Bizarne tajne sale za obdukciju: Stigne telo sa vezanim rukama i nogama, a onda se utvrdi da nije ubistvo! Objašnjenje je jezivo!

28.05.2022

20:10

0

Nema preciznijih statističkih podataka u vezi sa brojem tela koja se na godišnjem nivou nađu u vodi, ali svakako se radi o desetinama na teritoriji Beograda

Bizarne tajne sale za obdukciju: Stigne telo sa vezanim rukama i nogama, a onda se utvrdi da nije ubistvo! Objašnjenje je jezivo!
Prof. Đorđe Alempijević, identifikacija utopljenika/ilustracija Foto:24sedam, Profimedia

Utvrditi uzrok smrti nakon izvlačenja beživotnog tela iz vode posle nekoliko dana od prijave o nestanku ili u fazi raspadanja nije nimalo lak zadatak za stručnjake sudske medicine. Takođe, ovakvo stanje posmrtnih ostataka izvučenih iz vode može u znatnoj meri otežati utvrđivanje identiteta umrlog.

Stručnjaci Instituta za sudsku medicinu "Milovan Milovanović" Medicinskog fakulteta u Beogradu se sa ovakvim problemima suočavaju često, a odgovore na pitanja traže kroz složen postupak obdukcije i laboratorijskih analiza. Postoje i one komplikovanije situacije gde samo pojedini delovi tela budu izvučeni iz vode, kao kada je telo žrtve ubistva "isečeno na delove", a potom bačeno u vodu ili u slučaju samoubistva kada je osoba sebi vezala ruke i noge, a potom skočila u vodu.

Sala za obdukciju/Ilustracija, Foto: 24sedam/Katarina Mihajlović
 

Na Institutu se godišnje obavi oko 1.200 obdukcija. Nema preciznijih statističkih podataka u vezi sa brojem tela koja se na godišnjem nivou nađu u vodi, ali svakako se radi o desetinama na teritoriji Beograda. Ipak, ne znači da je svako telo dospelo u reku zbog nesrećnih okolnosti - kaže upravnik Instituta za sudsku medicinu Đorđe Alempijević.

U praksi se dešava da tela nestalih osoba nikada ne budu pronađena zbog prepreka na rečnom dnu, koje je često nepristupačno, ali i nebezbedno za ronilačko pretraživanje terena. I vodeni saobraćaj je veoma aktivan na Savi i Dunavu, pa tako brodovi, prelaskom preko tela koje je u vodi ili ispod njene površine, mogu fragmentirati posmrtne ostatke koji potom potonu.

Nestali bez traga

- Neka tela se nikada ne nađu, jer može da se desi da prođe rečni brod koji svojim propelerom raskomada telo, zato što ljudi koji upravljaju brodom ne mogu da vide telo koje pluta ispod površine. Takvo raskomadano telo može ponovo da potone i da tako fragmentirano završi negde u dubinama koje su nezgodne za ronilačke aktivnosti. Dešava se i da rečne ribe i rakovi oštete telo, a ako je telo dospelo bez odeće u vodu, onda meka tkiva mogu biti otkinuta usled aktivnosti vodenih organizama - objašnjava Alempijević.

Naš sagovornik dodaje da je u pojedinim slučajevima jako teško izvršiti identifikaciju, pogotovo ukoliko je telo dugo boravilo u vodi ili ako je strani državljanin, pa nisu dostupni neophodni biometrijski podaci.

- Kada telo nakon smrti duže boravi u vodi, onda se razvijaju posmrtne promene i ono počinje da truli. Mogu se razviti promene koje brišu građu organa, i u tim situacijama otežano uočavamo znakove nekakvih oboljenja, pa čak ne vidimo promene na plućima koje nastaju zbog utopljenja od udisanja vode. Kada imamo specifičan nalaz na plućima, prvo isključujemo druge uzroke smrti da bismo sa sigurnošću mogli da kažemo da se osoba utopila. Kada su u pitanju tela koja su relativno kratko bila u vodi, u takvim slučajevima se identifikacija može vršiti na nekoliko načina. Policija uzima otiske prstiju, odnosno, papilarnih linija, koje se upoređuju sa arhivom otisaka, jer svi građani imaju otiske i u ličnim dokumentima, kao i u pasošu. Na taj način nam policija potvrdi identitet nekog tela. Nekada se može desiti da osoba nema odgovarajuće uzorke jer nije naš državljanin, pa ukoliko postoji neka indicija ko bi to mogao biti, preko Interpola se obezbeđuju dodatni podaci - priča Alempijević.

Utopljenik/Ilustracija, Profimedia
 

Samoubilačka utopljenja

Alempijević objašnjava da svako telo koje bude izvučeno iz vode ne predstavlja nužno žrtvu utopljenja. To može biti, na primer, telo osobe koja je ubijena, a leš je potom radi prikrivanja krivičnog dela bačen u vodu.

-  Postoje samoubilačka utopljenja, gde je potpuno jasno na osnovu lica mesta da je neko skinuo odeću, ostavio oproštajno pismo i odložio svoja dokumenta negde na obali, pa skočio u vodu ili sa nekog od beogradskih mostova. U svim ovim situacijama naš zadatak je da obdukcijom utvrdimo da li postoje neke mehaničke povrede, da li je neko zadobio prelome i povrede koje ne bi bile konzistentne sa boravkom u vodi, nego bi ukazivale na to da je dospevanju u vodu prethodilo neko povređivanje, uključujući povređivanje koje je neka druga osoba vršila. Nekada slučajevi samoubilačkog utopljenja mogu izgledati bizarno, jer je osoba pre no što je skočila u vodu vezala sebi ruke i noge ili stavila tegove, da bi sebe sprečila da ispliva, a kako bi ostvarila svoje samoubilačke namere. Postoje i slučajevi ubistava gde se u slučaju prikrivanja tragova krivičnog dela telo ubaci u vodu. Bilo je i slučajeva da se telo raskomada pa ubaci u vodu - priča Alempijević.

Šta ako nije moguća identifikacija pomoću otisaka?

Ukoliko se identifikacija tela nađenog u vodi ne može izvršiti na osnovu otisaka prstiju, od značaja mogu biti sledeći parametri: ožiljci od operacija, tetovaže, pirsinzi, zubni status, odeća, lični predmeti poput prstena, minđuša i slično. Na osnovu tih parametara sklapa se mozaik koji se upoređuje sa podacima koje daju porodice nestalih lica i s medicinskom dokumentacijom nestale osobe.

-  Prilikom pregleda tela ponekad nađemo pejsmejker ili stentove u koronarnim arterijama jer je neko imao određenu intervenciju. Možda je osoba imala prelom kuka, pa ima veštački, ili prelom kosti, gde su ortopedi stavili pločicu sa šrafovima - objašnjava Alempijević.

Kako telo ispliva?

Do razvoja truležnih gasova dolazi kada je telo u odmakloj fazi posmrtnih promena.

- Kada počnu da se razvijaju truležne promene, pod dejstvom bakterija koje se normalno nalaze u telu svake osobe pre smrti, kao i bakterija iz vodene sredine, dolazi do razvoja truležnih gasova. Neke bakterije oslobađaju truležne gasove koji se postepeno akumuliraju u tkivima i telesnim dupljama. To telo počinje da pluta i ide ka površini, a to se neće desiti ukoliko je telo opterećeno nekakvim teškim predmetima koji će ga vući prema dnu. Dešava se da telo nošeno strujom vodotoka bude zaglavljeno u nešto što se nalazi ispod vode, pa uprkos tome što se razvijaju truležni gasovi neće isplutati - priča Alempijević.

Tela iz logora

Ovde smo imali primere iz Drugog svetskog rata gde su tela dospevala Savom i Dunavom iz logora na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske. Bilo je nekoliko slučajeva iz Novosadske racije, koja se često spominje, kada su mađarske okupacione snage pod led u Dunav bacile jedan broj ljudi, a neka od tih tela su dospela i do Beograda. Svedočili smo sličnim situacijama i u ratu devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije, tako da nije neuobičajeno da tela vodotokom dospeju na udaljena mesta - objašnjava prof. Alempijević.

Test na alkohol i drogu

Sastavni deo obdukcije je utvrđivanje prisustva etil-alkohola u organizmu i za te potrebe se uzimaju uzorci krvi.

 - Ono što radimo prilikom obdukcije jeste uzimanje tečnosti iz oka. To je tečnost staklastog tela, koja za nas pri obdukciji predstavlja dragocen uzorak za analize. Tečnost staklastog tela se ne uzima kod živih ljudi, jer bi se time nepovratno oštetilo nečije oko. Kada su u pitanju tela u odmaklim fazama posmrtnih promena, onda nema više tečnosti staklastog tela niti krvi, ali se ostaci unutrašnjih organa, pre svega bubrega i jetre, koriste za toksikološke analize. U ovoj situaciji ne može pouzdano da se utvrdi količina neke supstance, ali se svakako može utvrditi prisustvo lekova, droga i nekih drugih otrova u organizmu. I na ovakav način može eventualno da se objasni zašto je neko dospeo u vodu. Toksikološka analiza nam pomaže da objasnimo okolnosti pod kojima se neko utopio ili dospeo u vodu - zaključuje prof. Alempijević u razgovoru za 24sedam.

Bonus video

24sedam

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti