TEMA NEDELJE Tamna strana upisa u srednje škole: "Deca naterana na stazu koju nisu birala"

Nemogućnost upisa u željene srednje škole, uprkos visokom uspehu u školi i velikom broju bodova na prijemnom, kod mnogih učenika ostaviće trajne posledice i dovesti do nesigurnosti ili gubitka ambicije za dalje školovanje, kažu stručnjaci.

Ministarstvo prosvete objavilo je da je zbog većeg praga za upis u srednje škole, nakon prvog upisnog kruga ostalo neraspoređeno čak 1.420 učenika.

A da zlo bude veće, među njima je bilo i učenika sa odličnim uspehom i velikim brojem bodova na prijemnom. Nažalost, zbog čitave kovid situacije i prilično lakog testa pragovi za upis bili su veoma visoki pa je tako za beogradske gimnazije trebalo 90 do 97 poena za sigurno mesto.

Ovakva situacija dovela je do toga da su mnogi učenici sa dobrim ocenama morali da upišu škole koje nikako nisu želeli, ili čak zanate.

Naterani na ono što nisu želeli

Sociolog Ratko Božović kaže za 24sedam da ovo nikako nije dobro za čitavu generaciju dece koja se našla u situaciji da im je nametnuto da uče ono što nisu želeli.

– Oni su se odjednom našli na stazi koju nisu izabrali, već su naterani na nju. Nije dobro naterati nekoga da bude na tuđoj stazi i da ne sledi svoje afinitete, odnosno naklonosti, ambicije i talenat. Ovo je zaista jedna zaista krajnje konfuzna situacija. Mislim da je mogla biti veća otvorenost nadležnih ka potrebi te deci i onome što su njihovi afiniteti – objašnjava Božović.

– Zamislite da čitavog života budete na stazi koju je neko izabrao za vas, a vi to niste želeli. To je i antropološko i sociološko pitanje! U ovoj situaciji se stvaraju elementi koji ruše volju, ambiciju i entuzijazam tih mladih ljudi. Oni su ovde udaljeni od onoga što su njihove mogućnosti i potencijali – objasnio je sociolog.

Božović kaže da, čak i ako zavole školu koju nisu želeli, ova generacija novih srednjoškolaca biće “gubitnici vremena” koje će izgubiti na ostvarivanje nečega što im nije bila prvobitna želja.

– A mi ljudi nemamo važnijeg imetka i imovine sem svog vremena. Sve je to ovde dovodeno u pitanje. Mislim da su institucije morale da imaju tu sociološku imaginaciju da ne dođe do ovih posledica koje su teško popravljive. A najgore je uraditi nešto što je teško popravljivo – objasnio je Božović.

Ambicioznija deca teško će se prilagoditi

S druge strane, školski psiholog Marina Nadejin Simić kaže za 24sedam da su kriterijumi zbog kovida bili jako niski ove godine, ali su deca imala isti tretman.

– Deca koja nisu uspela po tim kriterijumima da dobiju bodove, možda su imala i neki lični problem. Recimo, pasivnosti, nedovoljno rada ili neki porodični problem… U svakom slučaju, ovo iskustvo možda neće biti traumatično za decu ali može dovesti do visokog nivoa stresa i demotivisanosti za rad – kaže ona.

Psihološkinja objašnjava da će kod dece koja su imala slabiji uspeh u osnovnoj školi, činjenica da nisu možda upisali neku željenu srednju biti manji problem nego kod one dece koja su imala velike uspehe i samim tim i ambicije.

– Ako deca iz nekih subjektivnih razloga nisu pokazala dobar uspeh u osnovnoj školi i nisu bila mnogo ambiciozna, verovatno će se lakše će se navići od dece koja su ambiciozna, ali nisu imala dovoljno poena da se upišu u željenu školu. Imamo još jedan potencijalni problem, a to je da deca kojoj su faktički “napakovani” bodovi i upisala su traženije škole, sada mogu imati problem da se naviknu na rad u njima. Godinama se u tim školama drže visoki kriterijumi, pa dete koje je ove godine imalo 95 poena i ono koje ih je imalo pre četiri godine, imaju jako veliku razliku u kvalitetu znanja. U mnogim školama se očekuju neka kvalitetna predznanja da bi ta deca mogla da napreduju dalje – objašnjava ona.

Nadejin Simić kaže da će veliki problem imati deca kod koje je veliki “raskorak” između željene i škole koju su upisali.

– Na primer, ako je dete htelo da upiše Treću gimnaziju, a upisalo drvno-prerađivački smer, ono će imati strašan problem. Njemu će trebati podrška roditelja, ali i da se u sistemskom smislu nađe neko rešenje za njega kako ne bi potrošilo tu prvu godinu – kaže ona.

Važno da ne izgube prvu godinu

Međutim, biće jako teško pomoći toj deci i prebaciti ih barem u škole koje su približne njihovim željama.

Pročitajte još:

Muke roditelja: Šta će biti s đacima koji su završili ispod crte na upisu?

“Upis u srednju napravio mi je pakao od života!”

– Imate i odlične učenike koji nisu prošli kako su želeli. Sada će morati da se radi individualno u smislu prelaska, molbi, pa čak ako postoje mogućnosti prvu godinu i privatno da završe a da drugu nastrave u državnoj školi… Očekujem fluktuaciju, ali ne mislim da će ona biti velika s obzirom na popunjenost kapaciteta – objašnjava Nadejin Simić.

Ona naglašava da je najvažnije da deca koja nisu uspela da upišu željenu školu ne izgube ovu godinu.

– Potrebna je podrška roditelja, istraživanje informacija i najvažnije je da se prva godina nikako ne izgubi! Jer ionako su izgubili kontinuitet u školovanju, radne navike i najpogrešnija odluka je ostaviti ih godinu dana bez ikakve škole. Čak i ako sledeće godine opet moraju da probaju upis u željenu školu – zaključila je psihološkinja.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi