24sedam na sudskoj medicini: U sali za obdukcije saznali smo koji organ je neuništiv u slučaju prikrivanja dokaza! (FOTO)

Ulazimo u salu za obdukcije i, nekoliko koraka ispred, vidimo sto na kojem je položeno beživotno telo muškarca koje bi kroz nekoliko minuta trebalo da bude secirano. Stručno osoblje obučeno u bele mantile ljubazno nas pozdravlja dok sa upravnikom Instituta za sudsku medicinu prof. Đorđem Alempijevićem vodimo razgovor u vezi sa obdukcijom.

Pažnju privlači veliki metalni sto na kom se vrše obdukcije, i iznad njega predmet poput vage za merenje. Krajičkom oka zapažamo i sat na zidu, koji otkucava i podseća na to kako je vreme prolazno, ali i da je za neke zauvek stalo. U ćošku kraj prozora vidimo i drvenu policu na kojoj se nalaze bočice koje se koriste prilikom vršenja intervencija. Prostor je dezinfikovan i uredan, a u vazduhu se oseća miris krvi.

- U obdukcionoj sali ste upravo videli leš čoveka koji je nesumnjivo zadobio povredu glave, pa je potrebno da se utvrdi da li je smrt nasilna zbog povreda koje je nanelo neko drugo lice, ili su povrede nastale prilikom pada. Ukoliko je dijabetičar, mogao je da izgubi svest zbog pada ili naglog porasta koncentracije šećera i da upadne u hipoglikemijsku ili hiperglikemijsku komu. Da li su te spolja vidljive povrede povezane sa nekom povredom unutar lobanje ili je zadobio povredu mozga od koje može da se umre, odgovore na ova pitanja dobićemo obdukcijom – objašnjava profesor Alempijević dok se iz sale spuštamo stepenicama do njegove kancelarije i u susret nam idu studenti Medicinskog fakulteta, koji žure u amfiteatar, gde se izvodi praktična nastava na konkretnom slučaju, koju smo imali priliku da vidimo.

Profesor Đorđe Alempijević, 24sedam/Katarina Mihajlović

Miris smrti lebdi u vazduhu

Iz razgovora saznajemo da u Beogradu postoji tendencija opasnog pada broja obdukcija, što za posledicu može imati da „ispod radara“ prođu neki nedetektovani slučajevi nasilnih smrti, pa čak i ubistava.

Naš sagovornik napominje da se na ovom institutu godišnje obavi oko 1.200 obdukcija, a od tog broja oko 800 ih se radi na zahtev tužilaštva. Međutim, pre četrdeset godina u ovoj instituciji se vršilo više od 1.500 isključivo sudskih obdukcija. Broj stanovnika Beograda je udvostručen, dok je broj obdukcija duplo manji.

Alempijević dodaje da je jedan od problema nedovoljno izdvajanje novčanih sredstava za obdukcije, kao i često mimoilaženje u stavovima medicinske i pravne struke kada je reč o tome da li bi trebalo izvršiti tu vrstu intervencije.

- Doktor, po pozivu, izađe na lice mesta, pregleda tu osobu, konstatuje smrt i da svoje mišljenje o tome da li bi trebalo da se izvrši obdukcija. Međutim, često dođe do problema, budući da javni tužioci donose konačnu odluku o tome da li će se izvršiti obdukcija i daju nalog Institutu za sudsku medicu, ako odluče da je potrebna. Tu nekada može doći do razmimoilaženja u stavovima medicinske i pravne logike, a tužioci nemaju medicinsko znanje. Ne pokušavam da kažem da pravnici nisu u pravu iz svog ugla gledanja, ali može da se desi da iz medicinske vizure ponekad to nisu, tako da naizgled neki banalan slučaj može proći nezapaženo. Kao struka smo u obavezi da stalno govorimo o neargumentovanom smanjivanju broja obdukcija, sve dok se situacija ne popravi. Prema sadašnjem broju stanovnika na teritoriji Beograda, trebalo bi da se obavi najmanje od dve do tri hiljade sudskomedicinskih obdukcija na oko deset hiljada umrlih ljudi da bismo mogli da kažemo da je taj sistem efikasan – ističe prof. Alempijević.

Pri obdukciji se detaljno pregleda telo kako bi se utvrdilo da li ima povreda ili promena koje mogu biti posledica nasilne smrti ili nekog oboljenja. Prilikom obdukcije, utvrđuju se identifikacioni parametri, a posebno individualni znaci poput zubnog statusa, ožiljaka, tetovaža, pirsinga, odeće, nakita, burmi i slično.

Profesor Alempijević navodi da obdukcije predstavljaju zdravstveni rizik po one koji ih rade. U daljoj prošlosti su se, kako kaže, neke njihove kolege zarazile virusom hepatitisa B, a postoji i opasnost od zaraze HIV-om. Takođe, te infekcije se mogu preneti i ukoliko krv prsne u oči ili sluznice.

- Kada pregledamo telo, vršimo otvaranje telesnih duplji, dakle, otvaramo lobanju i iz nje izvadimo mozak, a zatim otvaramo grudnu i trbušnu duplju. Potom pregledamo te organe i na kraju ceo skelet. Ukoliko nema nekog posebnog nalaza, sve to se može završiti za sat vremena u obdukcionoj sali. Posle toga pišemo zapisnik i pravimo dokumentaciju. Neke obdukcije mogu trajati i do dva dana. Imali smo slučaj ubistva gde je žena ubijena sa oko 130 uboda nožem i svaku ranu smo morali da opišemo i lokalizujemo. Takođe, kada osoba zadobije desetine prostrelnih rana, moramo da utvrdimo kanale svih tih rana, tj. kroz koje organe su prošli projektili, kao i da ih, ukoliko su ostali u telu, nađemo i izvadimo ih. Projektile predajemo policiji da bi mogla da se izvrši balistička ekspertiza. Stoga ne možemo govoriti o nekom prosečnom vremenu za obdukcije, od sat i po pa nadalje – priča naš sagovornik.

Sala za obdukcije, 24sedam/Katarina Mihajlović

Ugljenisana tela i dva scenarija

Profesor navodi da ugljenisana tela predstavljaju problem za identifikaciju i da je ta vrsta ekspertize veoma složena, ali ne i nemoguća. Međutim, kako kaže, zubi su veoma otporni na dejstvo visoke temperature i teško ih je uništiti.

- Nekada je potpuno jasno, na primer kada je telo umotano u ćebe na njivi i zapaljeno, da se apriori radi o ubistvu. Međutim, i kada nije tako očigledno, obdukciji ugljenisanog tela uvek pristupamo s visokim pragom sumnje. Takođe, kada je ljudsko telo izloženo dejstvu vatre imamo suštinski dva scenarija: da je neko dospeo u vatru kada je bio živ i da je izlaganje visokoj temperaturi i vatri uzrok smrti. Druga situacija jeste da je neko usmrćen na neki drugi način, na primer ubijen, pa je u cilju pokušaja prikrivanja tog krivičnog dela ili uništavanja dokaza telo naknadno izloženo vatri izazivanjem požara na tom mestu. Takva tela moraju da prođu kroz rendgen da bismo utvrdili da li u njima ima projektila ili delova eksplozivne naprave. Koristimo snimke da bismo locirali te predmete, kako bismo mogli da ih izvadimo, što nam pomaže da utvrdimo uzrok smrti. I ako ne nađemo projektile, to ne znači da ta osoba možda nije ubijena na neki drugi način. Telo iz požara je ugljenisano, tkiva su čvrsta i nagorela. Njih otežano pregledamo zbog promene fizičkih svojstava koja je posledica dejstva vatre – ističe prof. Alempijević.

Dodaje da se identifikacija beživotnog tela okončava uz pomoć policije, a ukoliko nisu nastupile truležne promene, onda se uzimaju otisici prstiju, koje ima svaki punoletni građanin u sklopu biometrijskih ličnih dokumenata. Ukoliko postoje indicije da se ne radi o građaninu Republike Srbije, onda se posredstvom kancelarije MUP-a za saradnju sa Interpolom upućuje zahtev državi odakle potiče ta osoba da se dostavi dokumentacija kako bi se izvršila identifikacija.

Profesor Đorđe Alempijević, 24sedam/Katarina Mihajlović

Kremacijom se uništava telo

U zemljama Zapadne Evrope postoji obavezan pregled pred kremaciju koji vrše specijalisti za sudsku medicinu, dok u Srbiji ne postoji takva praksa.

- U našem društvu, ako je neko telo osobe koja je usmrćena nasilnom smrću neobdukovano i porodica odluči da telo kremira, kremacijom se telo uništava i svi dokazi tragom nestaju. Eventualna kasnija sumnja neće moći da bude ispitana. Kada sam bio na edukaciji u Nemačkoj video sam da pregled pred kremaciju vrše specijalisti sudske medicine, ne nužno na institutu, već u krematorijumu, što bi značilo da postoji još jedna mogućnost, posebno kod tela koja nisu obdukovana, da uz određenu dokumentaciju izrazite sumnju i zaustavite postupak kremacije. Iskustva pokazuju da je na ovaj način moguće naći čak i slučajeve ubistva koji su promakli „kroz sito“, odnosno u kojima inicijalno nije bilo određeno vršenje obdukcije. Nažalost, kod nas ne postoji takva praksa. Za kremaciju ima najmanje četiri hiljade tela godišnje, i ona koja su obdukovana nisu problematična sa tog aspekta, ali postoji znatan broj tela koja budu kremirana a da prethodno nisu obdukovana, pa se iza smrti tih ljudi potencijalno krije neko krivično delo ili nečija odgovornost. Tako da prostora za unapređenje tog sistema svakako ima – objašnjava prof. Alempijević.

Prva sala za obdukciju umrlih od kovida

- Grupa istraživača iz našeg instituta objavila je u međunarodnom časopisu „Frontiers“, na osnovu retrospektivne analize, da je prvi smrtni slučaj u Srbiji uzrokovan COVID-19 infekcijom bio 5. februara 2020. godine, čak 10 dana pre nego što je u Francuskoj zabeležena prva smrt od ove infektivne bolesti. U to vreme se u Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, još nije znalo da je virus „stigao“ i počeo da se širi. Dakle, ovo je još jedan primer toga koliko sudska medicina i podaci do kojih se dolazi pri obdukcijama mogu biti od značaja za javno zdravlje - objašnjava naš sagovornik.

Takođe, angažovanjem stručnjaka sa ovog instituta i uz pomoć sredstava Svetske banke i posredovanjem Ministarstva zdravlja Republike Srbije dobili su sredstva da se jedna sala adaptira za obdukcije preminulih od koronavirusa. Reč je o posebnoj opremi za rad u uslovima negativnog pritiska, kojim se umanjuje prisustvo aerosola u vazduhu i eliminiše rizik od prenošenja infekcije u toku obdukcije. Kako su nam ispričali, ovo je prva sala u Srbiji koja će uskoro biti otvorena i stavljena u funkciju za te potrebe.

DNK-a laboratorija, 24sedam/Katarina Mihajlović

Prof. Alempijević dodaje da se ponekad desi da dođu u situaciju da ne mogu na osnovu dostupnih podataka da odrede identitet umrle osobe.

- U tim situacijama idemo korak više, a to je identifikacija pomoću analize DNK molekula. Obavestimo javno tužilaštvo da ne možemo da izvršimo identifikaciju jer za to nemamo dovoljno podataka i da je potrebna da se radi genetička analiza. U toj situaciji javno tužilaštvo izdaje nam naredbu da se identifikacija posmrtnih ostataka izvrši na osnovu genetičkih analiza. Genetičar iz naše laboratorije napravi porodično stablo kako bismo videli ko bi od srodnika bio idealan za uzimanje uzorka na osnovu kojeg će se, upoređivanjem genetskog materijala, vršiti identifikacija posmrtnih ostataka. Dakle, treba imati u vidu da sudskomedicinska služba predstavlja jednu kariku u lancu istrage koja se, povodom nečije smrti, sprovodi pod kontrolom i po nalogu javnog tužilaštva - zaključuje upravnik Instituta za sudsku medicinu Đorđe Alempijević.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi