugrožen.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi