"Upis u srednju napravio mi je pakao od života!"

Upis svršenih osnovaca ove godine pretvorio se u pravu noćnu moru! Naime, nakon drugog upisnog kruga i rangiranja učenika, mnogobrojni roditelji zaprepastili su se kada su shvatili da njihovi mezimci, čak i oni sa vrlodobrim uspehom, nisu uspeli da upišu nijednu srednju školu.

Takvu scenu doživela je i I. N., majka maturantkinje koja je ove godine završila osmi razred u Beogradu, a potom polagala završni ispit i nadala se upisu u željenu srednju školu.

Međutim, kako ona kaže za 24sedam, stvari su se iskomplikovale kada je saznala da nakon prvog, ali i drugog upisnog kruga, nije primljena ni u jednu školu od onih koje je navela na listi želja.

Ne spavamo

–  Pakao! Od kada su izašle liste ne spavamo. Dete nije uspelo da se upiše ni u prvom ni u drugom krugu. U oba kruga je ostala ispod minimalnog broja bodova. Nije bila odličan đak, ali nije ni najgori pa da ne može ni u jednu školu u Beogradu da se upiše – navela je ova majka.

– U svim beogradskim gimnazijama, pa i drugim, stručnim četvorogodišnjim školama, ove godine je neočekivano skočio prag upisa, pa deluje da niko ko nije bio odličan ne može da se upiše u gimnaziju u Beogradu, pa čak ni u prigradskim naseljima – uznemirena je ona.

Sada, kako ističe, ne zna šta da radi i da li će se njena devojčica uopšte upisati u neku srednju školu.

– Ne znam šta da mislim i šta da kažem. Zbunjeni smo nastalom situacijom. Ne znam sada ni šta mi je činiti, ni u koju školu će dete da ide od septembra – zbunjena je ova majka.

Gimnazije “planule”

Sa sličnim scenarijom susreli su se i drugi brojni roditelji, a upravo najviše problema imali su učenici koji su želeli da upišu gimnaziju.

Prema podacima Ministarstva prosvete, najpre su “planule” te škole, posebno one “elitnije” u prestonici.

Tako je najveća navala bila za Treću i Četrnaestu beogradsku gimnaziju. Za prirodni smer u ovim gimnazijama je bilo potrebno da učenik sakupi barem 97,08 poena u Trećoj, odnosno 94,33 u Četrnaestoj gimnaziji, što je skoro maksimalan broj bodova. Slična situacija bila je i u Prvoj, Četvrtoj i Petoj beogradskoj gimnaziji, koju su ove godine, po svemu sudeći, upisivali samo vukovci.

Situacija je nešto bolja u Zemunskoj gimnaziji, gde je donji prag za upis ove godine bio 87 poena, a Miloš Bjelanović, direktor te škole, kaže za 24sedam da su sva mesta popunjena već u prvom upisnom krugu.

– Kvotu smo popunili u prvom upisnom krugu, nijedno mesto nije ostalo. Bilo je potrebno prikupiti 87,60 bodova za prirodno-matematički smer, odnosno 87,40 za društveno-jezički. Kada su u pitanju specijalizovana odeljenja, veliko interesovanje bilo je za IT smer, gde je donja granica za upis ove godine iznosila 281, dok je za fiziku ona bila 240. Ipak, računica za te smerove se razikuje, ali svakako da je za našu školu ove godine bilo potrebno od tri do četiri poena više kako bi se obezbedilo mesto – naveo je on.

Dupke pune gimnazije iznenadile su i predsednika Foruma beogradskih gimnazija Aleksandra Markova, koji je za 24sedam rekao da, nakon drugog kruga, nije ostalo nijedno slobodno mesto, osim za specijalizovana odeljenja.

– Posebno iznenađenje je to što se isti trend pokazao i u unutrašnjosti Srbije. Pritom, ne mislim samo na frekventne obrazovne centre, poput Novog Sada, Niša i Kragujevca, već i na manja mesta, pa i prigradska naselja. Kako bi učenici upisali gimnaziju, pokazalo se da je bilo potrebno da budu odlikaši i da na prijemnom smeju da pogreše na jednom do tri pitanja – naveo je on.

Korona “pomrsila konce”

Razlog za podizanje praga za upis u ove škole, smatra Markov, leži u činjenici da je ove godine, kako je i najavljivano, završni ispit bio nešto lakši.

– S obzirom na to da već skoro pune dve školske godine đaci nastavu pohađaju po novom, kombinovanom modelu nastave, iz osnovnih škola izlašli su sa boljim ocenama. Uz to, završni test je bio lakši, pa su ga učenici uradili dosta dobro i istovremeno prikupili veliki broj bodova. To bi trebalo da bude olakšica zbog pandemije koronavirusa, međutim, došli smo u situaciju da je upisni prag podignut, pa su mnogi đaci ostali nerangirani – naveo je Markov.

– Takođe, čak su i sva specijalizovana odeljenja u gimnazijama popunjena, što znači da su gimnazije privukle jedan deo đaka koji bi inače otišao u stručne škole – rekao je Markov.

Tražene i stručne škole

Gotovo nemoguća misija ove godine je upisati i srednju stručnu četvorogodišnju školu, koja je iole tržišno atraktivna. Prema dostupnim podacima, najtraženije su medicinske srednje škole, elektrotehničke i ekonomske, za koje je donji prag za upis iznosio od 70 pa do 90 i više poena.

Pročitajte još

Šok i neverica za đake i roditelje: Objavljene liste upisanih đaka za srednje škole, a tamo-iznenađenje

“Niko ništa nije primetio”: Skandal u Bosilegradu, nastavnik se verio sa učenicom, ona ostala trudna?

Mesta uvek ima u trogodišnjim školama, za koje uglavnom nema dovoljno zainteresovanih. Najviše slobodnih mesta ostalo je za cvećara, pekara i mesara, kao i vrtlara i trgovca.

Podsećamo, podnošenje prijave za upis učenika u srednje škole za drugi upisni krug predviđeno je za 17. jul. Kako saznajemo, roditelji čija su deca ostala neupisana trebalo bi da odu u Školsku upravu, kako bi ih ona raspodelila u školu gde je ostalo mesta.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi