Svaki treći petogodišnjak ima profil na društvenoj mreži! Roditelji lažu da bi im otvorili profile, nemaju pojma u kakav problem se uvaljuju

Pomoćnica ministra za informisanje i medije Ministarstva kulture Slavica Trifunović izjavila je da evropska istraživanja pokazuju da trenutno 86 odsto mladih od devet do 17 godina koristi svakodnevno internet, a taj procenat raste, kao i da dnevno tu provedu tri-četiri sata, a preko vikenda između četiri i sedam.

- Iako znamo da većina platformi i društvenih medija zahteva da korisnici imaju 13 ili više godina, izveštaj je otkrio da je trećina roditelja dece od pet do sedam godina potvrdila da njihovo dete ima profil na mreži, a procenat raste na 60 odsto za decu od osam do 11 godina - rekla je Trifunovićeva.

Ovakvi rezultati ne čude, budući da su i zapažanja Ministarstva sa radionica koje sprovodi u preduniverzitetskim ustanovama od 2018. godine da većina dece mlađe od 13 godina ima svoj profil na najmanje jednoj aplikaciji, istakla je Trifunovićeva.

Prema njenim rečima, prevazilaženje ovih starosnih ograničenja nije težak izazov, pošto deca, a i roditelji, navode lažnu starost kada otvaraju nalog, a neka deca imaju i više naloga.

Pomoćnica ministra je navela da su negativni efekti sve duže vreme provedeno na internetu i promena ponašanja, a može doći i do ozbiljnih kognitivnih i emocionalnih posledica, kao što su problemi sa pažnjom, stres i aksioznost.

Pixabay

Školski psiholog Biljana Lajović rekla je za 24sedam da kada imate zabrinjavajući procenat i podatak da su deca mlađa od 13 godina otvorila profile na društvenim mrežama, gde postoji starosna granica ispod koje to nije moguće, to najčešće znači da su to učinila uz pomoć roditelja, pa su tako deca dobila osećaj da "laž nužno ne znači nešto loše".

- Sa moje tačke gledišta, to je jako loš postupak roditelja, u smislu vaspitanja dece i u sistemu razvijanja vrednosti. Čim roditelj zajedno sa detetom unese pogrešan podatak, u ovom slučaju godine, to znači da je dozvoljeno da se govori neistina onda kad to nekom odgovara - objašnjava ona.

Ističe da to kasnije može da se odrazi, a najčešće se to i desi, u nekim životnim situacijama i u odnosu na relaciji roditelj-dete.

- Kako će taj roditelj sutra, kada dete njemu nešto prećuti, da ga pita: "Zašto govoriš neistinu?" Dete će tada da se priseti i kaže: "Pa jesmo mi rekli Fejsbuku da ja imam 13 godina, kada sam imao devet, zašto bi sada bilo drugačije, kada mi sad ne odgovara da kažem istinu" - navela je naša sagovornica, i naglasila da je to izlaganje svog deteta na društvenim mrežama, kao da ste ga "ostavili na ulici samog u po noći".

Pixabay

Prema njenim rečima, roditelji često žive u zabludi da oni treba deci da omoguće sve ono što oni nisu mogli sebi da priušte i što im je neko branio.

- To je greška. Vaspitavanje se sastoji od postavljanja granica kroz dogovaranje o pravilima, kroz njihovo poštovanje, snošenje posledica, i sve to može i mora da se uradi dogovorom. Ako u jednom trenutku detetu kažete ovo može a u drugom mu to ne dozvolite, šaljete višeznačne poruke i tako sluđujete svoje dete. Ono onda ne zna šta je ispravno a šta ne, i sledeći put će da uradi bilo šta jer nije usvojilo odgovarajući sistem vrednosti. Vaspitavanje je niz ponavljanja - naglasila je Lajovićeva, i dodala da taj manji procenat roditelja u stvari zna da izdrži pritisak, da ne popusti i ne dozvoli detetu i što treba i što ne treba.

Školski psiholog objašnjava da sada postoji mnoštvo aplikacija pomoću kojih roditelj može da drži dete na oprezu, odnosno da kontroliše način na koji ono koristi telefon.

- Kao prvo, mogu se ograničiti sajtovi kojima se može pristupiti, zatim vreme koje dete provodi na internetu. Može da se proveri da li umesto da koristi telefon, na primer, za školu, to potroši na igrice - zaključila je ona.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi