Utvrđen je datum kada će lekari početi da nas leče od nove, teške bolesti koju dobijamo na poslu

03.08.2021

20:45

0

Autor: Milica Vujović

Od 1. januara 2022. godine izgaranje na poslu postaje dijagnoza, a pacijenti će moći da traže pomoć u ordinacijama zbog teških simptoma

Profimedia

Za tačno pet meseci, kako je najavila Svetska zdravstvena organizacija, premor zbog izgaranja na poslu postaje dijagnoza! Na koji način se ta bolest manifestuje i zbog kojih simptoma će lekari da leče pacijente, objašnjavaju stručnjaci za 24sedam.

Ilustracija, Profimedia

Naime, Svetska zdravstvena organizacija uvrstila je stres na radnom mestu u 11. izdanje priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti, kao profesionalni fenomen. Kako je najavljeno, dogovor je da države članice SZO u zdravstvenim ustanovama počnu da primenjuju ovu odluku od 1. januara 2022. godine.

Simptomi

Sindrom sagorevanja se definiše kao posledica izloženosti hroničnom stresu na poslu koji nije uspešno prevaziđen.

Dr Miodrag Miljković/Printscreen, Youtube, RTV Krusevac

A, kako za 24sedam otkriva neuropsihijatar dr Miodrag Miljković, karakterišu ga osećaj nedostatka energije ili iscrpljenost, negativna osećanja, cinizam i smanjena produktivnost na poslu.

– Neispavanost, nesanica, manjak energije, malaksalost, problemi s varenjem, visok pritisak, dekoncetrisanost, glavobolja, preznojavanje i smanjena profesionalna efikasnost jasni su pokazatelji da je u pitanju izgaranje na poslu – kaže on.

Do toga dolazi, poručuje on, nakon prevelikog nagomilavanja stresa.

– Sindrom sagorevanja je stanje mentalne i fizičke iscrpljenosti, uzrokovano prekomernim i produženim stresom. Premor se javlja usled pritiska i povećane potrebe za ažurnošću i efikasnošću na radnom mestu, kao i zbog loših radnih uslova i interpersonalnih odnosa. To je sada prepoznato kao veliki problem, pa se akutna reakcija na stres više ne smatra mentalnim poremećajem, već normlanom reakcijom na neki stresni događaj, a koji je nastao u radnom okruženju – navodi dr Miljković.

Četiri faze

Prema njegovim rečima, ovom sindromu prethodne četiri faze.

Posao, Pixabay

– Za prvu je karakterističan entuzijazam, kada zaposleni, obično na početku projekta ili radnog staža, odiše pozitivnom energijom. Kasnije, tokom druge faze, a nakon izvesnog vremena, prestaje oduševljenje poslom i stvari se sagledaju realističnije. Ljudi obično u tom periodu shvate da su bili preokupirani poslom, da su za to vreme zapostavili druge aspekte života, poput porodice i društvenog života – navodi neuropsihijatar.

Treća faza je stadijum u kojem dominira frustracija.

– Kao i preispitivanje o sopstvenoj vrednosti i svrsi, što doprinosi porastu stepena sagorevanja. Nakon toga, sledi završna etapa apatije, koje je jedno od najtežih psihičkih stanja i koje se manifestuje nezainteresovanošću za radne zadatke, povlačenjem i izbegavanjem ljudi ili posla – kaže doktor.

Preventiva i lečenje

Preventiva može biti smanjivanje stresnih situacija, kontrola impulsa, razgovor sa stručnom osobom – psihologom, ali i fizička aktivnost i relaksacija. Preporučuje se šetnja, ujutru i uveče, koja, u pojedinim situacijama, može da bude izuzetno lekovita – kaže on i dodaje:

Pregled, Pixabay

–   Što se tiče lečenja, ukoliko je osoba anksiozna ili se se pojave simptomi depresije, uključuju se medikamenti. Autogeni trening se pokazao kao vrlo efikasan u lečenju napetosti i stresa, a poboljšava koncentraciju i mentalnu ravnotežu. Dosta naših ljudi se susreće sa ovim problemom, podržavam odluku SZO, i smatram da je Srbija spremna da preduzme ovaj korak i konačno na pravi način počne da tretira premor i izgaranje na poslu – kaže naš sagovornik.

Pandemija produbila problem

Psihološkinja Vesna Tomić Printscreen/Youtube, Dobro jutro

Od početka pandemije, brojni zaposleni prešli su na “onlajn” rad, pa se istovremeno bore sa zahtevima poslodavaca i kućnim obavezama.

Takvo stanje najviše osećaju ambiciozne osobe, istakla je ranije za 24sedam Vesna Tomić, socijalni psiholog.

– Oni koji žele da udovolje svima – deci, mužu, šefu i sebi. Deca su bila kod kuće na onlajn nastavi, što je znatno remetilo dinamiku porodičnih obaveza, ali i poslovnih zadataka. Roditelji su se ovom prilikom našli pod velikim stresom i često nisu znali da se izbore sa svim obavezama – istakla je ona nedavno za naš portal.

Ono što je potrebno, navodi Tomićeva, jeste da roditelji pronađu zlatnu sredinu.

Pročitajte još
– Sa ovim stanjem jedino je moguće izboriti se tako što bi majke, ali i očevi, našli određenu ravnotežu između posla i porodice. Svakako, problem je što je to stanje uzrokovano dugotrajnim stresom, koji traje duže od godinu dana, a prema svim izgledima, tako će biti i u periodu koji je pred nama. Jednostavno, resursi koje svako od nas ima za rešavanje ovakvih i sličnih situacija, gotovo da su istrošeni – poručila je socijalni psiholog.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Najčitanije vesti