Mrtvozornik otkrio najbizarnije situacije u poslu: Došao sam u kuću i pitao gde je pokojnik, a žena na vratima je rekla - Ja sam! (FOTO)

Mrtvozornici u Beogradu dnevno prevale po nekoliko kilometara kako bi stigli do svakog stana ili kuće sa čije adrese su dobili poziv. Njihov zadatak je da pregledaju telo i utvrde vreme i uzrok smrti, a potom da napišu potvrdu da je osoba preminula jer bez toga porodica ne može da sahrani pokojnika.

Srce sistema mrtvozornika u našoj prestonici čine lekari Doma zdravlja "Dr Milutin Ivković" na Paliluli, u okviru koje funkcioniše služba mrtvozorništva. Mrtvozornik i načelnik odeljenja Doma zdravlja na Paliluli dr Radula Dunjić, specijalista Opšte medicine, u razgovoru za 24sedam kaže da njihov radni dan počinje u sedam sati i traje do 19 časova, ali imaju i noćna dežurstva od 19 do sedam ujutru.

Kada dobiju poziv lekari ne znaju kakva bizarna situacija može ponekad da iz zadesi na terenu. Tako se dešava da je osoba za koju se sumnjalo da je umrla, zapravo doživela "šok" a da porodica o tome nije obavestila mrtvozorca. I onda dolazi do zabune. U praksi su ovakvi slučajevi retki, kaže dr Dunjić, i napominje da je posao mrtvozorca odgovoran, stresan i depresivan, te da ih poneka bizarna situacija nasmeje.

Dr Radula Dunjić, 24sedam/Katarina Mihajlović

Bizarni slučajevi

- Imali smo slučaj gde je jedna gospođa prijavila da joj je neko umro, a kasnije se ispostavilo da je prijavila samu sebe. Lekar je po pozivu došao na teren i izjavio joj saučešće, a potom upitao gde je pokojnik na šta mu je ona odgovorila: "Ja sam ". Doktor ju je zbunjeno upitao, kako je ona umrla osoba kada stoji ispred njega i priča sa njim, a gospođa je na to odgovorila: "Eto, rešila sam da umrem". Kasnije smo shvatili da su joj se deca spremala da idu u inostranstvo, pa je verovatno htela da skrene pažnju na sebe. Kada primamo poziv ne znamo da li je osoba stvarno preminula dok ne proverimo - objašnjava dr Dunjić.

On napominje da je bilo nekoliko situacija gde porodica na vreme ne otkaže poziv koji je uputila mrtvozorcima, a da osoba nije umrla, već su članovi porodice pogrešno procenili. Ukoliko dođe do toga da je porodica prethodno pozvala mrtvozorce, a ispostavi se da osoba nije umrla, neophodno je da se o tome ponovo obavesti mrtvozorac kako ne bi izlazio na teren.

- Kolega je primio poziv i izašao na teren, a onda mu je neko od rođaka na licu mesta kazao: "Doktore, rano je za saučešće". On je zbunjeno upitao kako rano i pitao gde se nalazi preminula osoba, prišao je krevetu na kom je žena ležala i saopštila mu: "Nisam umrla, mrdam nogama, pa vidite da sam živa". Desilo se to da žena nije umrla, a porodica je mislila da jeste, pozvali su nas, kolega je izašao na teren i sačekala ga je ovakva scena jer nisu odjavili poziv - priča dr Dunjić.

Foto: 24sedam/Katarina Mihajlović

Dodaje, da je bilo i onih slučajeva kada su se i sami doktori mrtvozorci našli u nelagodnoj situaciji na terenu, te su morali da potraže pomoć kolega.

- Doktorka je po pozivu izašla na teren jer je suprug prijavio da mu je supruga preminula. Koleginica je posle dva sata došla na adresu da izjavi saučešće i pregleda telo. Kada je pregledala gospođu, suprug preminule žene joj je kazao: Doktorka, ja ću da umrem". Nakon izgovorene rečenice srušio se na pod i umro. Ona je nakon toga zvala Hitnu pomoć i vozača iz auta da izađe da joj pomogne oko reanimacije. Kada je Hitna pomoć stigla konstatovala je smrt, što znači da su i muž i žena u razmaku od dva sata umrli. U ovom slučaju doktorka nije imala kome da izda potvrdu o preminulim licima, pa je policija uradila uviđaj i pronašla rođaka - kaže dr Dunjić.

Rigrozna procedura

Mrtvozorci prihvataju poziv samo ako preminula osoba ima nekog od članova porodice, dece, naslednika ili rođaka kome mogu da izdaju potvrdu o smrti preminule osobe u stanu ili kući gde je obavljen pregled. Ukoliko preminula osoba nema porodicu već je živela sama, onda se o tome obaveštava policija zato što se potvrda izdaje samo srodnicima.

Mrtvozorci ne izlaze odmah po prijavi na teren, već se na njih čeka po nekoliko sati zato što imaju jako puno poziva u toku smene. Oni izdaju potvrdu o smrti samo ukoliko je osoba umrla prirodnom smrću, a ako je nasilna onda je to u nadležnosti policije da istraži. Doktori mrtvozorci po završenom pregledu ne nose telo već je to u nadležnosti pogrebnika.

- Ne idemo odmah na lice mesta kada dobijemo poziv jer smo pre tog poziva imali nekoliko, pa onda krenemo redom. Ponekad nas porodice čekaju po pet sati i za to vreme se kod pokojnika razviju sigurni znaci smrti kao što je mrtvačko bledilo, mrlje i ukočenost... U toku zime dešavalo se da imamo po trideset poziva u smeni, a jednom smo u toku samo jednog meseca imali preko hiljadu. Familije pokojnika se bune kada nas dugo čekaju, što mi je potpuno neshvatljivo, s obzirom da je jedan doktor u smeni za deset centralnih opština - dodaje dr Dunjić.

Rutinski pregled

Pregled pokojnika traje oko deset minuta, a doktor mrtvozorac je u obevezi da nosi rukavice, masku na licu, mantil ili bluzu. Mrtvozorci ne izlaze na teren na javnim mestima, već idu u stanove, kuće ili domove za stare po pozivu. Njihov dolazak ne plaća porodica zato što njihovu službu finansira lokalna samouprava, odnosno grad Beograd, a na teritoriji Srbije lokalna samouprava.

- Ukoliko se kod preminulog pojavila ukočenost to je siguran znak smrti i tu nema nikakve dileme. Celo telo se pregleda, kako bi se utvrdilo da li eventualno ima nekih povreda i da li je nešto sumnjivo na samom telu. Kada izvršimo pregled pokojnika sledeći korak je popunjavanje potvrde o smrti na osnovu koje može da se zakaže sahrana i da pogrebnici iznesu telo posle našeg pregleda, odnosno, posle pisanja potvrde o smrti. Porodica načelno može da se dogovora sa pogrebnicima oko sanduka i opreme, ali se ne može zakazati sahrana bez naše potvrde - priča dr Dunjić.

Foto: 24sedam/Katarina Mihajlović

- Ovaj posao je jako težak i depresivan. Bilo je mnogo teških slučajeva, a najteže je kada umre mlad čovek, dete ili tinejdžer od karcinoma. Takvi slučajevi su retki ali ih ima. Trudimo se da prilikom rada na terenu budemo emotivno isključeni, ali se sve to negde taloži u nama i kad-tad će nas stići. Iz ove službe niko živ ne dočeka penziju. Jedan kolega je otišao u penziju, ali nije dočekao da primi ni prvu - objašnjava dr Dunjić.

Napominje da je za posao doktora mrtvozorca ranije često bio otvoren konkurs, ali da je odziv  jako slab kako zbog prirode posle, tako i količine stresa sa kojim se svaki dan nose.

- Ranije niko nije hteo da radi ovaj posao jer svi koji su završavali medicinu, želeli su da rade sa živim ljudima. Kada završim smenu trudim se da ne pamtim slučajeve i da slike pokojnika nemam u glavi. Ovaj posao je odgovoran kao i svaki posao u medicini. Želelo bih da poručim našim mladim sugrađanima da neguju, vole i posvećuju više pažnje bakama, dekama i roditeljima dok su živi, posle dolaska pogrebnika više ih neće videti - zaključuje načelnik odeljenja Doma zdravlja na Paliluli, dr Radula Dunjić u razgovoru za naš portal.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi