"Umro je drug Tito": Prošle su 42 godine od dana kada više ništa nije bilo isto (VIDEO)

04.05.2022

07:10

0

Josip Broz Tito umro je 4. maja 1980. godine u Ljubljani

"Umro je drug Tito": Prošle su 42 godine od dana kada više ništa nije bilo isto (VIDEO)
Profimedia

Današnji dan, pre 42 godine, ostao je upamćen po jednoj rečenici. Tačno u 18.50 zacrnjeni su ekrani na 30 sekundi, a onda je spiker Miodrag Zdravković pročitao: "Umro je drug Tito".

Josip Broz bio je doživotni predsednik SFRJ i Saveza komunista, vrhovni komandant oružanih snaga i čelnik Pokreta nesvrstanih, koji je upravljao Jugoslavijom 35 godina. 

Razboleo u 88. godini, ali ga to nije sprečilo da učestvuje na Samitu nesvrstanih u Havani 1979. godine. Novu 1980. godinu dočekao je u Karađorđevu, ali nije mogao da stoji, pa je čestitku narodima Jugoslavije izgovorio sedeći.

 

Tri dana kasnije smešten je u Klinički centar u Ljubljani zbog začepljenja butne i potkolenične arterije, a 20. januara amputirana mu je leva noga. Tokom februara otkazali su mu bubrezi, a zatim su se javili problemi sa srcem i plućima.

Prekinuta utakmica Crvene zvezde

Umro je 4. maja 1980. godine u Ljubljani, ostavljajući građane SFRJ u očaju i suzama.

- Dana 4. maja 1980. godine u 15.05 u Ljubljani prestalo je da kuca veliko srce predsednika naše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i predsednika Predsedništva SFRJ, predsednika Saveza komunista Jugoslavije, maršala Jugoslavije i vrhovnog komandanta oružanih snaga SFRJ Josipa Broza Tita.

Teški bol i duboka tuga potresa radničku klasu, narode i narodnosti naše zemlje, svakog našeg čoveka, radnika, vojnika i ratnog druga, seljaka, intelektualca, svakog stvaraoca, pionira i omladinca, devojku i majku. Čitav ljudski vek Tito je borac za interese i istorijske ciljeve radničke klase i svih radnih ljudi, za najplemenitije ideale i težnje naših naroda i narodnosti. Tito je naš najdraži drug. Sedam decenija goreo je u revolucionarnom radničkom pokretu. Šest decenija jačao je redove jugoslovenskih komunista. Više od četiri decenije vršio je na najdostojniji način najodgovorniju dužnost u našoj partiji. Bio je herojski vođa u velikoj narodnooslobodilačkoj borbi i u socijalističkoj revoluciji. Tri i po decenije stajao je na čelu naše socijalističke države i uveo našu zemlju i našu borbu za novo ljudsko društvo u svetsku istoriju, iskazajući se i potvrđujući i sam kao naša najveća istorijska ličnost... - javljeno je na televiziji.

 

Po objavi vesti o smrti Broza prekinuta je i fudbalska utakmica Crvena zvezda - Hajduk.

Sahrani prisustvovalo 200 javnih ličnosti

Tito je sahranjen četiri dana kasnije, 8.maja, a sahrani je prisustvovalo više od 200 visokih ličnosti iz celog sveta, što je nesumnjivo pokazatelj njegove sasvim posebne istorijske uloge i izuzetnog ugleda koji je uživao.

Dan mladosti

Josip Broz Tito rođen je u Kumrovcu, maja 1892. godine. Tokom njegovog života kao datum rođenja obeležavan je 25. maj, i to kao Dan mladosti.

Kao austrougarski vojni obaveznik učestvovao je u Prvom svetskom ratu, izvesno vreme i na srpskom frontu. Po njegovom svedočenju, taj period delom provodi kao zatočenik u Petrovaradinskoj tvrđavi. U Galiciji, u borbama s ruskim trupama, ranjen je i zarobljen 1915. godine, pa je kraj Prvog svetskog rata, odnosno izbijanje revolucija februara i novembra 1917, dočekao u Rusiji.

U njegovim zvaničnim biografijama, posle Drugog svetskog rata, navođeno je da je učestvovao u Oktobarskoj revoluciji.

U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca vratio se krajem oktobra 1920. Ubrzo se priključuje Komunističkoj partiji. Sindikalnim radom bavio se i ranije. Godine 1937. izbija na čelnu poziciju unutar KPJ, posle smenjivanja i streljanja Milana Gorkića (Josip Čižinski), prethodnog lidera te partije.

Radio je i školovao se, 1936. i 1937, u Kominterni u Moskvi. Bilo je to vreme najoštrijih čistki unutar sovjetske nomenklature i komunističke internacionale, kada je likvidiran znatan broj i jugoslovenskih komunističkih prvaka.

Kao vođa KPJ predvodio je u Drugom svetskom ratu partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije). Bio je to, ako ne najjači, onda sigurno jedan od ključnih pokreta otpora u Evropi. Iz rata je izašao kao legendarni vođa. Od Drugog zasedanja AVNOJ-a, novembra 1943, nosio je zvanje - maršal Jugoslavije.

Na čelu Jugoslavije nalazio se punih 35 godina.

Osim borbe protiv okupatora, jedinice pod njegovom komandom sprovele su i komunističku revoluciju, za vreme i nakon rata, tokom koje su, između ostalog, u sprovođenju revolucionarne "pravde" nestale i desetine hiljada nekomunista, pod vidom "borbe protiv saradnika okupatora".

 

 

Godine 1948. odbacio je Rezoluciju Informbiroa komunističkih partija, kojom su osuđeni on i KPJ. U teškim okolnostima, odoleo je snažnom Staljinovom pritisku, nakon čega je godinama vešto lavirao između istočnog i zapadnog bloka, izborivši se za sasvim osobenu poziciju Jugoslavije kao čelnice Pokreta nesvrstanih.

Tokom pedesetih godina, Jugoslavija je zato dobijala značajnu finansijsku i vojnu pomoć od SAD.

Bio je jedan je od osnivača Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima, tokom procesa dekolonizacije, imalo veliki značaj. Njegova uloga u tom pokretu, u poznijoj fazi, posebno je upamćena po doslednom nastojanju da se nesvrstani zadrže po strani od uticaja pojedinih problokovski opredeljnih članica.

U unutrašnjoj politici, sticajem raznih okolnosti, nesumnjivo i duboke starosti, ostavio je ustrojstvo koje se na kraju pokazalo kao neodrživo za funkcionisanje SFRJ - Ustav iz 1974. godine. Specifičan sistem konsenzusa predstavnika republika i pokrajina u Predsedništvu države pokazao se kao nerešiv problem kada se SKJ raspao januara 1990.

Datum njegove smrti poklapa se sa početkom ekonomske krize u SFRJ i pobunom Albanaca na Kosovu.

Kuća cveća

Foto :24sedam/Goran Sivački
 

Mnogi građani bivše SFRJ i dalje obilaze njegov grob u Kući cveća na Dedinju, u Beogradu, gde je sahranjena i njegova supruga Jovanka.

Bonus video:


24sedam

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Izvor: M.P./Tanjug